Ekonomska analiza iz 2024. procenila godišnji trošak pomeranja sata na 672 miliona dolara zbog zdravstvenih posledica

Letnje računanje vremena, koje se ove godine uvodi u noći između 28. i 29. marta, donosi značajne ekonomske efekte, posebno u sektoru trgovine, ugostiteljstva i rekreacije. Prema savremenim analizama, uštede energije koje su bile prvobitni motiv za pomeranje kazaljki sada su zanemarljive, dok profit beleže određene industrije. Najveću dobit ostvaruje industrija golfa u Sjedinjenim Američkim Državama, sa dodatnim prihodima procenjenim na 200 do 300 miliona dolara godišnje, jer duži dan omogućava igračima još jednu rundu nakon posla.

Sektor trgovine i ugostiteljstva takođe beleži rast prihoda, jer građani produženo dnevno svetlo koriste za dodatnu kupovinu i posete restoranima i kafićima. Turistička industrija ima koristi zbog dužeg boravka posetilaca na otvorenom, što podstiče lokalnu privredu. Proizvođači sportske opreme, roštilja i baštenskog nameštaja povećavaju prodaju jer ljudi više vremena provode u rekreativnim i društvenim aktivnostima napolju.

Paradoksalno, praksa uvedena radi uštede energije sada često uzrokuje veću potrošnju goriva, budući da građani češće koriste automobile za večernje aktivnosti. Ipak, letnje računanje vremena donosi određene društvene koristi: statistike pokazuju smanjenje broja saobraćajnih nesreća, posebno onih u kojima stradaju pešaci i biciklisti, a zabeležen je i pad stope uličnih pljački i napada zbog bolje vidljivosti u večernjim satima.

Komercijalni interesi su značajno uticali na oblikovanje kalendara, što potvrđuje primer lobiranja u SAD tokom osamdesetih godina kada su koalicije kompanija, uključujući lance brze hrane i proizvođače roštilja, izdejstvovale produženje letnjeg računanja vremena. Industrija slatkiša uspela je da obezbedi dodatni sat dnevnog svetla za Noć veštica, što je povećalo prodaju slatkiša i kostima.

Međutim, ekonomska analiza sprovedena 2024. godine procenila je da ukupni godišnji trošak letnjeg računanja vremena u SAD iznosi oko 672 miliona dolara, prvenstveno zbog zdravstvenih komplikacija i nesreća. Nakon prolećnog pomeranja sata zabeležen je porast rizika od srčanog udara za deset odsto, kao i povećan broj moždanih udara i povreda na radu. Ponedeljak posle pomeranja sata poznat je kao ‘pospani ponedeljak’, dan kada opada koncentracija i raste gubljenje vremena na internetu tokom radnog vremena. Dok određeni sektori profitiraju, zdravstveni sistem i poslodavci snose troškove poremećenog sna nacije. Rasprave o ukidanju ove prakse sve su češće, a odluka će zavisiti od daljeg balansa ekonomskih i društvenih efekata.

Bosna i Hercegovina beleži 35,72%, a Srbija 28,15% industrijskih računara pogođenih sajber incidentima tokom 2025. godine

Industrijski i energetski sektor u Srbiji i Bosni i Hercegovini suočavaju se sa značajnim porastom sajber napada, pokazuju podaci iz 2025. godine. Prema analizi kompanije Kaspersky prezentovanoj na Samitu energetike Trebinje – SET 2026, 35,72 odsto industrijskih računara u BiH i 28,15 odsto u Srbiji bili su izloženi malicioznim aktivnostima, što ove dve zemlje svrstava među najugroženije u istočnoj Evropi.

Stručnjaci ističu da industrijski sistemi u regionu Balkana, posebno u energetici, postaju sve češća meta napada zbog zastarele opreme, slabosti u lancima snabdevanja i nedovoljno segmentiranih mreža. Napadi su sve sofisticiraniji i često su prilagođeni lokalnim dobavljačima, jeziku i infrastrukturi, što dodatno komplikuje zaštitu industrijskih okruženja.

Bojan Antović, menadžer kompanije Kaspersky za zapadni Balkan, izjavio je: „Energetske kompanije u Srbiji i BiH danas rade u okruženju u kojem se IT i industrijski sistemi sve više povezuju. Ta digitalizacija donosi efikasnost, ali i nove bezbednosne rizike. Napadi više nisu samo globalni – sve češće su prilagođeni lokalnom jeziku, lokalnim dobavljačima i lokalnoj infrastrukturi.“

Analiza pokazuje da su Srbija i BiH na drugom i petom mestu po broju industrijskih računara sa blokiranim malicioznim objektima u istočnoj Evropi. Napadači sve češće koriste kompromitovane dobavljače, udaljeni pristup industrijskoj opremi i socijalni inženjering, posebno usmerene na zaposlene u energetskim i komunalnim sistemima.

Kaspersky preporučuje kontinuiranu procenu ranjivosti, redovne bezbednosne audite i specijalizovana rešenja za industrijska okruženja, kao i dodatnu obuku timova koji upravljaju OT i SCADA sistemima. Sajber bezbednost treba da postane deo operativne stabilnosti, a ne samo IT funkcija.

„Zaštita kritične infrastrukture u regionu mora biti zasnovana na realnim pretnjama koje vidimo na terenu. Lokalna relevantnost, saradnja sa industrijom i razumevanje regulatornog okvira ključni su za izgradnju otpornog energetskog sistema“, naglasio je Antović.

Na konferenciji u Beogradu, održanoj 25. marta, zaključeno je da pitanje više nije da li će kompanije biti meta napada, već koliko brzo mogu da prepoznaju i zaustave potencijalne pretnje, posebno imajući u vidu sve češću upotrebu veštačke inteligencije u sajber napadima.

Cene kerozina u Evropi skočile na 1.700 dolara po toni, rezervacije za Bliski istok pale 25 odsto

Avio-kompanije kao što je nemački Jurovings, deo Lufthanze, najavile su povećanje broja letova za 170 do kraja maja, čime će ponuditi oko 36.000 dodatnih sedišta, usled rasta potražnje za evropskim destinacijama nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku. Samo ka Majorki biće uvedeno oko 100 dodatnih letova sa nemačkih aerodroma, a tokom prvog vikenda školskog raspusta očekuje se prevoz oko 200.000 putnika.

Prema podacima Francuskog udruženja turističkih operatera (SETO), do kraja februara rezervacije za letnju sezonu na Bliskom istoku dostigle su gotovo 48 odsto ukupnog plana, ali su u prvoj nedelji marta rezervacije pale za 15 odsto, a naredne nedelje za 25 odsto. Španija je ostala najtraženija destinacija sa rastom rezervacija od 1,7 odsto, dok je Grčka zabeležila pad od 1,8 odsto, a Italija rast od 3,6 odsto. Francuska je imala rast od 15,2 odsto, a Maroko od 8,5 odsto. Egipat je prednjačio sa rastom od 51,9 odsto, Turska i Mauricijus su imali rast od 9,3, odnosno 12,2 odsto.

Zbog promenjenih geopolitičkih uslova, putnici se sve više okreću destinacijama u južnoj Evropi i Atlantskom okeanu, gde je rast interesovanja procenjen između 10 i 35 odsto. Popularnost beleže i Kanarska ostrva, Malaga, Napulj, Faro i Nica. Istovremeno, cene kerozina u Evropi porasle su na oko 1.700 dolara po toni, što je više nego dvostruko u odnosu na period pre američko-izraelskog napada na Iran.

Generalni direktor Lufthanze Karsten Špor izjavio je da kompanije neće moći da apsorbuju dodatne troškove, jer prosečan profit po putniku iznosi oko 10 evra. U azijskim ekonomijama koje zavise od nafte iz Ormuskog moreuza, uvedene su mere štednje energije i goriva. Šri Lanka je uvela četvorodnevnu radnu nedelju za deo javnog sektora i ograničenja u potrošnji goriva, dok je Egipat najavio promene radnog vremena prodavnica i restorana. Na Tajlandu je nestašica goriva smanjila broj taksija na aerodromu u Bangkoku, pa turisti duže čekaju prevoz.

Turistički sektor ocenjuje da je interesovanje za putovanja i dalje prisutno, ali putnici češće donose odluke u poslednjem trenutku, uz veću procenu bezbednosnih rizika. Sezona nije izgubljena, ali je znatno nestabilnija i zavisiće od međunarodnih političkih dešavanja.