Američki Kongres ispituje odnose poznatih ličnosti sa Epstajnom, Gejts potvrdio saradnju u istrazi

Bil Gejts, suosnivač Majkrosofta i jedan od najpoznatijih svetskih filantropa, danas će se pojaviti pred kongresnim odborom koji istražuje okolnosti i veze Džefrija Epstajna i njegovih saradnika. Ovaj nastup dolazi nakon što su javnosti predstavljene nove informacije o Gejtsovoj poznanstvu sa Epstajnom, što je izazvalo pažnju u medijima i unutar njegove fondacije.

Gejts je početkom godine uputio izvinjenje zaposlenima u sopstvenoj fondaciji zbog prethodnog kontakta sa Epstajnom, navodeći da se njihovo poznanstvo odvijalo u periodu od 2011. do 2014. godine. U februaru je istakao da je svestan zabrinutosti koje su te informacije izazvale i izrazio spremnost da odgovori na sva pitanja u okviru zvanične istrage.

Zvanični predstavnici Gejtsa saopštili su u martu da on “pozdravlja priliku da se pojavi pred Odborom” i da je spreman da pruži sve potrebne informacije u cilju podrške radu Kongresa. U izjavi je navedeno: „Iako nije bio svedok niti učesnik u bilo kakvom nezakonitom ponašanju Džefrija Epstajna, Gejts je spreman da odgovori na sva pitanja koja Odbor može imati.”

U julu 2013. godine Džefri Epstajn je, prema dostupnim podacima, sebi poslao niz elektronskih poruka sa neproverenim optužbama koje se odnose na Gejtsa, uključujući tvrdnje o vanbračnim odnosima. Portparol Gejtsa je u januaru ove godine izjavio da su te tvrdnje “potpuno neistinite i apsurdne”.

Dodatno, u izveštajima međunarodnih medija u februaru je preneto da je Gejts tokom obraćanja zaposlenima priznao da je imao vanbračne odnose, ali su svi navodi o navodnim pokušajima prikrivanja ili drugih nelegalnih radnji odbačeni od strane njegovih predstavnika.

Kongresni odbor, koji istražuje širi spektar kontakata između Epstajna i javnih ličnosti, nastavlja sa saslušanjima u cilju rasvetljavanja svih relevantnih okolnosti. Za sada nije poznato da li će u okviru istrage biti pozvani i drugi svedoci iz poslovnog ili filantropskog sektora.

Gejts je više puta javno naglasio da mu je žao zbog poznanstva sa Epstajnom i da je saradnja sa istragom važna za očuvanje transparentnosti rada njegove fondacije. Istraga kongresnog odbora deo je šire inicijative američkih vlasti da se utvrde svi aspekti aktivnosti Džefrija Epstajna.

Do zaključenja ovog izveštaja nije bilo dodatnih komentara od strane drugih institucija ili organizacija uključenih u istragu.

Policija Severne Irske potvrdila hapšenje osumnjičenog, incident izazvao proteste i nemire u više delova grada

Nemiri su izbili u Belfastu u utorak uveče nakon napada nožem koji se dogodio prethodne večeri, saopštila je Policijska služba Severne Irske. Demonstranti su se okupili na nekoliko lokacija u glavnom gradu Severne Irske, pri čemu su neki učesnici protesta palili vozila, kontejnere i autobus, dok su, prema navodima svedoka, pojedini išli od vrata do vrata u potrazi za migrantima.

Povod za okupljanja bio je napad nožem koji je prethodne noći zabeležen u Belfastu. Video snimak incidenta, na kojem je prikazan muškarac kako napada drugog muškarca nožem, brzo se proširio društvenim mrežama. Policija je potvrdila da je osumnjičeni, državljanin Sudana u tridesetim godinama, priveden i optužen za pokušaj ubistva, posedovanje noža na javnom mestu i upućivanje pretnji smrću.

Prema informacijama policije, osumnjičeni je u Severnu Irsku stigao nakon što je aplicirao za azil, a 2023. godine mu je odobrena petogodišnja viza za Ujedinjeno Kraljevstvo. Navodi se da će se pred sudom pojaviti u sredu, gde će mu biti pročitane optužbe.

Žrtva napada zadobila je teške povrede lica, očiju i leđa i prebačena je u bolnicu, saopštile su nadležne službe. Zvaničnih informacija o njenom trenutnom zdravstvenom stanju za sada nema.

Iako su policija i političari iz svih većih partija pozvali na smirenje situacije, desetine maskiranih demonstranata okupile su se u utorak uveče na više mesta u Belfastu, što je dovelo do ozbiljnih narušavanja javnog reda i mira. Lokalni poslanici su izrazili zabrinutost zbog nasilja i pozvali građane da poštuju zakon.

Incidenti su izazvali osude širom političkog spektra, a predstavnici vlasti naglasili su važnost očuvanja bezbednosti svih stanovnika bez obzira na poreklo. Policija je pojačala prisustvo u pogođenim kvartovima i pokrenula istragu o nemirima i napadu nožem.

Belfast je u poslednjih godina beležio napetosti po pitanju migracija, dok lokalne vlasti ističu važnost zajedničkog života i tolerancije. Zvaničnici podsećaju da su nasilni odgovori neprihvatljivi i da se svi slučajevi nasilja procesuiraju u skladu sa zakonom.

Američki predstavnici izneli oštre kritike na račun Moskve, upozoravajući na ekonomske i vojne posledice

Sjedinjene Američke Države iznele su tokom sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku oštre kritike na račun Rusije povodom nastavka sukoba u Ukrajini. Predstavnik SAD pri UN, Den Negrea, izneo je stavove Vašingtona i državnog sekretara Marka Rubija, ističući da je ruska vojna kampanja prerasla u ozbiljan strateški neuspeh za zvaničnu Moskvu.

U svom obraćanju, Negrea je naglasio da se Ruska Federacija suočava sa teškim ekonomskim i vojnim posledicama, navodeći da Moskva nije u stanju da nametne svoju volju u trenutnom sukobu. “Ruska invazija na Ukrajinu postala je strateški neuspeh. Njihove rafinerije nafte gore, a Moskva nije u stanju da ostvari svoje ciljeve na bojnom polju”, rekao je Negrea pred članovima Saveta bezbednosti.

Američka delegacija upozorila je da dalji pokušaji intenziviranja sukoba od strane Rusije ne mogu promeniti postojeću situaciju, već mogu izazvati dodatne ekonomske i ljudske gubitke. Istaknuto je da vojni pritisak Moskve više ne daje strateške rezultate i da svaki novi pokušaj eskalacije povećava rizik od izbijanja dublje regionalne i globalne katastrofe.

“Eskalacija to neće promeniti i samo će povećati rizik od produbljivanja katastrofe. Ovaj rat mora odmah da se završi”, poručio je Negrea, ponovivši poziv Vašingtona da se rešenje sukoba potraži putem pregovora.

Prema navodima sa sednice, američki predstavnici pozvali su sve strane da prioritet daju dijalogu i mirnom rešenju, naglašavajući da dalji vojni sukobi mogu imati posledice ne samo po region, već i po globalnu bezbednost.