Prinos na petogodišnje obveznice porastao sa 4,59 na 5 odsto, javni dug centralnog nivoa iznosi 4.600 milijardi dinara

Republika Srbija se ove nedelje zadužila 27,6 milijardi dinara (oko 235 miliona evra) prodajom dinarskih obveznica, pri čemu je prinos investitorima povećan na pet odsto. Na aukciji su prodate petogodišnje državne obveznice iz reotvorene emisije, prvobitno emitovane 28. jula 2023. godine, a dospevaju 30. jula 2030. godine, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto. Tržište je procenilo da je za privlačenje investitora potrebna viša zarada, pa je ponuđen prinos od pet odsto, što je za 0,41 procentnih poena više u poređenju sa prodajom iz iste emisije u maju, kada je prinos bio 4,59 odsto godišnje za obveznice u iznosu 2,2 milijarde dinara.

Analizom ovogodišnjih aukcija iste hartije od vrednosti vidi se postepen rast prinosa: u januaru je iznosio 4,49 odsto, na februar i mart 4,55 odsto, u maju 4,59 odsto, a u junu pet odsto. Ključni razlog naglog rasta su pogoršani uslovi zaduživanja usled geopolitičkih poremećaja.

Fiskalni savet ističe da, pored nivoa javnog duga kao udeo u BDP-u, treba pratiti i troškove kamata. Srbija se zadužuje po kamatnim stopama koje su skoro dvostruko više od proseka EU, izdvajajući za kamate 1,9 odsto BDP-a, dok je prosek EU 2,1 odsto, iako je javni dug Srbije približno upola manji od evropskog proseka.

Prema izveštaju Uprave za javni dug za april, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u iznosilo je 41,5 odsto, dok je javni dug sektora države bio 41,9 odsto. Ukupan javni dug centralnog nivoa smanjen je za 17,1 milijardu dinara i krajem aprila iznosio je 4.600 milijardi dinara (39,2 milijarde evra). Emisija dve evroobveznice i jedne u dolarima, ukupno tri milijarde evra, nije evidentirana u aprilski izveštaj.

Do sada je tokom 2026. održano sedam aukcija državnih hartija od vrednosti, ukupnog obima 1,2 milijarde evra. Planirano je da država u ovoj godini zaduži 8,3 milijarde evra, a do maja je već emitovanjem obveznica obezbeđeno oko polovine tog iznosa.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto do kraja 2029. godine. Fiskalni savet ocenjuje da je i pored stabilnosti javnih finansija, prostor za fiskalnu politiku u srednjem roku uži nego što brojke sugerišu.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da je država postigla dogovor s mađarskim MOL-om o Naftnoj industriji Srbije.

Ministarka je vest objavila na svom instagram profilu u kome navodi da je posle dugotrajnih pregovora postigut kompromis.

– Danas smo uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa madjarskim MOL-om i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara (“shareholder agreement”) između Republike Srbije i MOL-a.Ono sto je dogovoreno izmedju Srbije i MOL-a, izmedju ostalog, je:

ukoliko Gaspromneft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56.15% udela u NIS-u, a američki OFAC odobri transakciju, država Srbija će kupiti dodatnih 5 odsto akcija u NIS-u sto će drzavi dati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu zemlju.

Što se rada Rafinerije u Pančevu tiče, mađarska strana se obavezala da će Rafinerija nastaviti da radi kao i do sada sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima, kao u poslednje 4 godine pre uvodjenja američkih sankcija, kada je NIS odlično poslovao. Upravo ovakav rad Rafinerije, a neophodan da zadovolji srpsko tržište naftnih derivata, bilo je jedno od ključnih pitanja za srpsku stranu i ponosna sam što smo uspeli da napravimo veoma važan i koristan dogovor za gradjane Srbije.

Članovi srpske strane u odboru direktora NIS-a imaće generalno veća ovlašćenja nego do sada u donošenju ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Republiku Srbiju. Takav uticaj država Srbija nije imala od 2008.godine kada je NIS privatizovan.
Nastavljamo da radimo posvećeno na pronalaženju dugoročnog rešenja za kompaniju NIS, a usled uvodjenja američkih sankcija, za koje država Srbija, njena Vlada ili njeni gradjani nisu ništa krivi – napisala je ministarka.

Program sprovodi edukaciju u više od 100 škola, a do kraja godine obuhvatiće 400 hiljada dece, uz 70 odsto koji menjaju navike

Kompanija Nestle obeležila je petnaestogodišnjicu sprovođenja programa ZdravoRastimo, kroz koji je više od 350 hiljada dece u preko 100 osnovnih škola širom Srbije prošlo edukaciju o zdravim životnim navikama. Jubilej je obeležen 10. juna 2026. godine u prisustvu nastavnika, partnera i predstavnika institucija kao što su Savez za školski sport Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Privredna komora Srbije i Shtreber platforma za učenje.

Program je utemeljen na suzbijanju gojaznosti kod dece i tokom godina je unapređen, uključujući decu sa smetnjama u razvoju i vršnjačku edukaciju, uz proširenje edukativnih materijala na digitalne kanale dostupne čitavim porodicama. Nestle navodi da će do kraja godine ZdravoRastimo obuhvatiti oko 400 hiljada dece, dok ankete pokazuju da blizu 70 odsto polaznika nakon edukacije uvodi ili razmatra uvođenje zdravih navika u svakodnevni život.

„ZdravoRastimo ne daje dnevne i prolazne ideje, već usađuje navike koje ostaju i koje grade zdrave generacije. Naša vizija je izgradnja šire svesti o značaju izbalansirane ishrane i fizičke aktivnosti, kao i donošenje svesnih i informisanih odluka pri odabiru namirnica i pripremi obroka“, izjavila je Marjana Davidović, generalna direktorka Nestle Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija.

Program je jedinstven jer je potpuno nebrendiran, a edukaciju o zdravim navikama sprovode isključivo nastavnici. Svake godine nastavnici prolaze dodatnu obuku, a sadržaj programa se stalno osvežava aktuelnim temama iz oblasti ishrane i zdravlja, uključujući imunitet, proteine i značaj celog zrna.

Na panel diskusiji pod nazivom „Čista petica za prvih 15: ZdravoRastimo za zdravije sutra“ učestvovali su Koraljka Novina Brkić (nutricionistkinja Nestle), Željko Tanasković (predsednik Saveza za školski sport Srbije), dr sci. med. Tamara Tomašević (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“), Vesna Pešov (nastavnica OŠ „Tanasko Rajić”, Čačak) i Ivana Milićević (nutricionistkinja).

Željko Tanasković je istakao: „Kroz besplatne školske sportske sekcije i sistem takmičenja nudimo bezbedno okruženje gde svako dete može da pronađe aktivnost koja mu prija. Moramo stvoriti kontra težu sedenju ispred telefona i računara, pokazujući tinejdžerima da su timski duh i boravak na terenu nezamenljiva podrška njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju.”

Uvodno izlaganje dr Gorana Vukomanovića iz Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“ ukazalo je da se u Srbiji broj gojazne dece utrostručio u poslednje dve decenije, a kao ključna rešenja istaknuti su rana prevencija, zdrava ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san.

Na svečanosti su uručene zahvalnice dugogodišnjim partnerima i nagrade za lični doprinos razvoju programa, kao i priznanja za najbolje učeničke video radove na temu zdrave ishrane iz OŠ „Đura Jakšić“ iz Beograda, OŠ „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva i OŠ „Jovan Popović“ iz Kikinde.