Smanjenje vremena pred ekranom doprinosi smanjenju stresa, anksioznosti i poboljšava kvalitet života žena

Sve više žena, bez obzira na godine, primećuje negativan uticaj prekomerne upotrebe digitalnih uređaja na sopstveno zdravlje. Digitalna detoksikacija, odnosno svesno ograničavanje vremena na mobilnim telefonima, računarima i društvenim mrežama na određeni period, postaje popularan način da se ublaže stres i osećaj iscrpljenosti. Prema istraživanjima, prosečna odrasla osoba danas provede više od šest sati dnevno pred ekranom, dok mlađe generacije provode još više, što povećava rizik od anksioznosti, preopterećenosti informacijama i slabijeg povezivanja van digitalnog sveta.

Praksa digitalne detoksikacije podrazumeva da na nekoliko sati, dana ili čak nedelja svesno ograničimo ili potpuno isključimo upotrebu digitalnih uređaja. Suština nije u trajnom odricanju od tehnologije, već u pronalaženju balansa između digitalnog i stvarnog života. Ovakav pristup posebno pomaže ženama, jer one često koriste društvene mreže za održavanje kontakata i upoređivanje sa drugima, što može dovesti do pojačanog osećaja nezadovoljstva ili pritiska.

Prema rečima dr Ivane Petrović, psihologa: „Kratka pauza od društvenih mreža ima pozitivan efekat na osećaj zadovoljstva životom i samopoštovanje“. Istraživanje iz 2025. godine pokazuje da osobe koje su privremeno ograničile korišćenje pametnih telefona beleže niže nivoe anksioznosti, depresije i usamljenosti. Zanimljivo je da su mnoge žene tokom detoksikacije vreme provodile sa porodicom, u prirodi ili su se posvetile hobijima, što je dodatno doprinelo boljem mentalnom zdravlju.

Treba imati u vidu da digitalna detoksikacija ne odgovara svima jednako – doživljaj zavisi od ličnih navika, obaveza i okruženja. U društvima gde je komunikacija putem mreža veoma važna, žene mogu osetiti pojačan stres tokom pauze, ali dugoročno povremeno odvajanje donosi brojne benefite.

Praktični saveti za digitalnu detoksikaciju uključuju postavljanje jasnih granica, kao što su „tehnološki slobodni“ sati tokom dana, isključivanje notifikacija ili odlazak na vikend bez telefona. Preporučuje se obavestiti porodicu i prijatelje o svojoj odluci kako biste imali podršku. Ako primetite da se osećate bolje i opuštenije, ovaj postupak možete ponavljati po potrebi.

Ukoliko primetite da vam zavisnost od ekrana narušava svakodnevni život ili psihičko zdravlje, preporučuje se razgovor sa stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i dodatne savete, obratite se lekaru.

Stres, hormoni i svakodnevni izazovi doprinose razvoju hronične urtikarije kod žena tokom srednjih godina

Koprivnjača, odnosno urtikarija, postaje sve rasprostranjenija među ženama koje su u srednjim godinama života. Ova kožna tegoba ispoljava se kroz crvene, otečene i izrazito svrbljive promene na bilo kom delu tela. Prema procenama, čak 1,6 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama ima hroničnu spontanu urtikariju (CSU), a žene u srednjim godinama su posebno izložene riziku, češće nego muškarci.

Iako su alergeni i određeni lekovi poznati okidači koprivnjače, sve više istraživanja ukazuje na to da psihološki stres ima ključnu ulogu, naročito kod dugotrajnih slučajeva. Dermatolog dr Silvija Su ističe: „Sa CSU, svaka koprivnjača se zadržava na koži manje od 24 sata, ali se svakodnevno pojavljuju nove promene, što može trajati nedeljama ili mesecima.” Ovakve tegobe su često nepredvidive i mogu značajno narušiti kvalitet života.

Za razliku od uobičajene koprivnjače, koja nestaje u roku od nekoliko sati ili dana nakon uklanjanja uzroka, hronična spontana urtikarija traje više od šest nedelja, bez jasnog povoda. Nije uvek moguće utvrditi zbog čega imuni sistem reaguje na ovaj način. Kao faktori rizika izdvajaju se određeni lekovi protiv bolova, razne infekcije, kao i izlaganje toploti ili hladnoći, dok emocionalni stres ima sve veću ulogu u nastanku bolesti.

Stres, bilo iz poslovnog ili porodičnog okruženja, može podstaći upalne procese u organizmu i izazvati reakcije na koži. Žene su često istovremeno suočene sa više izvora stresa, a hormonske promene dodatno utiču na osetljivost kože.

Na simptome kao što su uporne ospe koje traju duže od šest nedelja ili otoci na licu i usnama, ne treba gledati olako i preporučuje se poseta lekaru. Dr Su savetuje: „Ako primetite da se promene ne povlače ili se svakodnevno pojavljuju nove, obavezno zakažite pregled kod dermatologa.”

Za ublažavanje tegoba preporučuje se izbegavanje poznatih okidača, primena tehnika za upravljanje stresom (kao što su relaksacija ili umerena fizička aktivnost) i redovna upotreba blagih preparata za hidrataciju kože. Ukoliko se stanje ne poboljšava ili se pogoršava, neophodni su lekovi koje propisuje lekar.

Napomena: Za postavljanje tačne dijagnoze i odabir terapije, obavezno se obratite svom lekaru.

Iskustvo Džuls Trig iz Velike Britanije pokazuje zašto je važno slušati telo i ne odustajati od traženja odgovora

Džuls Trig, medicinska radnica iz Velike Britanije sa 41 godinom i osam godina iskustva u bolnici, suočila se sa izuzetno teškim putem do dijagnoze raka grlića materice. Tokom punih 18 meseci posećivala je lekare više od 20 puta zbog mučnine, povraćanja, neobičnog krvarenja i izraženih bolova u karlici. Iako je konstantno dobijala dijagnozu urinarne ili bubrežne infekcije, Džuls je osećala da nešto nije u redu i uporno tražila dodatne pretrage.

Njen slučaj pokazuje koliko simptomi mogu biti prikriveni i pogrešno tumačeni. Tek kada je jedan od lekara preporučio laparoskopiju, dijagnostičku proceduru za detaljan pregled karlične šupljine, otkriven je karcinom grlića materice. “Probudila sam se iz anestezije i rekli su mi da imam rak. Bila sam potpuno skrhana”, iskreno je podelila Džuls. Iako je redovno išla na ginekološke preglede i brisevi su bili uredni, bolest je ostala neprepoznata duže vreme, što je dodatno otežalo početak lečenja.

Nakon intenzivnih terapija – hemoterapije, zračenja i komplikacija poput sepse – činilo se da se Džuls oporavlja. Ipak, tokom rutinske kontrole u aprilu 2025. godine, saznala je da se rak vratio i proširio na pluća i sluzokožu stomaka. Lekari su joj saopštili da se sada više ne može govoriti o potpunom izlečenju, ali njen onkolog je obećao da će pokušati sve što medicina nudi. “Više se ne borim za izlečenje, već za vreme”, rekla je Džuls, pokazujući svoju hrabrost.

Najveću podršku u ovoj borbi dobija od supruga i sina, dok su prijatelji pokrenuli humanitarnu kampanju za njeno lečenje. Džuls je rešena da svoju priču podeli sa što više žena, s ciljem da podigne svest o simptomima koji se mogu zanemariti ili pogrešno protumačiti. Ona poručuje: “Želim da podignem svest o simptomima koji se lako mogu zanemariti ili pogrešno protumačiti”.

Simptomi raka grlića materice često su nespecifični i uključuju neobično vaginalno krvarenje, bol tokom odnosa, kao i neprijatnost u donjem delu leđa i stomaka. Stručnjaci ističu da bi svaka neobična promena trebalo da bude signal za posetu ginekologu i dodatnu dijagnostiku.

Saveti za žene: ako primetite promene u menstrualnom ciklusu, bolove ili neuobičajena krvarenja, ne odlažite odlazak kod lekara i zahtevajte detaljne preglede. Pravovremena dijagnoza može biti presudna za ishod lečenja. Džuls na kraju poručuje: “Neću odustati od borbe” i podseća sve žene da su odgovornost prema sopstvenom zdravlju i istrajnost ključni. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.