Stručnjaci objašnjavaju koliko je važno kako spavate i šta svaka žena treba da zna za zdravlje srca

Mnoge žene razmišljaju o tome da li način na koji spavaju može uticati na zdravlje srca, posebno kada je reč o spavanju na desnoj strani. Ovo pitanje je često kod žena svih generacija, posebno onih koje imaju genetske predispozicije ili druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti. Najnovija medicinska istraživanja pokazuju da kod većine zdravih osoba spavanje na desnoj strani ne predstavlja rizik za srce.

Dosadašnja istraživanja nisu pronašla povezanost između položaja spavanja i povećanog rizika od srčanog udara, poremećaja ritma ili drugih ozbiljnih srčanih problema kod osoba bez već postojanih bolesti srca. Ključni faktori koji utiču na srčano zdravlje su svakodnevne navike kao što su ishrana, fizička aktivnost, navike u vezi sa pušenjem i kvalitet sna. Nedostatak sna, povišen pritisak i stres dokazano negativno utiču na rad srca i mnogo su značajniji uzroci zabrinutosti.

Postoji mišljenje da je spavanje na levoj strani “zdravije” za srce, jer se srce nalazi više na toj strani grudnog koša, a pacijenti sa srčanim problemima ponekad osećaju jače otkucaje ili nelagodnost dok leže na levoj strani. Međutim, kod osoba bez dijagnostikovanih srčanih bolesti nema dokaza da je leva strana bolja ili lošija – razlike su zanemarljive.

Kada je reč o ženama koje već imaju srčane bolesti, posebno srčanu slabost, položaj u kojem spavaju može uticati na osećaj komfora, disanje i kvalitet sna. Neki pacijenti navode da im je lakše da dišu i manje osećaju lupanje srca na desnoj strani. Dr Nevena Petrović, kardiolog, naglašava: „Važno je da svaka pacijentkinja pronađe položaj u kojem se oseća prijatno i može neometano da spava. Ne postoji univerzalna preporuka – individualni simptomi su presudni.“

Za žene koje nemaju srčanih problema, najvažnije je da spavaju dovoljno, idealno sedam do devet sati noću, i da izaberu položaj u kojem se bude odmorne. Ukoliko se tokom spavanja pojave problemi poput gušenja, izraženog lupanja srca ili drugih neprijatnih simptoma, preporučuje se razgovor sa lekarom radi isključivanja mogućih zdravstvenih problema.

U zaključku, spavanje na desnoj strani nije štetno za srce kod zdravih žena. Najvažnije je da se vodi računa o faktorima rizika kao što su krvni pritisak, telesna težina, nivo fizičke aktivnosti i kvalitet sna. Ženama sa dijagnostikovanom srčanom bolešću preporučuje se konsultacija sa lekarom o najboljem položaju za spavanje. Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Prirodni materijali poput pamuka, lana i bambusa pomažu ženama da izbegnu znojenje i nesanicu leti

Topli letnji meseci često donose visoke temperature i povećanu vlažnost, što može značajno uticati na kvalitet sna, posebno kod žena koje su sklonije noćnom znojenju i nesanici. Pravilnim izborom posteljine moguće je obezbediti prijatniji i mirniji san čak i tokom najtoplijih večeri.

Telo tokom leta prirodno pokušava da se rashladi u toku spavanja, ali korišćenje teških ili sintetičkih tkanina može otežati ovaj proces, jer zadržavaju toplotu i vlagu. To neretko dovodi do neprijatnosti, čestog buđenja i pojačanog znojenja. Stručnjaci savetuju da, ukoliko ne možete održati optimalnu temperaturu spavaće sobe (18 do 20 stepeni Celzijusa), posebnu pažnju posvetite izboru materijala i samoj strukturi posteljine.

Prirodni materijali poput pamuka, lana i bambusovih vlakana su naročito preporučljivi za vrele letnje dane. Pamuk propušta vazduh i odlično upija vlagu, lan ima prirodnu sposobnost rashlađivanja i brzo se suši, dok bambusova vlakna pomažu u regulisanju temperature i smanjenju osećaja toplote u krevetu.

Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste za poremećaje spavanja: „Prirodni materijali omogućavaju koži da diše, čime se smanjuje mogućnost pregrevanja i noćnog znojenja. Gustoća tkanja je takođe važna – birajte lagane, prozračne tkanine, a izbegavajte guste i teške prekrivače tokom toplih meseci.”

Žene koje se suočavaju sa pojačanim znojenjem tokom noći treba da koriste tanje prekrivače i jastučnice od prirodnih vlakana, a važno je i redovno provetravati prostoriju pre odlaska na spavanje. Sintetičke materijale je najbolje izbegavati, jer mogu pojačati osećaj vrućine i izazvati iritacije na koži.

Da biste lakše prebrodile vruće noći, stručnjaci preporučuju:
– birajte posteljinu od čistog pamuka, lana ili bambusa,
– redovno menjajte i perite posteljinu da bude sveža,
– koristite tanke prekrivače umesto debelih jorgana,
– provetrite spavaću sobu pre odlaska na spavanje.

Ako problemi sa snom i znojenjem potraju, savetuje se da se obratite lekaru radi isključivanja drugih zdravstvenih uzroka i dobijanja odgovarajuće dijagnoze.

Studija na više od 100.000 žena pokazuje da upotreba GLP-1 lekova može smanjiti rizik od raka dojke za 35 odsto

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama analiziralo je podatke gotovo 112.000 žena uzrasta od 45 do 80 godina, svih sa indeksom telesne mase većim od 25, što se smatra prekomernom težinom. Naučnici su pratili zdravstvene informacije ovih žena u periodu od januara 2022. do juna 2025. godine, fokusirajući se na vezu između korišćenja GLP-1 lekova i pojave raka dojke.

GLP-1 lekovi se uobičajeno koriste za tretiranje dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Rezultati ovog obimnog istraživanja pokazuju da žene koje su koristile ove lekove imaju 35 odsto manju verovatnoću da obole od raka dojke u poređenju sa onima koje ih nisu koristile. U okviru studije, 13,7 odsto ispitanica imalo je propisane GLP-1 lekove, dok ih 86,3 odsto nije koristilo.

Jedna od autorki studije, dr Elizabet Mekdonald, naglašava da je ovakva povezanost GLP-1 lekova i manjeg rizika od raka dojke najverovatnije rezultat gubitka telesne mase i pozitivnih promena u metabolizmu koje ovi lekovi omogućavaju. Kako ona kaže: “Rezultati su značajni, ali još uvek ne možemo tvrditi da GLP-1 lekovi direktno sprečavaju rak dojke. Potrebno je sprovesti dodatna istraživanja kako bismo bolje razumeli ovu vezu.”

Onkolog dr Gilberto Lopes ističe: “Ovi podaci su ohrabrujući jer otvaraju mogućnosti za nove pristupe prevenciji, posebno kod žena sa povećanim faktorima rizika”. Dr Eimi Bremner ipak upozorava da žene ne bi trebalo da započnu terapiju GLP-1 lekovima isključivo radi smanjenja rizika od raka dojke bez konsultacije sa svojim lekarom.

Za žene koje su u rizičnoj grupi, i dalje su najvažniji zdrava ishrana, održavanje optimalne telesne mase i redovni preventivni pregledi. GLP-1 lekovi se preporučuju kod dijabetesa ili gojaznosti, ali njihova upotreba mora biti pod stručnim nadzorom.

Važno je napomenuti da ovo istraživanje pokazuje samo povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu. Svaka žena koja razmišlja o promeni terapije ili dodatnim merama zaštite treba da se obrati svom lekaru radi individualnog saveta i procene rizika.