Studija na više od 100.000 žena pokazuje da upotreba GLP-1 lekova može smanjiti rizik od raka dojke za 35 odsto

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama analiziralo je podatke gotovo 112.000 žena uzrasta od 45 do 80 godina, svih sa indeksom telesne mase većim od 25, što se smatra prekomernom težinom. Naučnici su pratili zdravstvene informacije ovih žena u periodu od januara 2022. do juna 2025. godine, fokusirajući se na vezu između korišćenja GLP-1 lekova i pojave raka dojke.

GLP-1 lekovi se uobičajeno koriste za tretiranje dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Rezultati ovog obimnog istraživanja pokazuju da žene koje su koristile ove lekove imaju 35 odsto manju verovatnoću da obole od raka dojke u poređenju sa onima koje ih nisu koristile. U okviru studije, 13,7 odsto ispitanica imalo je propisane GLP-1 lekove, dok ih 86,3 odsto nije koristilo.

Jedna od autorki studije, dr Elizabet Mekdonald, naglašava da je ovakva povezanost GLP-1 lekova i manjeg rizika od raka dojke najverovatnije rezultat gubitka telesne mase i pozitivnih promena u metabolizmu koje ovi lekovi omogućavaju. Kako ona kaže: “Rezultati su značajni, ali još uvek ne možemo tvrditi da GLP-1 lekovi direktno sprečavaju rak dojke. Potrebno je sprovesti dodatna istraživanja kako bismo bolje razumeli ovu vezu.”

Onkolog dr Gilberto Lopes ističe: “Ovi podaci su ohrabrujući jer otvaraju mogućnosti za nove pristupe prevenciji, posebno kod žena sa povećanim faktorima rizika”. Dr Eimi Bremner ipak upozorava da žene ne bi trebalo da započnu terapiju GLP-1 lekovima isključivo radi smanjenja rizika od raka dojke bez konsultacije sa svojim lekarom.

Za žene koje su u rizičnoj grupi, i dalje su najvažniji zdrava ishrana, održavanje optimalne telesne mase i redovni preventivni pregledi. GLP-1 lekovi se preporučuju kod dijabetesa ili gojaznosti, ali njihova upotreba mora biti pod stručnim nadzorom.

Važno je napomenuti da ovo istraživanje pokazuje samo povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu. Svaka žena koja razmišlja o promeni terapije ili dodatnim merama zaštite treba da se obrati svom lekaru radi individualnog saveta i procene rizika.

Klimatske promene pojačavaju polenske alergije, a stručnjaci savetuju kako smanjiti tegobe tokom sezone

Sve više žena, naročito u gradskim sredinama, primećuje da sezonske alergije traju duže i da su simptomi izraženiji – od učestalog kijanja do svraba očiju i curenja nosa. Uzrok tome, prema mišljenju stručnjaka, jesu toplije zime i produžena sezona cvetanja, što povećava količinu polena u vazduhu i produžava izloženost alergenima. Dr Ana Petrović, specijalista imunologije, objašnjava: “Biljke danas produžavaju period cvetanja zbog toplijih proleća i blažih zima, što povećava količinu polena u vazduhu i pojačava simptome kod osoba sklonih alergijama.”

Simptomi su često jači kod žena koje već imaju astmu ili alergijski rinitis, a dodatni faktori rizika su nasledna sklonost i izloženost zagađenju i smogu. Zagađenje dodatno iritira sluzokožu i pogoršava reakcije na polen.

Jedna od najčešćih grešaka tokom sezone polena je otvaranje prozora kada je koncentracija polena najviša. “Svež vazduh je važan, ali tokom sezone polena preporučujem da prozore držite zatvorenim i koristite uređaje za filtriranje vazduha sa HEPA filterom,” savetuje dr Petrović. Redovno usisavanje prostora, posebno usisivačem sa HEPA filterom, značajno smanjuje količinu alergena. Vlažnost u domu treba kontrolisati, jer topli i vlažni prostori pogoduju razvoju buđi – posebno obratite pažnju na kupatilo i kuhinju.

Vlasnice kućnih ljubimaca treba da ih redovno četkaju i kupaju, posebno nakon šetnje, jer se polen može zadržati na dlaci. Preporučuje se i da ljubimci tokom perioda pojačane alergije ne borave u spavaćoj sobi. Kućne biljke su lepe, ali mogu zadržavati prašinu i spore buđi, pa ih treba ograničiti ako imate izražene simptome.

Produžena sezona alergija može otežati svakodnevne obaveze, posao i kvalitet sna, što je dodatno opterećenje za žene koje brinu o zdravlju porodice. Ako primetite da su simptomi dugotrajni ili intenzivni, obavezno se posavetujte sa lekarom kako biste dobili tačnu dijagnozu i odgovarajuću terapiju. Individualan pristup i promene navika ključ su za lakše podnošenje simptoma tokom cele sezone.

Smanjenje vremena pred ekranom doprinosi smanjenju stresa, anksioznosti i poboljšava kvalitet života žena

Sve više žena, bez obzira na godine, primećuje negativan uticaj prekomerne upotrebe digitalnih uređaja na sopstveno zdravlje. Digitalna detoksikacija, odnosno svesno ograničavanje vremena na mobilnim telefonima, računarima i društvenim mrežama na određeni period, postaje popularan način da se ublaže stres i osećaj iscrpljenosti. Prema istraživanjima, prosečna odrasla osoba danas provede više od šest sati dnevno pred ekranom, dok mlađe generacije provode još više, što povećava rizik od anksioznosti, preopterećenosti informacijama i slabijeg povezivanja van digitalnog sveta.

Praksa digitalne detoksikacije podrazumeva da na nekoliko sati, dana ili čak nedelja svesno ograničimo ili potpuno isključimo upotrebu digitalnih uređaja. Suština nije u trajnom odricanju od tehnologije, već u pronalaženju balansa između digitalnog i stvarnog života. Ovakav pristup posebno pomaže ženama, jer one često koriste društvene mreže za održavanje kontakata i upoređivanje sa drugima, što može dovesti do pojačanog osećaja nezadovoljstva ili pritiska.

Prema rečima dr Ivane Petrović, psihologa: „Kratka pauza od društvenih mreža ima pozitivan efekat na osećaj zadovoljstva životom i samopoštovanje“. Istraživanje iz 2025. godine pokazuje da osobe koje su privremeno ograničile korišćenje pametnih telefona beleže niže nivoe anksioznosti, depresije i usamljenosti. Zanimljivo je da su mnoge žene tokom detoksikacije vreme provodile sa porodicom, u prirodi ili su se posvetile hobijima, što je dodatno doprinelo boljem mentalnom zdravlju.

Treba imati u vidu da digitalna detoksikacija ne odgovara svima jednako – doživljaj zavisi od ličnih navika, obaveza i okruženja. U društvima gde je komunikacija putem mreža veoma važna, žene mogu osetiti pojačan stres tokom pauze, ali dugoročno povremeno odvajanje donosi brojne benefite.

Praktični saveti za digitalnu detoksikaciju uključuju postavljanje jasnih granica, kao što su „tehnološki slobodni“ sati tokom dana, isključivanje notifikacija ili odlazak na vikend bez telefona. Preporučuje se obavestiti porodicu i prijatelje o svojoj odluci kako biste imali podršku. Ako primetite da se osećate bolje i opuštenije, ovaj postupak možete ponavljati po potrebi.

Ukoliko primetite da vam zavisnost od ekrana narušava svakodnevni život ili psihičko zdravlje, preporučuje se razgovor sa stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i dodatne savete, obratite se lekaru.