Savez saopštio da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji stabilna, što omogućava postepeno prilagođavanje i optimizaciju prisustva KFOR-a tokom naredne godine.

NATO je zvanično saopštio da će tokom naredne godine postepeno smanjiti i reorganizovati broj pripadnika međunarodne misije KFOR na Kosovu i Metohiji, navodeći da trenutna procena ukazuje na stabilnu bezbednosnu situaciju u regionu. Ova odluka dolazi nakon višegodišnjeg perioda pojačanog prisustva i rotacija rezervnih snaga, koje su, prema navodima iz saopštenja, obustavljene još u januaru ove godine.

U dokumentu se precizira da će optimizacija snaga biti sprovedena etapno, u skladu sa nacionalnim planovima rotacija i procenama na terenu, uz mogućnost promene odluke ukoliko se bezbednosne okolnosti ponovo pogoršaju. “Raspored i brojnost KFOR-a redovno se prilagođavaju od 1999. godine, u skladu sa promenama u bezbednosnom okruženju, kako bi misija ostala operativno efikasna i u skladu sa svojim mandatom”, navedeno je u saopštenju.

Vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu, američki general Aleksus Grinkevič, izjavio je da je posvećenost NATO-a bezbednosti na Kosovu bila ključni faktor u jačanju stabilnosti regiona. “Sadašnji uslovi omogućavaju nam da optimizujemo veličinu i raspored misije KFOR, ali NATO ostaje potpuno posvećen Zapadnom Balkanu i neće dozvoliti stvaranje bezbednosnog vakuuma”, istakao je general Grinkevič u pisanoj izjavi.

NATO je naglasio da nastavak prisustva KFOR-a ostaje u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i da Savez zadržava mogućnost brze reakcije u slučaju bilo kakvog pogoršanja situacije. Takođe je istaknuto da NATO nastavlja da podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije i poziva obe strane da se angažuju u pronalaženju rešenja koja će poštovati prava svih zajednica na Kosovu i Metohiji.

“Mir i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana ostaju prioriteti za NATO. Prilagođavanje misije KFOR-a deo je šire strategije odgovornog upravljanja i podrške lokalnim institucijama u razvoju sopstvenih bezbednosnih kapaciteta”, navodi se u saopštenju Saveza.

Očekuje se da će konkretni brojevi i dinamika povlačenja biti poznati u narednim mesecima, a dalji koraci zavisiće od redovnih procena bezbednosne situacije. U međuvremenu, NATO ističe da će nastaviti da blisko sarađuje sa međunarodnim partnerima i lokalnim vlastima, uz stalno praćenje svih bezbednosnih izazova na terenu.

Sara Pavkov istakla da je zaštita životne sredine visoko na političkoj agendi, a ulaganja premašuju 400 miliona evra

Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine, izjavila je da će se do 2030. godine intenzivirati aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine. Govoreći o planiranim projektima, Pavkov je naglasila da je već pokrenuta velika kampanja za mlade i da je obuhvaćeno 15 lokalnih samouprava u prethodnom periodu. Ministarka je navela da je zaštita životne sredine visoko pozicionirana u političkoj agendi, sa težnjom da se njen značaj dodatno poveća.

Prema njenim rečima, u planu je završetak preko 900 kilometara kanalizacione mreže i izgradnja 20 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda do 2030. godine. “To će biti jedna od ključnih stvari zbog kojih će građani izabrati nas. U prethodnih pet godina, polovina sredstava bila je uložena u pripremu potrebne dokumentacije, jer je bilo neophodno ispuniti sve kriterijume u skladu sa evropskim standardima”, rekla je Pavkov.

Ministarka je podsetila da je 10. juna izdata probna dozvola za regionalni centar ‘Eko-Tamnava’ u opštini Ub. Takođe je istakla da se sredstva za zaštitu životne sredine obezbeđuju iz različitih izvora, ukupno oko 400 miliona evra, od čega je do sada uloženo 200 miliona. Kroz IPA projekte Evropske unije, prema njenim navodima, ulažu se stotine miliona evra bespovratnih sredstava.

Pavkov je zaključila da Srbija, kao jedina zemlja iz regiona koja je bila deo programa održivih gradova, nastavlja sa projektima koji imaju za cilj unapređenje životne sredine i približavanje evropskim standardima.

Sastanak u Beogradu fokusiran na jačanje bilateralnih odnosa, investicije i evropsku perspektivu regiona

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Republike Grčke Jorgosom Gerapetritisom, gde je razgovarano o unapređenju saradnje između dve zemlje, evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, kao i očuvanju mira i stabilnosti u regionu.

Tokom susreta, posebna pažnja posvećena je daljem razvoju odnosa Srbije i Grčke u oblastima energetike, infrastrukture, trgovine i investicija. Predsednik Vučić je istakao da postoje veliki potencijali za još snažnije strateško partnerstvo između dve države.

Vučić je zahvalio Grčkoj na kontinuiranoj podršci evropskom putu Srbije, kao i na principijelnom stavu po pitanju poštovanja međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

“Posebnu pažnju posvetili smo daljem unapređenju saradnje u oblasti energetike, infrastrukture, trgovine, investicija i povezivanja naših zemalja, uz uverenje da postoje veliki potencijali za još snažnije strateško partnerstvo Srbije i Grčke”, naveo je Vučić, ističući značaj kontinuiteta u dobrim odnosima sa Grčkom.

Predsednik je dodao da je današnji susret nastavak otvorenog dijaloga koji je imao sa grčkim premijerom na samitu u Tivtu i još jedna potvrda istinskog prijateljstva i tradicionalno bliskih odnosa dve zemlje.