Vozače u Hrvatskoj od ponoći očekuje značajan rast cena goriva, dok dizel beleži najveće poskupljenje

Hrvatska je od ponoći uvela novo povećanje maloprodajnih cena goriva na pumpama gde je cena pod kontrolom države. Ključni podatak je da „cene goriva u Hrvatskoj“ rastu od 8 do čak 19 centi u zavisnosti od vrste. Vlada Hrvatske je ovu odluku donela na telefonskoj sednici, a nove cene važiće naredne dve sedmice.

Detaljna struktura poskupljenja goriva

Prema novim cenama, benzin će poskupeti za 8 centi i prodavaće se po 1,62 evra za litar. S druge strane, dizel gorivo će biti skuplje za 16 centi i koštaće 1,75 evra po litru. Plavi dizel, koji se koristi u poljoprivredi, beleži najveće povećanje cene za čak 19 centi. Nova cena plavog dizela iznosi 1,21 evro po litru. Gas za rezervoare poskupljuje za 6 centi i dostiže 1,28 evra, dok će se gas u bocama prodavati po 1,86 evra, što je takođe poskupljenje od 6 centi.

Uticaj na vozače i regionalno poređenje

Ovo povećanje dolazi nakon što su cene goriva u Srbija porasle za dva dinara (1,7 centi) u petak. Trenutno benzin BMB95 u Srbiji košta 200 dinara (1,7 evra), evrodizel 224 dinara (1,9 evra), a gorivo za poljoprivrednike 184 dinara (1,6 evra). Važno je istaći da, iako je povećanje u Srbiji bilo minimalno, u regionu su zabeležena mnogo veća poskupljenja, čak i uz smanjene akcize.

Kontekst tržišta i istorijska perspektiva

Poskupljenja goriva u Hrvatskoj približavaju njihove cene onima u Srbiji, što je značajno s obzirom na prethodne razlike u cenama. Krajem juna 2025. godine, rekordna cena dizela u Srbiji iznosila je 225 dinara, dok je benzin početkom jula 2022. dostigao 205 dinara. Ipak, trenutne cene u Srbiji su i dalje više nego u regionu, ali razlika se smanjuje zbog aktuelnih poskupljenja u Hrvatskoj.

Regulatorne odluke i trajanje novih cena

Vlada Hrvatske je nove cene uvela na pumpama gde je cena pod njihovom kontrolom, dok na autoputevima cene ostaju slobodne. Ove izmene će važiti naredne dve sedmice, nakon čega se očekuje nova procena u skladu sa stanjem na svetskom tržištu i promenama u akcizama.

Zaključak: Tržišni pritisci i regionalni trendovi

Ovakva kretanja u cenama goriva odražavaju rastuće pritiske na tržištu nafte i derivata u celoj Evropi. Kao rezultat, vozači u Hrvatskoj i regionu moraju da se prilagode novim, višim troškovima, što može uticati i na druge sektore privrede, posebno na transport i poljoprivredu.

Vlada Srbije u 2026. godini više puta smanjivala akcize do zakonske granice, predlog zakona otvara mogućnost fleksibilnije fiskalne politike

Ministarstvo finansija predložilo je ukidanje limita od 20% za smanjenje akciza na naftne derivate u posebnim okolnostima. Prema važećem Zakonu o akcizama, Vlada Srbije može da smanji akcize maksimalno 20% kada rast cena sirove nafte ugrožava makroekonomsku stabilnost. Ova izmena predviđena je nacrtom zakona o izmenama Zakona o akcizama, koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija.

Smanjenje akciza i novi predlozi zakona

Novi predlog ukida odredbu da umanjenje akciza ne može biti veće od 20 procenata. Time bi Vlada dobila širu diskreciju u određivanju fiskalnih mera kada rast cena energenata utiče na domaće tržište. Takođe, nacrt zakona predviđa promenu načina usklađivanja dinarskih iznosa akciza sa godišnjom inflacijom, kao i mehanizam prilagođavanja u slučaju pada cene sirove nafte na svetskom tržištu. Ove promene ciljaju na veću fleksibilnost poreske politike i bržu reakciju na međunarodne energetske šokove.

Dosadašnja praksa smanjenja akciza

Tokom 2026. godine, Vlada Srbije je više puta smanjivala akcize, najčešće za 10% ili maksimalnih 20% u skladu sa zakonom. U periodu od 10. aprila do 8. maja došlo je i do smanjenja od 25%, što je premašilo važeći zakonski limit. U tom slučaju, Vlada se pozvala na druge propise koji uređuju ograničavanje cena u vanrednim okolnostima. Pored toga, predložene izmene omogućavaju kontinuirano usklađivanje akciza sa inflacijom, što može doprineti stabilnosti fiskalnih prihoda i smanjenju pritiska na budžet u vreme volatilnosti na globalnom tržištu.

Javne konsultacije i naredni koraci

Ministarstvo finansija je pozvalo stručnu i širu javnost da dostavi sugestije i primedbe na predložena rešenja do četvrtka, 30. jula. Sugestije se mogu poslati poštom na adresu Ministarstva finansija – Sektor za fiskalni sistem, Kneza Miloša 20, Beograd, ili elektronski na fiskalni.sektor@mfin.gov.rs. Tekstovi nacrta i relevantne odredbe objavljeni su javno radi transparentnosti procesa. Ovaj potez ukazuje na težnju države da fiskalnu politiku učini fleksibilnijom, što je važno u uslovima čestih promena cena sirovina.

Važnost akciza za fiskalnu stabilnost

Akcize na naftne derivate predstavljaju značajan deo javnih prihoda, dok njihova visina direktno utiče na cene goriva i transporta. Promene u politici akciza mogu imati uticaj na poslovanje privrede i standard građana. Štaviše, usklađivanje sa inflacijom pomaže u očuvanju realne vrednosti prihoda budžeta. S obzirom na volatilnost svetskog tržišta nafte i energetsku zavisnost Srbije, predložene izmene mogu doprineti efikasnijem upravljanju fiskalnim rizicima. Konačno, javna rasprava o nacrtu zakona omogućiće uključenost različitih interesnih grupa i transparentnost procesa donošenja odluka.

Domaća proizvodnja stakla počela 1846. godine, a od 2022. godine jedina preostala fabrika je u stranom vlasništvu

Industrija stakla u Srbiji ima dugu i promenljivu istoriju, u kojoj je staklo doživelo brojne transformacije i ekonomske izazove. Prva domaća fabrika stakla otvorena je 1846. godine, dok je od 2022. godine u Srbiji ostala samo jedna fabrika u stranom vlasništvu. Tokom dva svetska rata industrija je uspevala da opstane, ali privatizacije početkom ovog veka donele su gubitke i gašenje većine preduzeća.

Razvoj proizvodnje stakla i ekonomski značaj

Proizvodnja stakla ima globalnu tradiciju dugu više od 8.000 godina, ali Srbija se u industrijsku proizvodnju uključila tek sredinom 19. veka. Prva fabrika, koju je osnovao Avram Petronijević 1846. godine, nalazila se kod Jagodine. Lokacija je pažljivo izabrana zbog blizine sirovina poput kvarca i šuma za potašu, što je omogućilo ekonomičnu proizvodnju. Vlasnik fabrike angažovao je oko 30 majstora iz Češke i Bavarske, čime je tehnologija iz inostranstva preneta u zemlju.

Industrijska špijunaža i konkurencija

Tokom istorije, domaći preduzetnici su, kako pokazuju izveštaji, pribegavali industrijskoj špijunaži kako bi osigurali tehnološki napredak i konkurentnost na tržištu. To je omogućilo lokalnim proizvođačima da prate evropske standarde. Takođe, razvoj staklarstva u Evropi bio je obeležen tajnom čuvanja receptura i tehnika, naročito u Veneciji i Bohemiji. Kao rezultat, tržište stakla je postepeno postalo dostupnije širem stanovništvu, jer je masovna proizvodnja smanjila cene.

Uticaj privatizacije i vlasnička struktura

Uporedo sa tranzicijom i privatizacijama početkom 21. veka, proizvodnja stakla u Srbiji pretrpela je ozbiljan pad. Većina domaćih fabrika je ugašena, a preživela je jedino jedna fabrika, koja je od 2022. godine u stranom vlasništvu. Ova promena vlasničke strukture odražava širi trend u domaćoj industriji, gde strani investitori preuzimaju ključne resurse i proizvodnju.

Tržišni i društveni značaj stakla

Staklo je kroz istoriju imalo višestruku upotrebu, od umetnosti do industrije. U antičkom Rimu razvijene su prve tehnike recikliranja, pa su slomljeni proizvodi korišćeni za izradu novih. S druge strane, inovacije kao što su bezbojno staklo i kristal iz Bohemije pokrenule su razvoj umetničkih radionica i masovne proizvodnje. Pored toga, pronalasci poput staklarske lule i mašina za duvanje omogućili su standardizaciju i smanjenje troškova.

Budućnost industrije stakla u Srbiji

Danas staklarstvo u Srbiji zavisi od strane kapitala i globalnih tržišnih kretanja. Preostala fabrika stakla nastavlja tradiciju dužu od jednog i po veka, ali se suočava sa izazovima kao što su konkurencija, tehnološka modernizacija i dostupnost sirovina. Zbog toga je pozicija domaće industrije stakla odraz šireg ekonomskog okruženja i promena u vlasničkoj strukturi.