Policija Londona saopštila da je pet osoba optuženo u vezi sa incidentom iz marta, slučaj okarakterisan kao istraga zločina iz mržnje

Britanska policija u Londonu saopštila je da je ukupno pet osoba optuženo nakon požara na vozilima hitne pomoći jedne jevrejske humanitarne organizacije u martu ove godine. Najnovije optužbe odnose se na osamnaestogodišnjeg britanskog državljanina, Subhana Ahmeda, koji se tereti za pomaganje učiniocu, navela je londonska policija u utorak.

Incident se dogodio u Golders Grinu, naselju na severu Londona sa brojnijom jevrejskom zajednicom, gde su četiri ambulantna vozila organizacije Hatzola Northwest zahvaćena požarom. Ova organizacija pruža volontersku medicinsku pomoć u lokalnoj zajednici.

Policija je prethodno optužila još četiri osobe u vezi sa istim slučajem: dvadesetogodišnjeg Hamzu Iqbala, devetnaestogodišnjeg Rehana Khana, osamnaestogodišnjeg Judexa Atshatshija i jednog sedamnaestogodišnjaka čije ime nije objavljeno zbog godina. Oni se terete za izazivanje požara i uništavanje ili oštećivanje imovine uz nepažnju prema bezbednosti života.

Slučaj je motivisan istragom zločina iz mržnje, a prema navodima policije, vodi se kao antisemitistički incident. Svi optuženi očekuju suđenje koje je zakazano za januar 2027. godine.

Istragu vodi policijska jedinica za borbu protiv terorizma, koja istražuje sve okolnosti i motive napada. Policija je potvrdila da su vozila bila parkirana u trenutku požara i da su pripadala humanitarnoj organizaciji Hatzola Northwest.

Do sada nije objavljeno više detalja o toku istrage, niti je saopšteno da li ima povređenih. Policija poziva građane koji imaju dodatne informacije da se jave nadležnim organima.

Ovaj incident izazvao je pažnju lokalne zajednice i šire javnosti zbog okolnosti i načina na koji je napad izvršen. Policija je naglasila da će nastaviti saradnju sa predstavnicima zajednice kako bi se povećala bezbednost i sprečili slični događaji.

Kineski i severnokorejski lideri istakli značaj jačanja političkog poverenja, dogovori još nisu saopšteni

Kineski predsednik Si Đinping boravi u zvaničnoj poseti Pjongjangu, prvoj nakon šest godina, gde ga je dočekao lider Severne Koreje Kim Džong Un. Svečani doček uključivao je prijem na crvenom tepihu i umetnički program, a poseta je održana u trenutku kada Kina nastoji da učvrsti odnose sa strateški važnim partnerom.

Prema navodima zvaničnih izvora, Si Đinping i Kim Džong Un razgovarali su o jačanju međusobnog poverenja i proširenju praktične saradnje između dve države. Tokom posete, lideri su prisustvovali prijemu zajedno sa svojim suprugama. Kako je navedeno, iako konkretni sporazumi nisu potpisani, Kim Džong Un je istakao da izbor Pjongjanga kao destinacije za prvu državnu posetu Kineskog predsednika u 2026. godini ukazuje na poseban značaj bilateralnih odnosa.

Zvaničnici su saopštili da je ova poseta deo šire kineske strategije povratka uticaja na Severnu Koreju, nakon što je Pjongjang intenzivirao kontakte sa Moskvom. Prisustvo Si Đinpinga ima za cilj da podseti severnokorejskog lidera na važnost odnosa sa Kinom, koja ostaje glavni ekonomski i politički saveznik te zemlje.

“Sastanak lidera potvrđuje nastavak saradnje i političkog dijaloga između Kine i Severne Koreje”, saopštili su zvaničnici, dodajući da se očekuje nastavak razgovora na visokom nivou. Kim Džong Un je ukazao na zajedničku sudbinu dve zemlje i potrebu za još čvršćim vezama.

Analitičari ističu da ovakvi susreti dodatno osnažuju političko savezništvo na Dalekom istoku, a pažnja međunarodne javnosti usmerena je na moguće posledice po odnose Kine i zapadnih država. Dogovori postignuti tokom posete, prema navodima izvora, biće objavljeni nakon završetka razgovora.

Nevladina organizacija LAGO Kolektiv istražuje praksu, troškovi najviše porasli u Angoli

Zemlje Evropske unije prihodovale su tokom 2023. godine ukupno 157,1 milion evra od taksi za vize koje su na kraju odbijene, navodi se u izveštaju nevladine organizacije LAGO Kolektiv na osnovu zvaničnih podataka Evropske komisije. Ova praksa je izazvala kritike organizacija i pojedinaca iz zemalja u razvoju zbog značajnog finansijskog opterećenja za podnosioce zahteva, posebno iz Afrike.

Prema izveštaju, zarada od odbijenih zahteva za vize u EU porasla je sa 130 miliona evra u 2023. na 145,1 milion evra u 2024. godini. Najviše odbijenih zahteva zabeleženo je u Bangladešu (54,5 odsto), Senegalu (52 odsto), Nigeriji (48 odsto), Pakistanu (46 odsto) i Angoli (45 odsto). U Angoli je zabeležen i najveći rast troškova za odbijene vize, čak 177 odsto, dostigavši 2,9 miliona evra prošle godine.

Osnivačica LAGO Kolektiva Marta Foresti izjavila je da trenutni režim vizne politike EU funkcioniše kao “porez na turizam, poslovanje, trgovinu i aspiracije ljudi”. Dodala je da takve prakse dovode do nezadovoljstva u zemljama u razvoju, posebno u Africi, čiji građani čine 24 odsto podnosilaca zahteva, ali pokrivaju 42 odsto ukupnih izgubljenih taksi.

Evropska komisija je dodatno povećala cenu takse za podnošenje zahteva za šengensku vizu na 90 evra za odrasle, u odnosu na prethodnih 80 evra. Prema pravilima EU, ova naknada se ne vraća podnosiocima bez obzira na ishod zahteva.

“Ovaj vizni režim zapravo funkcioniše kao porez na turizam, poslovanje, trgovinu i aspiracije ljudi”, izjavila je Marta Foresti, osnivačica LAGO Kolektiva.

Prema navodima iz izveštaja, ova praksa je u stručnim krugovima označena kao “obrnute doznake”, a izaziva nezadovoljstvo u mnogim državama koje su pogođene visokom stopom odbijanja zahteva za vize.