Pekari moraju da proizvode najmanje 30 procenata hleba T-500, dok cena ostaje ograničena na 65 dinara po komadu

Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, kojom se cena ovog proizvoda zadržava na 65 dinara po komadu, kao što je određeno 1. februara 2026. godine. Prema uredbi, pekari su obavezni da hleb ovog tipa čini najmanje 30 procenata njihove ukupne dnevne proizvodnje hleba svih vrsta.

Hleb „sava“, poznat i kao „narodni hleb“, trenutno je jedini prehrambeni proizvod kojem je cena ograničena uredbom, nakon što je 2. jula 2025. godine ukinuto ograničenje cena za druge osnovne životne namirnice, uključujući brašno, šećer, suncokretovo ulje, UHT mleko, svinjski but i piletinu.

Na sednici Vlade usvojena je i odluka o listi poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i proizvoda od naročitog značaja za snabdevanje tržišta. Lista precizira potrebu za podelom na kvarljive proizvode sa rokom trajanja do 30 dana, a obuhvata i kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, proizvode za ličnu higijenu i kozmetiku, kao i pelene. Takođe, na listi su i proizvodi važni za poljoprivrednu proizvodnju kao što su sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Ovim merama Vlada Srbije nastoji da zaštiti životni standard stanovništva i osigura stabilnost snabdevanja osnovnim namirnicama na domaćem tržištu.

Građani regiona mogli bi uskoro koristiti mobilni internet i pozive u EU bez dodatnih troškova, uz usklađivanje propisa sa pravilima EU

Savet Evropske unije odobrio je 4. juna 2026. godine početak pregovora o proširenju režima ‘Roming kao kod kuće’ na zemlje Zapadnog Balkana. Ova odluka omogućava građanima regiona potencijalno korišćenje mobilnog interneta, poziva i poruka u EU bez dodatnih roming troškova, navodi se na zvaničnoj stranici Saveta EU.

Proširenje ovog režima trenutno važi u Evropskoj uniji, Evropskom ekonomskom prostoru (Island, Lihtenštajn, Norveška), Moldaviji i Ukrajini. Da bi Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana mogle da pristupe ovom sistemu, potrebno je da u potpunosti usklade nacionalne propise sa pravilima EU o romingu. Evropska komisija će procenjivati ispunjenost uslova pre konačnog uključivanja u režim bez dodatnih naknada.

“Današnja odluka o otvaranju pregovora o proširenju režima ‘Roming kao kod kuće’ na Zapadni Balkan šalje jasan signal posvećenosti EU regionu. Veća povezanost znači veće mogućnosti za građane, preduzeća i ekonomsku saradnju”, izjavila je Marilena Rauna, zamenica ministra za evropske poslove Kipra.

Ona je dodala: “Ovo je više od tehničkog koraka – to je konkretna demonstracija naše zajedničke budućnosti, jačanje veza širom regiona i potvrđivanje evropskog puta Zapadnog Balkana.”

Nakon pozitivne evaluacije Evropske komisije, biće omogućeno međusobno ukidanje roming naknada između Zapadnog Balkana i EU, što podrazumeva da korisnici mobilnih mreža mogu koristiti svoje pakete u inostranstvu bez dodatnih troškova za roming.

Prema ekonomskim analizama, ovakvo rešenje može direktno uticati na mobilnost građana i olakšati poslovanje preduzeća, kao i unaprediti ekonomsku saradnju u regionu.

Plan predviđa preraspodelu bogatstva i globalne poreze, uz smanjenje nejednakosti i ubrzanu dekarbonizaciju

Grupa ekonomista i istraživača iz različitih zemalja predstavila je izveštaj World Inequality Lab-a, pod vođstvom francuskog ekonomiste Tomasa Piketija, u kojem se predlaže ambiciozan ekonomski plan za smanjenje globalne nejednakosti i ograničenje klimatskih promena. Izveštaj, objavljen 4. juna 2026, ukazuje da društveni napredak treba meriti nivoom blagostanja građana, socijalnom jednakošću i zaštitom životne sredine, a ne isključivo rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Prema navodima autora izveštaja, sprovođenje predloženih mera omogućilo bi rast prihoda za većinu svetskog stanovništva, uz smanjenje ekstremnog bogatstva i ograničenje globalnog zagrevanja na manje od dva stepena Celzijusa do kraja veka. Plan uključuje ubrzanu dekarbonizaciju privrede, povećana ulaganja u obrazovanje i zdravstvo, smanjenje radnog vremena u razvijenim državama, kao i nove poreske mehanizme za finansiranje globalnog razvoja i zelene tranzicije.

Predlog je izazvao različite reakcije među ekonomistima i političarima, pre svega zbog oslanjanja na globalne poreze i duboke institucionalne reforme, koje se u aktuelnim geopolitičkim okolnostima ocenjuju kao teško ostvarive. Autori izveštaja ističu da cilj nije predstavljanje konačnog rešenja, već otvaranje debate o alternativnim modelima razvoja, posebno u uslovima rastućih klimatskih rizika, ekonomske nejednakosti i ograničenja tradicionalnog koncepta privrednog rasta.

Kako navode, sprovođenje ovog plana moglo bi da pozitivno utiče na životni standard većine stanovništva i očuva globalnu temperaturu ispod praga od dva stepena Celzijusa. Plan takođe predviđa preraspodelu bogatstva i jačanje uloge države u regulisanju ekonomske politike, uz podršku inovativnim poreskim mehanizmima.

Izveštaj “Global Justice Report” poziva međunarodnu zajednicu da preispita postojeće ekonomske pokazatelje i usmeri pažnju na održiv razvoj i socijalnu pravdu.