Operativna licenca NIS-a važi do 16. juna, cena nafte porasla na 98 dolara po toni

Mađarska naftna kompanija MOL zatražila je od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) produženje roka za završetak pregovora o kupovini većinskog ruskog udela od 56,15 odsto u kompaniji NIS, na još 30 dana. Prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, zahtev je upućen jer trenutni rok za sklapanje ugovora ističe 6. juna, dok operativna licenca za rad NIS-a važi do 16. juna.

“Gospodin Djukov je potvrdio nastavak aktivnih pregovora između Gaspromnjefta i MOL-a i da je MOL danas zatražio dodatno vreme od 30 dana za završetak tih pregovora. To mi je potvrdio i prvi čovek MOL-a, Žolt Hernadi”, izjavila je Đedović Handanović na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Prema njenim rečima, sa mađarske strane postoji spremnost za nalaženje rešenja, dok je sa ruske strane potvrđeno da će NIS zatražiti produženje operativne licence, koja ističe 16. juna. Time bi se kompaniji omogućio nastavak prerade nafte i drugih regularnih aktivnosti, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, poslovne i tehničke transakcije.

NIS trenutno obavlja rafinerijsku preradu od 10.000 tona nafte mesečno. Ministarka je istakla da je država u prethodnom periodu, smanjenjem akciza i puštanjem strateških rezervi na tržište, održala sigurnost snabdevanja i stabilnost cena goriva. “Videli smo da je danas barel nafte povećan na 98 dolara po toni, što i dalje stvara pritisak na evropsko tržište, ali nismo imali većih cenovnih oscilacija ni nestašica”, navela je Đedović Handanović.

MOL Grupa je 19. januara saopštila da je postigla glavne odredbe okvirnog sporazuma sa Gaspromnjeftom o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u, dok su pregovori u toku i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata (ADNOC), o njenom mogućem ulasku u vlasničku strukturu kao manjinskog akcionara. Prethodni rok za sklapanje ugovora bio je 22. maj, a SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra 2025. godine zbog većinskog ruskog vlasništva.

Operativna licenca NIS-a izdana je od strane američkog Ministarstva finansija i omogućava nastavak poslovanja i ključnih ugovora do 16. juna, uključujući uvoz sirove nafte i obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja. Takođe, zabrana izvoza naftnih derivata je produžena kako bi se povećale zalihe u zemlji i očuvala stabilnost tržišta u slučaju daljih rizika vezanih za poslovanje NIS-a.

Nuklearna energija čini 62–66% energetskog miksa, vetroelektrane se neće razvijati prema najavi premijera Fica

Slovačka planira da svoju buduću energetsku strategiju zasniva na širenju nuklearnih kapaciteta, dok izgradnja vetroparkova nije deo aktuelnih planova, izjavio je premijer Robert Fico nakon sednice vlade u Bratislavi. Fico je istakao da Slovačka ima određene administrativne obaveze u okviru Plana oporavka i otpornosti Evropske unije, ali je naglasio da vetroparkovi nisu neophodni za zemlju, prenose ekonomske analize.

Prema njegovim rečima, oko 85 odsto električne energije u Slovačkoj već dolazi iz niskougljeničnih izvora. Posebno je naglasio da nuklearna energija učestvuje sa 62–66% u energetskom miksu, hidroelektrane sa 13–18%, gas sa 12–14%, dok obnovljivi izvori poput sunca, biomase i vetra zajedno doprinose sa svega 6–9%. Deo sektora baziranog na uglju je praktično ugašen tokom 2023/2024. godine.

Fico je naveo i da Slovačka ima razvijene interkonekcije sa svim susednim državama i da je neto izvoznik električne energije, što dodatno potvrđuje stabilnost njenog elektroenergetskog sistema. “Mi, ponavljam, nećemo ići ovim putem, imamo drugačije ideje o tome kako bi trebalo da izgleda energetski miks Slovačke”, rekao je Fico, dodavši da država planira izgradnju novog nuklearnog postrojenja kao ključnog stuba za buduću energetsku sigurnost.

Premijer je poručio da će Slovačka ispuniti administrativne obaveze prema Evropskoj uniji, ali da razvoj vetroelektrana nije deo njihovih prioriteta. Istakao je i da Slovačka ima jedan od najčišćih elektroenergetskih sistema u Evropi zahvaljujući snažnom osloncu na nuklearnu energiju.

Evropska unija čini više od 60% trgovinske razmene Srbije, a šest milijardi evra bespovratnih sredstava već isplaćeno domaćim korisnicima

Privreda Srbije ostvarila je izvoz robe u Evropsku uniju u vrednosti većoj od 20 milijardi evra godišnje, dok EU ostaje najveći spoljnotrgovinski partner sa udelom većim od 60% u ukupnoj trgovinskoj razmeni zemlje. U periodu od 2014. do 2027. godine, Srbiji je namenjeno oko sedam milijardi evra iz evropskih fondova, od čega je šest milijardi bespovratno, a značajan deo tog iznosa već je isplaćen, izjavili su predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji na događaju „EU nedelja mogućnosti”.

Iz ovih sredstava korist su imala ne samo preduzeća, već i poljoprivrednici, naučne i kulturne institucije, civilno društvo i lokalne zajednice. Posebni rezultati postignuti su u oblasti inovacija, gde su preduzetnici uz podršku EU razvili tehnološki napredna rešenja i plasirali ih na svetsko tržište. Istovremeno, mogućnosti IPARD fondova u poljoprivredi i prehrambenoj industriji nisu u potpunosti iskorišćene, te se apeluje na efikasnije korišćenje tih sredstava u budućnosti.

Najnoviji korak u ekonomskom povezivanju je pristup Srbije SEPA sistemu međunarodnog plaćanja, koji omogućava brže i jeftinije transakcije za građane i privredu. Igor Savić iz Narodne banke Srbije naveo je da je sistem tehnički i operativno spreman u 18 poslovnih banaka, što će posebno koristiti izvoznicima, naročito malim i srednjim preduzećima, jer će sredstva iz inostranstva biti dostupna istog dana, a banke su najavile pojednostavljenje procedura i niže tarife za međunarodna plaćanja u evrima.

Silvija Rakić iz Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC) istakla je da je za 2.000 kompanija iz EU, koje CEBAC zastupa, kao i za domaće privrednike, ključno što brže usaglašavanje industrijskih standarda i eliminacija dvostruke sertifikacije prilikom izvoza proizvoda. SEPA sistem je, prema njenim rečima, znak promena koje omogućavaju bolje upravljanje likvidnošću i signaliziraju da ekonomsko povezivanje ne može da čeka formalno članstvo, jer je to za privrednike preskupo.

Rakić je ukazala i na potrebu intenzivnijeg ekonomskog povezivanja na Zapadnom Balkanu, jer kompanije iz EU taj region vide kao jedinstveno tržište, što je važno i za srpske izvoznike. Iako zakoni u Srbiji daju dobru osnovu za integraciju, problemi nastaju u njihovoj primeni i brzini donošenja podzakonskih akata, što može stvarati dodatne troškove za kompanije, kao što je to bio slučaj sa uvođenjem karbonske takse i ukidanjem podsticaja za reciklere.

Na kraju, predstavnici privrede i institucija saglasni su da brže ekonomsko usklađivanje sa EU donosi benefite svim akterima tržišta i povećava predvidivost poslovanja, nezavisno od političkih promena.