Zakon o stvarnim vlasnicima od 1. oktobra, multinacionalne i banke prijavile fizička lica, male firme pod sankcijama

Centralna evidencija stvarnih vlasnika u Srbiji, koja je u primeni od 1. oktobra prošle godine, izazvala je brojne nelogičnosti u praksi, posebno zbog izuzetaka koji omogućavaju velikim bankama i multinacionalnim kompanijama da prijave fizička lica – najčešće srpske državljane – kao vlasnike, dok su male firme podložne visokim kaznama do dva miliona dinara ukoliko to ne urade. Prema važećem zakonu, koji je uveden radi suzbijanja korupcije i kriminala, sva pravna lica imala su rok od 60 dana da usaglase podatke o stvarnom vlasništvu. Međutim, već pet meseci nakon isteka tog roka, primećeno je da su u centralnoj evidenciji vlasnici mnogih multinacionalnih kompanija i stranih banaka upisani srpski državljani koji obavljaju rukovodeće funkcije, iako nemaju stvarnog vlasničkog udela.

Kao razlog za ovakvu praksu navodi se izuzetak pod oznakom „OSV6“, koji dozvoljava da se kao stvarni vlasnik upiše zastupnik ili član upravnog organa kada se pravi vlasnik ne može identifikovati. Prema rečima Darka Majstorovića iz udruženja „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“, evidentno je da su strane banke i velike korporacije iskoristile ovu mogućnost, iako su njihovi stvarni vlasnici poznati kroz Centralni registar hartija od vrednosti, koji vodi strukturu akcionara. “Podaci iz Centralne evidencije stvarnih vlasnika pokazuju nešto potpuno neočekivano – upisani vlasnici su fizička lica i to srpski državljani”, izjavio je Majstorović.

Advokat Dušica Jež Bojović ističe da je zakon stvorio veliku tenziju u poslovnoj zajednici, jer je rok za usklađivanje bio 60 dana i nije postojala praksa na osnovu koje bi firme mogle pravilno postupiti. U međuvremenu, male domaće firme koje su u obavezi da prijave stvarnog vlasnika, u slučaju neprijavljivanja snose kazne do dva miliona dinara, dok velike kompanije koriste zakonske rupe. “To isto malo privredno društvo radi pod pretnjom nerealno velikih kazni za neprijavljivanje stvarnih vlasnika, dok se ogromne korporacije kriju iza zakonskih odredbi”, komentariše Majstorović.

Zakon je donet radi efikasnije kontrole vlasničke strukture i sprečavanja zloupotreba, ali trenutna praksa pokazuje da povlašćeni subjekti mogu zaobići celu proceduru, dok su manji privrednici izloženi finansijskom riziku zbog restriktivnih sankcija.

Program finansijske pismenosti realizovan u 43 škole uz podršku 9 kompanija i 54 biznis mentora

Program finansijske pismenosti koji zajednički sprovode Nordeus fondacija i Dostignuća mladih u Srbiji obuhvatio je 1.550 učenika u školskoj 2025/2026. godini. Ovaj edukativni projekat realizovan je u 22 grada, 43 srednje škole i 56 učionica, uz angažman 47 nastavnika i 54 biznis mentora iz 9 partnerskih kompanija, saopštila je Nordeus fondacija.

Tokom prethodne četiri godine, kroz program je prošlo više od 4.500 srednjoškolaca iz preko 25 gradova širom Srbije. U tom periodu učestvovalo je više od 120 nastavnika, 182 biznis mentora i 11 partnerskih kompanija, a nastava je sprovedena u 163 učionice. Program je namenjen jačanju praktičnih veština mladih u oblastima kao što su planiranje kućnog budžeta, štednja, krediti, osiguranje i investiranje.

U školskoj 2025/2026. godini, program je bio prisutan u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Kruševac, Pančevo, Leskovac, Valjevo, Zrenjanin, Šabac, Sremska Mitrovica, Ivanjica, Guča i Vrnjačka Banja. U program su bile uključene gimnazije, ekonomske, tehničke, medicinske, poljoprivredne i stručne škole, što ukazuje na široko interesovanje učenika iz različitih obrazovnih profila.

“Najvrednija lekcija zapravo nije nešto što ću trenutno raditi sa novcem, nego u daljem životu. Sada znam šta treba da uradim sa prvom platom, a radionica o kućnom budžetu mi je pomogla da saznam koliko je novca stvarno potrebno izdvojiti za određene stvari. Verujem da ću se, kada se osamostalim, na dobar način ophoditi prema novcu i njime uspešno raspolagati”, izjavila je Tamara Milić, učenica Devete beogradske gimnazije.

U realizaciji programa tokom četiri godine učestvovalo je ukupno 182 biznis mentora, dok je samo u školskoj 2025/2026. bilo angažovano 54 mentora. “Rad sa mentorima iz industrije mnogo znači. Jedno je kada u učionici kroz teoriju prenosite poslovni svet, a sasvim je druga slika i atmosfera kada osoba koja je deo tog sveta bude deo naših radionica. Tu učenici zapravo mogu da pitaju sve što ih interesuje i vide kako taj poslovni svet funkcioniše u praksi”, naglasila je Ivana Janjić, nastavnica izbornog predmeta Ekonomija i biznis u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji.

Projekat se realizuje uz podršku kompanija Banca Intesa, Erste Banka, Generali Osiguranje Srbija, Mastercard, Wiener Städtische osiguranje, OTP banka, Telekom Srbija, UniCredit Bank i Triglav osiguranje. Program povezuje škole, nastavnike, kompanije i poslovne mentore kako bi mladima pružio znanja i veštine za odgovorno upravljanje ličnim finansijama.

Novi AI asistent ComBot olakšava rad sa velikim brojem dokumenata u kompanijama, povećava efikasnost i pouzdanost informacija

Kompanija Coming razvila je napredno rešenje za upravljanje dokumentacijom – kompanijskog asistenta ComBot, koji pojednostavljuje i ubrzava pristup internim informacijama zaposlenima. Prema zvaničnim informacijama, ComBot funkcioniše kao proširenje postojećeg sistema ComDoc, omogućavajući korisnicima da dobiju precizne i jasne odgovore na pitanja iz dokumentacije putem prirodne komunikacije, bez potrebe za ručnim pretraživanjem ili pregledanjem velikog broja fajlova.

Za razliku od tradicionalnih baza podataka, gde je pristup informacijama često otežan zbog složene strukture i obima podataka, ComBot koristi napredne metode pretrage i transparentnosti – svaki odgovor zaposlenima dolazi uz tačan izvod iz originalnog dokumenta na osnovu kojeg je odgovor generisan. Na ovaj način, korisnici ne samo da dobijaju relevantnu informaciju, već i kontekst njenog nastanka, što značajno smanjuje mogućnost pogrešnih tumačenja i povećava poverenje u interni sistem.

Ovakav pristup posebno je značajan za sektore sa obimnom i kompleksnom dokumentacijom, kao što su finansije, pravne službe, operativno upravljanje i interne komunikacije, gde je tačnost podataka od ključnog značaja. Razvoj kompanijskog asistenta predstavlja prelazak sa univerzalnih alata na specijalizovana rešenja integrisana u postojeće poslovne procese, prilagođena specifičnim potrebama svake organizacije.

Pored individualnog asistenta, Coming razvija i naprednija Enterprise RAG rešenja, koja omogućavaju pretragu kompletne interne dokumentacije i generisanje odgovora zasnovanih isključivo na internim podacima kompanije. Takva rešenja omogućavaju semantičko razumevanje informacija na organizacionom nivou, povezujući podatke iz više izvora radi davanja preciznih i pouzdanih odgovora zaposlenima.

Sistemi poput ComBot i Enterprise RAG funkcionišu u bezbednom i izolovanom okruženju, bilo na infrastrukturi same kompanije ili kroz kontrolisanu implementaciju, što omogućava potpunu kontrolu nad poverljivim informacijama. Posebna vrednost ovih rešenja ogleda se u njihovoj prilagodljivosti – razvijaju se prema specifičnostima poslovanja i strukturi dokumentacije svake organizacije. Time veštačka inteligencija postaje integralni deo logike i procesa firme, a ne eksterni generički alat.

Na ovaj način, kompanije mogu započeti sa rešavanjem konkretnih izazova u pristupu informacijama na nivou pojedinca, a potom postepeno širiti sistem na celu organizaciju. Ubrzan i transparentan pristup proverljivim podacima omogućava efikasnije donošenje odluka i optimalno korišćenje resursa, što u savremenom poslovanju postaje jedna od ključnih konkurentskih prednosti.