Hrvatska beleži snažan rast industrije, dok Srbija istovremeno beleži pad od 2,3 odsto, najviše zbog energetskog sektora

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj porasla je za 7,2 odsto u julu 2026. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske (DZS), mesečni rast, odnosno poređenje sa junom, iznosi 3,9 odsto prema sezonski i kalendarski prilagođenim rezultatima. Ovi pokazatelji pozicioniraju Hrvatsku kao lidera u industrijskom rastu u regionu, posebno u poređenju sa Srbijom gde je, prema svežim podacima, industrijska proizvodnja u julu pala 2,3 odsto na godišnjem nivou.

Detaljna analiza rasta industrijske proizvodnje u Hrvatskoj

Najveći godišnji rast u Hrvatskoj ostvaren je u segmentu proizvodnje intermedijarnih proizvoda, sa povećanjem od 16,6 odsto. Proizvodnja energije porasla je čak 9,1 odsto, dok su netrajni proizvodi za široku potrošnju zabeležili rast od 1,7 odsto. S druge strane, proizvodnja kapitalnih dobara smanjena je za 7,4 odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju za 6,3 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da rast nije ravnomerno raspoređen kroz sve sektore industrije. Na mesečnom nivou, rast proizvodnje energije u julu iznosio je 8,7 odsto, intermedijarnih proizvoda 5,8 odsto, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju 3,5 odsto. Proizvodnja kapitalnih dobara porasla je 2,7 odsto, dok je proizvodnja trajnih proizvoda pala za 0,3 odsto. Posmatrano po glavnim industrijskim oblastima, proizvodnja električne energije, gasa, pare i klimatizacije porasla je 10,9 odsto na godišnjem nivou. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od 6,8 odsto, dok je jedini pad zabeležen u rudarstvu i vađenju, za 3,7 odsto.

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u julu i regionalni kontekst

Kao rezultat ovakvog trenda, Hrvatska se značajno izdvaja u regionalnom kontekstu. U Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u julu pala za 2,3 odsto na godišnjem nivou. Glavni razlog za to je pad u sektoru snabdevanja energijom, gde je zabeležen pad od 8,8 odsto, dok je prerađivačka industrija pala za 1,6 odsto. Jedini sektor sa pozitivnim rezultatom u Srbiji je rudarstvo, sa rastom od 3,0 odsto. U Hrvatskoj, međutim, rast proizvodnje energije i intermedijarnih proizvoda značajno podstiče ukupne industrijske rezultate. Ipak, zaposlenost u hrvatskoj industriji ostaje izazov. Broj zaposlenih u sektoru u julu bio je 0,2 odsto manji nego u junu, a čak 5,1 odsto manji nego u julu prošle godine prema podacima DZS.

Uticaj rezultata na tržište i širi ekonomski okvir

Uporedo sa rastom industrijske proizvodnje, promet u trgovini u regionu beleži ubrzanje, što može delimično kompenzovati slabije rezultate pojedinih sektora. Međutim, pad zaposlenosti u industriji u Hrvatskoj ukazuje na strukturalne izazove, koji mogu uticati na dugoročnu održivost rasta. Industrijska proizvodnja predstavlja ključni indikator ekonomskog zdravlja, jer direktno utiče na bruto domaći proizvod (BDP) i zaposlenost. S obzirom na to, nastavak rasta u Hrvatskoj može imati pozitivan efekat na ukupnu privredu, ali bi dalji pad zaposlenosti mogao predstavljati ograničenje. U Srbiji, s druge strane, pad industrijske proizvodnje može usporiti ekonomski rast u narednim mesecima, iako trgovina za sada delimično kompenzuje pad u proizvodnji. Zaključno, industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u julu 2026. godine pokazuje snažan oporavak i rast, sa izraženim razlikama među sektorima i regionalnim tržištima.

Pad maloprodaje u evrozoni u julu najbrži od maja 2025, dok je hrana porasla 0,4 odsto prema podacima Evrostata

Evrostat je objavio da je maloprodaja u evrozoni pala za 0,6 odsto u julu, što je najbrži mesečni pad od maja 2025. godine. Ključni pokazatelj, maloprodaja u evrozoni, reflektuje slabljenje potrošnje domaćinstava, a posebno je izražen pad u neprehrambenom sektoru. Mesečna prodaja hrane, pića i duvana jedina je zabeležila rast od 0,4 odsto, dok su neprehrambeni proizvodi pali za 1,4 odsto. Prodaja automobilskog goriva u specijalizovanim prodavnicama smanjena je za 0,8 odsto.

Najveći rast na mesečnom nivou zabeležile su Letonija sa 2,5 odsto, Kipar sa dva odsto i Luksemburg sa 1,8 odsto. S druge strane, Nemačka je prijavila najveći pad od 3,4 odsto, a slede Španija sa 0,9 odsto, Italija i Poljska po 0,3 odsto.

Detaljni podaci o segmentima prodaje u evrozoni

Na godišnjem nivou, ukupna maloprodaja u evrozoni porasla je 0,6 odsto u odnosu na jul 2025. godine. To je najslabiji rast u poslednje dve godine i znatno lošiji rezultat u poređenju sa junskih 1,4 odsto. Međutim, segment hrane, pića i duvana beleži međugodišnji rast od 1,6 odsto. Neprehrambeni proizvodi su porasli marginalno, za svega 0,2 odsto, dok je prodaja goriva pala za 3,1 odsto.

Kada se posmatraju pojedinačne članice Evropske unije, Kipar je ostvario najveći godišnji rast obima maloprodaje od 8,6 odsto, Letonija 7,1 odsto, a Švedska 6,4 odsto. Najveći pad registrovala je Rumunija sa 5,7 odsto, dok su Nemačka i Italija zabeležile pad od 2,5 odsto, odnosno jedan odsto. Španija je imala pad od 0,7 odsto na godišnjem nivou.

Tržišni kontekst i značaj kretanja maloprodaje u evrozoni

Kretanje maloprodaje u evrozoni ima direktan uticaj na ukupni privredni rast, jer je lična potrošnja ključna komponenta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovako slab rast, uz evidentan pad u neprehrambenim segmentima, ukazuje na oprez potrošača zbog inflacije i neizvesnosti na tržištu rada. U isto vreme, rast prodaje hrane i osnovnih proizvoda sugeriše da domaćinstva prioritet daju osnovnim životnim potrebama u uslovima ograničenih budžeta.

Osim toga, značajan pad prodaje u Nemačkoj, koja je najveća ekonomija evrozone, može uticati na ukupnu dinamiku rasta regiona. S obzirom na to da su podaci za jul najslabiji u poslednje dve godine, analitičari očekuju da će kretanja u maloprodaji biti ključni indikator ekonomske aktivnosti u narednim mesecima. S druge strane, skroman rast neprehrambenih proizvoda i pad goriva odražavaju promene u strukturi potrošnje, ali i mogući uticaj visokih cena energenata.

Prema podacima Evrostata, maloprodaja u evrozoni ostaje pod pritiskom, a ograničena potrošnja van osnovnih segmenata ukazuje na potrebu za dodatnim ekonomskim merama podrške domaćinstvima i potrošačima.

Izvoz nafte iz Irana prema Kini ostao stabilan i pored američkih sankcija i pomorske blokade, saopštilo je ministarstvo

Iran je tokom 40-dnevnog rata uspeo da održi izvoz sirove nafte Kini uprkos snažnim sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i pomorskoj blokadi. Ključni ekonomski podatak, izvoz iranske nafte Kini, ostao je stabilan u ovom periodu, potvrdilo je resorno iransko ministarstvo. Izvoz nije bio prekinut ni tokom oružanih napada na energetsku infrastrukturu, što ukazuje na otpornost iranskog naftnog sektora.

Izvoz nafte iz Irana prema Kini ostao stabilan

Ministar za naftu Mohsen Paknedžad izjavio je da su isporuke sirove nafte međunarodnim kupcima neprekidno nastavljene od 28. februara do uspostavljanja privremenog prekida vatre. On je istakao da čak ni agresija i pomorska blokada nisu zaustavile proces izvoza. “Izvozimo uprkos ozbiljnim logističkim izazovima koje je stvorila agresija i naknadna pomorska blokada. Tokom 40-dnevnog rata izvoz sirove nafte nije prestao ni na jedan sat”, naveo je Paknedžad. Prema dostupnim podacima, prodaja iranske nafte Kini zadržala je stabilan nivo tokom godine, iako je SAD pojačao ekonomski pritisak. Takođe, Iran nastavlja da traži različita rešenja kako bi zaobišao blokade i održao prihode od izvoza.

Logističke i bezbednosne mere omogućile kontinuitet isporuka

Prva blokada, prema rečima ministra, obuhvatala je liniju od Ras el-Hada do pakistanske luke Gvadar. Iran je odgovorio uvođenjem mera za održavanje prodaje i isporuke nafte, čak i kada je energetska infrastruktura bila pod stalnim napadima. Proces isporuke nafte odvijao se i na udaljenostima od nekoliko hiljada kilometara od Persijskog zaliva i Omanskog mora. “Naftna industrija nije sedela skrštenih ruku i nije stala. Tražimo različita rešenja i različite mere kako bismo došli do dana kada ćemo moći potpuno da zaobiđemo ovu blokadu”, dodao je Paknedžad.

Planirana povećanja izvoza i tržišni kontekst

Program povećanja izvoza za dodatnih 250.000 barela sirove nafte dnevno prešao je u fazu primene. Već je realizovano oko 70.000 do 80.000 barela dnevno dodatnog izvoza, prema navodima ministra. Ove aktivnosti imaju za cilj očuvanje ekonomskih prihoda u uslovima pojačanih sankcija. S druge strane, američke mere i napadi na iransku infrastrukturu odrazili su se na globalne cene nafte. Cena brent sirove nafte porasla je do 90 dolara po barelu nakon udara na iranske ciljeve, što pokazuje osetljivost tržišta na svaki poremećaj isporuka iz regiona.

Uticaj na globalno tržište i zaključak

Uporedo sa tim, stabilnost izvoza iranske nafte Kini ima značajan uticaj na globalnu ponudu i cene sirove nafte. Iako su sankcije i blokade stvorile nove izazove za iranski izvoz, zemlja je demonstrirala sposobnost da prilagodi logističke i tehničke procese. Kao rezultat, Iran ostaje važan izvoznik sirove nafte na svetskom tržištu, sa posebnim fokusom na kinesko tržište. Očekuje se da će dalji razvoj situacije u regionu nastaviti da utiče na dinamiku globalne trgovine energentima.