Zvaničnici EU potvrdili uvođenje novih restrikcija, procenjena šteta ruskoj ekonomiji do 1,5 biliona dolara

Evropska unija intenzivira pritisak na Rusku Federaciju najavom 21. paketa sankcija, koji će obuhvatiti oko 80 novih pojedinaca i kompanija, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Prema procenama evropskih institucija, dosadašnje restriktivne mere koštale su rusku ekonomiju između 1,2 i 1,5 biliona dolara.

U novom paketu predviđene su mere usmerene na ključne sektore ruske privrede, sa posebnim akcentom na energetiku, finansijske usluge i kriptovalute, kao i trgovinu naprednim tehnologijama. Prema navodima iz Evropske komisije, sankcije su do sada imale značajan uticaj, ograničavajući pristup Rusije globalnim tržištima kapitala i stvarajući dodatni pritisak na budžet države.

Najnovije restrikcije uključuju dalja ograničenja izvoza energenata, zatvaranje preostalih kanala za transakcije digitalnom imovinom i dodatna ograničenja u trgovini. Evropska unija takođe uvodi potpunu zabranu ulaska bivšim ruskim borcima na teritoriju država članica, a ciljane su i firme i pojedinci povezani sa vojno-industrijskim kompleksom ili odgovorni za kršenje ljudskih prava i širenje propagande.

“Naše sankcije nastavljaju snažno da pogađaju i duboko seku. Ciglu po ciglu, mi rušimo temelje ruske ratne ekonomije. Naša doslednost se isplaćuje”, navodi se u zvaničnoj izjavi Evropske komisije. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas istakla je da cena vojne operacije Rusije neprestano raste i da je potrebno strateško strpljenje Zapada.

Brisel poručuje da će nastaviti sa uvođenjem novih restrikcija sve dok Moskva ne obustavi ratna dejstva, naglašavajući da će podrška Ukrajini trajati “koliko god to bude potrebno”. Ruska privreda, prema procenama evropskih zvaničnika, suočava se sa dugoročnim posledicama međunarodne izolacije i smanjenim mogućnostima za ekonomski oporavak.

Bezbednosne službe sprovode istragu, privremeno onemogućen deo video-nadzora u blizini Kremlja

Dve eksplozije automobila bombi odjeknule su danas u stambenim četvrtima Moskve, gde žive vojna lica i njihove porodice. Prema policijskim izvorima, u jednoj od eksplozija poginuo je 62-godišnji general-potpukovnik ruske vojske. Ime žrtve nije zvanično saopšteno, ali je potvrđeno da se radi o visokorangiranom oficiru. Meta druge eksplozije, koja se dogodila u istom periodu, za sada nije poznata.

Prema izvorima bliskim bezbednosnim strukturama, ovo je četvrta potvrđena likvidacija visokog ruskog oficira u pozadini od početka sukoba. Šef Federalne službe bezbednosti Aleksandar Bortnikov izjavio je ranije da su mere zaštite oko vojnih lica maksimalno pojačane, ali da incidenti poput ovog ukazuju na bezbednosne propuste.

Nakon eksplozija, ruske bezbednosne službe privremeno su isključile delove specijalnog sistema video-nadzora koji štiti predsednika i najbliži krug saradnika u Kremlju. Ova odluka doneta je zbog straha od mogućeg hakovanja kamera i zloupotrebe podataka o kretanju zvaničnika. Inženjeri trenutno rade na potpunoj izolaciji sistema od interneta kako bi sprečili potencijalne upade spolja.

Analitičari ocenjuju da poslednji događaji ukazuju na porast zabrinutosti u vrhu vlasti zbog bezbednosnih izazova, kako spoljašnjih, tako i unutrašnjih. Deo političke i poslovne elite navodno izražava nezadovoljstvo aktuelnom situacijom, a intenzitet pretnji i dalje raste.

“Istraga je u toku, a bezbednosne mere su dodatno pojačane”, saopšteno je iz policije.

Na sednici Saveta bezbednosti UN, nordijske zemlje zajednički osudile postupke Rusije i pozvale na hitan prekid vatre

Na 10166. sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, održanoj u Njujorku, ministarka spoljnih poslova Finske Elina Valtonen iznela je stav nordijskih zemalja o ratu u Ukrajini, navodeći da je odluka Rusije da pokrene invaziju na Ukrajinu jedna od najvećih strateških grešaka ovog veka. Valtonen je govorila u ime Danske, Islanda, Norveške, Švedske i Finske, ističući da više od četiri godine od početka sukoba Rusija nije ostvarila svoje ciljeve, dok istovremeno plaća veliku cenu u ljudskim životima i vojnim resursima. Prema njenim rečima, tokom maja ove godine Rusija je pretrpela više od 30.000 žrtava na bojnom polju.

Ministarka je naglasila da je zanemarivanje ljudskih života u suprotnosti sa vrednostima i ljudskim pravima na koja su se države članice UN kolektivno obavezale. Nordijske zemlje su u saopštenju oštro osudile pojačane ruske vazdušne napade na ukrajinske gradove i civile, kao i eskalaciju retorike ruskih zvaničnika, uključujući otvorene pretnje civilima, diplomatama i osoblju međunarodnih organizacija koje deluju u Ukrajini.

“Nordijske zemlje snažno osuđuju ove izjave. Rusija ne diktira naše diplomatsko prisustvo u Ukrajini”, izjavila je Valtonen, naglašavajući da Ukrajina, kao članica UN, ima pravo na samoodbranu u skladu sa članom 51. Povelje UN.

Nordijske zemlje su dale punu podršku nedavnom pozivu predsednika Ukrajine na hitan prekid vatre i direktne pregovore između lidera Ukrajine i Rusije. Istaknuto je da prekid vatre mora biti prvi korak ka pravednom, trajnom i održivom miru.

Obraćajući se ruskom predsedniku, Valtonen je poručila: “Predsedniče Putine, put do mira je jasan. Okončajte ovaj rat. Povucite ruske snage iz Ukrajine. Poštujte suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i pridržavajte se međunarodnog prava.”

Na kraju izlaganja, ministarka je istakla da nordijske zemlje žele mirne odnose sa Rusijom, ali da se mir može graditi samo na poštovanju Povelje UN, suvereniteta i pravila koja štite sve nacije, bez obzira na njihovu veličinu.