U setvi kukuruza udeo domaćeg semena iznosi 20-22 odsto, dok kod suncokreta taj procenat pada na 20 odsto

Poljoprivrednici u Srbiji sve češće biraju uvozno seme za prolećnu setvu kukuruza, suncokreta i soje, dok domaći proizvođači beleže pad tržišnog udela. Prema rečima profesora dr Velimira Mladenova sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u setvi kukuruza domaće seme, koje proizvode Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institut za kukuruz „Zemun polje“ i još jedna semenska kuća, zauzima samo 20-22 odsto ukupnih površina, dok ostatak čini uvozno seme. Kod suncokreta, čije površine predstavljaju otprilike četvrtinu površina pod kukuruzom, domaće seme koristi se na svega do 20 odsto površina.

Jedina kultura kod koje je situacija nešto povoljnija za domaće proizvođače je soja, ali i tu postoje izazovi. Površine pod sojom su manje od površina pod suncokretom, a prema rečima profesora Mladenova, više od polovine semena soje se ne kupuje, već ga ratari sami umnožavaju. U preostalom delu setve soje, domaće kompanije učestvuju sa oko 70 odsto, dok strane kompanije nemaju veliki interes zbog neuređenog sektora semenarstva.

Strane kompanije međusobno se bore za tržišni udeo na srpskom tržištu semena, dok domaći proizvođači pokušavaju da se oporave kroz inovacije, ali se suočavaju sa sporim administrativnim procedurama. „Njima je neophodna intervencija države ili drugačije uređenje, jer deo sredstava ulažu u razvoj nauke, a deo u semenarstvo i marketing kao njegov sastavni deo“, istakao je prof. dr Mladenov.

Dolaskom stranih kompanija pre dve decenije, tržište semena u Srbiji se značajno promenilo. Strane kompanije su prvo uvozile seme, a zatim otvorile istraživačke centre i stanice, razvijale hibride za lokalno tržište, a deo njih proizvodi seme u Srbiji za izvoz u Grčku, Tursku i Nemačku. Promet semena je dozvoljen iako Srbija nije otvorila poglavlje 30 niti je članica STO, što omogućava lak pristup stranih firmi.

Profesor Mladenov naglašava potrebu za sistemskim rešenjem i pripremom zakona o semenu koji bi omogućio domaćim kompanijama određenu prednost kako se ne bi ugasile. On ističe da je kvalitet semena veoma važan i da je on na visokom nivou kod svih kompanija. Nedostatak državnih mera i nesređen agrosektor doveli su do trenutne situacije, dok je trend korišćenja uvoznog semena u stalnom porastu.

Prosečna inflacija u evrozoni prognozirana na 2,6 odsto u 2026. godini, moguća recesija u slučaju poremećaja snabdevanja energijom

Evropska centralna banka (ECB) zadržala je sve tri ključne kamatne stope nepromenjene, uključujući referentnu kamatnu stopu na depozite od 2 odsto, kamatu na glavne operacije refinansiranja od 2,15 odsto i kamatu na graničnu kreditnu liniju od 2,4 odsto, dok je upozorila na potencijalne ekonomske rizike izazvane ratom na Bliskom istoku. Prema navodima upućenih izvora, ECB bi mogla da poveća kamatne stope već na sastanku 29. i 30. aprila, ukoliko porast cena energenata, poremećaji u snabdevanju i sekundarni inflatorni efekti dodatno poguraju inflaciju.

Iako još nije doneta konačna odluka, pojedini članovi ECB-a smatraju da je realnije očekivati promenu kamata u junu, s obzirom na to da tokom aprilskog sastanka neće biti objavljene nove makroekonomske projekcije. Investitori trenutno predviđaju najmanje dva povećanja kamata do kraja godine, uz procenjenu verovatnoću od oko 60 odsto da će doći do povećanja od 25 baznih poena već u aprilu.

Prema najnovijim projekcijama ECB, koje uključuju podatke do 11. marta, očekuje se da će prosečna inflacija u evrozoni iznositi 2,6 odsto u 2026, 2 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini. U najnepovoljnijem scenariju, inflacija bi mogla da dostigne 6,3 odsto u prvom kvartalu 2027, uz moguć ulazak privrede evrozone u recesiju tokom 2026. godine. Ovaj scenario podrazumeva ozbiljne poremećaje u snabdevanju energijom, kao i oštećenje energetske infrastrukture, bez monetarnog ili fiskalnog odgovora.

Kao primer uticaja aktuelnih dešavanja na života građana, izdvajaju se podaci iz Finske – cena benzina i dizela premašila je dva evra po litru, a kamatne stope vezane za jednogodišnji Euribor skočile su na više od 2,5 odsto, što povećava mesečne troškove kredita za desetine evra. Cene mlaznog goriva gotovo su udvostručene, što se reflektuje na cene avio-karata kod kompanija kao što su SAS i Finnair. Porast cena fosilnih goriva povećava i troškove hrane i transporta, dok su poljoprivrednici dodatno opterećeni prekidima u transportu đubriva.

Analitičari upozoravaju da će nastavak rasta cena i troškova dodatno smanjiti kupovnu moć potrošača i povećati opterećenje za preduzeća.

Nemačka farmaceutska grupa investirala u modernizaciju Hemofarma iz Vršca, dok globalni prihodi STADA grupe dostižu 4,3 milijarde evra

Nemačka farmaceutska kompanija STADA investirala je više od 50 miliona evra u Hemofarm iz Vršca tokom 2025. godine, saopštila je grupa. Ova investicija obuhvatila je nabavku nove opreme i inovativnih mašina, kao i ulaganja u registracije i licence, čime je potvrđena strategija širenja i modernizacije Hemofarma, vodeće farmaceutske kompanije u Srbiji. Od 2006. godine, kada je STADA preuzela Hemofarm, ukupna ulaganja u ovu kompaniju dostigla su gotovo 530 miliona evra.

Na globalnom nivou, STADA grupa ostvarila je korigovane prihode od 4,3 milijarde evra u 2025. godini, što predstavlja rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Korigovana EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosila je 961 milion evra, što je poboljšanje od 8 odsto kada se posmatraju konstantni devizni kursevi.

Generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger naveo je da je kompanija tokom godine u Srbiji preuzela brendove “Fortacell” i “Biota Intima”, dok je na tržištu Bosne i Hercegovine lansiran brend “EUNOVA”. Zeliger je istakao nastavak snažnog rasta STADA grupe u regionu zapadnog Balkana zahvaljujući novim investicijama.

Prema saopštenju STADA grupe, rast prihoda u 2025. zabeležen je u svim segmentima poslovanja: specijalitetima, zdravstvenim proizvodima široke potrošnje i generičkim lekovima. Prihodi segmenta specijaliteta, predvođeni biosimilarima i inovativnim lekovima, prvi put su premašili milijardu evra uz rast od 17 odsto i sada čine skoro četvrtinu ukupnih prihoda grupe. Istovremeno, segment generičkih proizvoda porastao je za 5 odsto, dok je tržišna pozicija STADA grupe dodatno ojačana na ključnim evropskim tržištima, uključujući Srbiju.

Generalni direktor STADA grupe Peter Goldšmit naglasio je da je rast iznad industrijskog proseka rezultat uspešnih lansiranja novih proizvoda u sva tri poslovna segmenta. “Tokom 2025. godine obogatili smo naš portfolio sa više od 110 novih licenciranih proizvoda, dodatno osnažujući razvojni pajplajn i temelje za budući rast”, izjavio je Goldšmit. On je najavio i planirano lansiranje pet novih biosimilara, kao i proširenje portfolija u segmentima dermatologije, preventivnog zdravlja i velnesa.

Van kategorije prehlade i kašlja, STADA je ostvarila rast prometa u srednjem jednocifrenom rasponu, a eCommerce prodaja kompanije skoro je udvostručena između 2022. i 2025. godine. Goldšmit je naveo da STADA aktivno analizira potencijalne akvizicije na globalnom nivou radi daljeg jačanja segmenta zdravstvenih proizvoda široke potrošnje.

Pored toga, STADA grupa ulaže i u onkološki razvojni pajplajn, uključujući molekule kao što su enzalutamid i ruksolitinib, kao i inovativne terapije za dijabetes poput empagliflozina. Uprava ističe da je strategija jasno usmerena na iskorišćavanje prilika nastalih istekom ekskluzivnosti GLP-1 terapija u oblastima dijabetesa i gojaznosti.