Redovni pregledi i otvoren razgovor sa ginekologom ključ su zdravlja, a bol ne treba ignorisati

U Srbiji još uvek mnoge žene smatraju da je bol vezan za intimno zdravlje nešto što se mora trpeti. Ipak, dr Milica Petrović Kmezić, ginekolog i akušer iz poliklinike Primea, ističe da danas ne mora biti tako. Na panelu o ženskom zdravlju u Beogradu, ona je podvukla važnost iskrenog razgovora sa lekarom i redovnih preventivnih pregleda. Dr Petrović Kmezić napominje da su teme poput hormonskog balansa i reproduktivnog zdravlja često tabu, zbog čega žene često dolaze kod ginekologa tek kada nastupi ozbiljan problem. Ona upozorava: „Zabrinjava me što žene često odlažu ginekološke preglede, misleći da je bol normalan deo života. To nije tačno.”

Posebno naglašava važnost individualnog pristupa svakoj pacijentkinji. U njenoj praksi, razgovor i psihološka podrška jednako su važni kao i sami medicinski tretmani. „Znam njihove životne priče i to mi pomaže da bolje razumem njihove potrebe. Kada žene osećaju poverenje, lakše otvoreno govore o simptomima”, kaže dr Petrović Kmezić. Često se dešava da pacijentkinje godinama ne odlaze kod ginekologa: „Imam pacijentkinje koje nisu dolazile i po 15 godina. Redovni godišnji pregled može da otkrije i spreči ozbiljne probleme.” Dodaje i da se žene češće odlučuju za tretmane lica nego za ginekološki pregled, iako je ovaj drugi presudan za zdravlje.

Jedno od čestih pogrešnih uverenja je da su bolne menstruacije, bol tokom odnosa ili nelagodnosti u menopauzi nešto što je normalno. Dr Petrović Kmezić poručuje: „Ne samo da ne mora da boli, nego ne sme da boli.” U razvijenim zemljama se većina ginekoloških zahvata radi sa odgovarajućom anestezijom, ali kod nas se i dalje mnogi postupci izvode bez dovoljnog ublažavanja bola. Ona naglašava važnost informisanosti: „Bol tokom bilo koje faze ženskog života ne treba ignorisati. Postoje razni načini da se simptomi ublaže ili potpuno uklone. Žene treba da imaju sve informacije i da se ne stide da postavljaju pitanja lekaru.”

Menopauza i perimenopauza su teme o kojima se retko govori, iako se prvi simptomi mogu javiti već oko 35. godine. „Mnoge žene ne povezuju svoje godine sa simptomima kao što su neredovne menstruacije, promene raspoloženja ili problemi sa snom. Zato je važno govoriti o ovome ranije”, objašnjava dr Petrović Kmezić. Kako žene provode trećinu života u reproduktivnom periodu, a još trećinu u postmenopauzi, preventivni pregledi i iskren odnos sa lekarom mogu znatno poboljšati životnu svakodnevicu. Dr Petrović Kmezić zaključuje: „Lepota medicine danas je što imamo mnogo više opcija nego ranije. Ključ je u partnerskom odnosu između žene i lekara.”

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.

Neobjašnjiv umor i noćno znojenje mogu ukazivati na limfom, čak i kad su laboratorijski nalazi uredni

Mnoge žene veruju da će rutinska krvna slika pokazati svaku ozbiljnu bolest, ali realnost je da neki oblici limfoma, malignog oboljenja limfnog sistema, često ostaju neprimećeni i kad su svi laboratorijski rezultati u granicama normale. Ova dilema posebno pogađa žene u najaktivnijim godinama, jer rani simptomi limfoma nisu uvek prepoznatljivi.

Čest slučaj je žena od 35 godina koja, iako se mesecima oseća iscrpljeno bez vidljivog razloga, ne sumnja na ozbiljno oboljenje jer su nalazi uredni. Ako se pojave dodatni znakovi poput učestalog noćnog znojenja, gubitka telesne mase koji nije objašnjen dijetom ili vežbanjem i uvećanog limfnog čvora na vratu ili ispod pazuha, situacija postaje alarmantna. Iako su vrednosti hemoglobina, leukocita i trombocita normalne, limfom se može razvijati neprimetno. Dugotrajan umor, noćno preznojavanje i bezbolno uvećanje limfnih čvorova često su prvi znaci koje žene ignorišu.

Važno je znati da limfom u početnom stadijumu uglavnom zahvata limfni sistem, dok krvna slika meri promene samo u krvi. Zbog toga laboratorijski nalazi mogu zavarati i pacijentkinju i lekara. Pravi uzrok simptoma obično se otkriva tek posle dodatnih analiza kao što su ultrazvuk, CT ili PET skener, dok konačnu dijagnozu potvrđuje biopsija. Zbog toga se bolest neretko otkriva kasno, pa je ključno da žene obrate pažnju na signale svog tela.

Simptomi na koje svaka žena treba da obrati pažnju su: uporan umor koji ne prolazi ni posle odmora, neobjašnjeni gubitak težine, noćno znojenje, uvećani limfni čvorovi koji traju više od dve nedelje, povišena temperatura nepoznatog porekla ili uporan svrab kože. Iako ovi simptomi ne znače uvek ozbiljnu bolest, ne treba ih zanemariti čak ni kada su nalazi uredni.

Hematolog dr Zorica Cvetković naglašava: “Limfom može dobiti svako, bez obzira na godine ili pol. Ključ je u blagovremenom prepoznavanju i lečenju. Ako pacijentkinja primeti neobjašnjive simptome, treba da potraži mišljenje lekara. Rano otkrivanje značajno povećava šanse za uspešno lečenje.”

Redovni lekarski pregledi i praćenje sopstvenog zdravlja su najvažniji koraci u prevenciji ozbiljnih bolesti. Beležite sve promene i razgovarajte o njima sa svojim izabranim lekarom. Informišite se o simptomima limfoma i drugih ozbiljnih bolesti, posebno ako ste pod stresom ili primetite promene koje traju duže od nekoliko nedelja. Uvek imajte na umu – uredna krvna slika ne znači da je bolest isključena. Za konačnu dijagnozu i savet obavezno konsultujte lekara.

Saznajte kako prepoznati prve znake melanoma i koje korake preduzeti za bezbednu kožu na suncu

Letnje vreme donosi više izlaganja suncu, ali i povećava rizik za zdravlje kože, posebno kada je reč o melanomu, najopasnijem obliku raka kože. Ova bolest može se javiti i na potpuno zdravoj koži, a rani simptomi su često neprimetni. Prema rečima dr Ane Valentinovne Mičenko, dermatovenerologa sa Instituta za istraživanje raka u Moskvi, melanom nastaje na neoštećenoj koži u 70 do 80 odsto slučajeva. “Čak i kada je promena manja od milimetra, postoji rizik od širenja bolesti. To je zato što ćelije koje stvaraju pigment imaju urođenu sklonost kretanju,” objašnjava doktorka Mičenko.

Glavni faktori rizika nisu samo genetski – najopasnije je dugotrajno i prekomerno izlaganje UV zracima, naročito kod žena starijih od 50 godina. Žene koje imaju više od 50 mladeža, oštećenja od sunca ili istoriju raka kože treba da budu naročito oprezne. Genetska predispozicija je prisutna kod oko 8 odsto slučajeva, što znači da su redovni pregledi važni i za članove porodice obolelih. “Ako u porodici postoji više slučajeva melanoma, neophodno je redovno raditi dermatoskopske preglede mladeža, jer se povećava rizik i za druge organe,” upozorava doktorka Mičenko.

Sumnjivi simptomi uključuju promenu boje, oblika ili veličine mladeža, kao i pojavu svraba ili krvarenja. Posebno treba obratiti pažnju na mladeže veće od šest milimetara, višebojne ili one koji se razlikuju od ostalih. “Ako primetite da je mladež promenio oblik ili boju, odmah se obratite dermatologu,” savetuje dr Jadran Bandić. Pravovremeno reagovanje značajno povećava šansu za izlečenje.

Zaštita kože tokom leta podrazumeva izbegavanje direktnog sunca između 10 i 16 časova i obaveznu upotrebu kreme sa zaštitnim faktorom najmanje 30 (SPF 30). Kremu treba naneti minimum 30 minuta pre izlaska i obnavljati je svaka dva sata. Preporučuje se nošenje naočara za sunce i odeće koja prekriva što veći deo tela. Nije potrebno zasebno prekrivati mladeže, jer su ćelije koje mogu postati zloćudne prisutne u celoj koži – važno je zaštititi celokupno telo.

Redovan samopregled kože svaka dva do tri meseca pomaže da se eventualne promene otkriju na vreme. Pratite pojavu novih promena ili promene izgleda postojećih mladeža. Ako imate faktore rizika, posetite dermatologa jednom godišnje ili češće prema preporuci lekara. Iako je melanom u porastu, žene koje reaguju na vreme imaju bolje izglede za izlečenje. Tumori na rukama i nogama donose najbolju prognozu, dok su promene na noktima, dlanovima i tabanima ozbiljnije.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite lekaru.