Cene energenata skočile 10,9 odsto, dok je inflacija u Francuskoj, Španiji i Italiji nastavila rast

Preliminarni podaci Evrostata za maj pokazuju da je godišnja inflacija u evrozoni porasla na 3,2 odsto, sa aprilskih 3 odsto, dostigavši najviši nivo od septembra 2023. godine. Glavni faktor rasta su cene energenata, koje su u aprilu zabeležile međugodišnji skok od 10,9 odsto, naspram 10,8 odsto iz prethodnog meseca.

Cene usluga su takođe ubrzale rast na 3,5 odsto u maju, u poređenju sa 3 odsto u aprilu, dok je inflacija u kategoriji hrane, alkohola i duvana usporila na 2 odsto, što je niže u odnosu na aprilskih 2,4 odsto. Industrijski proizvodi, izuzimajući energiju, zabeležili su rast cena od 0,9 odsto, što je blagi porast u odnosu na 0,8 odsto iz aprila.

Analiza po najvećim privredama evrozone pokazuje različite trendove. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Nemačkoj je pala sa 2,9 odsto u aprilu na 2,7 odsto u maju. Nasuprot tome, u Francuskoj je zabeležen rast sa 2,5 odsto na 2,8 odsto, u Španiji sa 3,5 odsto na 3,6 odsto, dok je u Italiji inflacija porasla sa 2,8 odsto na 3,3 odsto.

Prema podacima Evrostata, glavni uzrok rasta ukupne inflacije u evrozoni jeste povećanje troškova energenata i usluga, dok je dinamika cena hrane, alkohola i duvana usporila. Ovi podaci ukazuju na nastavak inflatornih pritisaka u većini zemalja evrozone, izuzev Nemačke, gde je zabeležen pad stope inflacije.

Srbija dobila prvu WOAH referentnu laboratoriju za bolest kvrgave kože goveda, priznanje usvojeno jednoglasno u Parizu

Veterinarski specijalistički institut Kraljevo zvanično je imenovan za WOAH Referentnu laboratoriju za bolest kvrgave kože goveda na 93. Generalnoj skupštini Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH) u Parizu, nakon što je Rezolucija br. 33 usvojena jednoglasno. Ovo je prva WOAH referentna laboratorija u Srbiji, što predstavlja značajno međunarodno priznanje za Ministarstvo poljoprivrede, Upravu za veterinu i naučne institucije zemlje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Ministar Dragan Glamočić istakao je da je ovo priznanje rezultat znanja, stručnosti i kapaciteta Srbije i potvrda njenog ugleda u međunarodnoj veterinarskoj zajednici. “Ovo priznanje dolazi deceniju nakon što smo uspešno suzbili i iskorenili bolest kvrgave kože goveda u Srbiji. Tada smo pokazali da država može brzo i efikasno da odgovori na ozbiljne izazove, a danas, u vreme kada se ova bolest ponovo pojavljuje u pojedinim evropskim zemljama, vidimo da su iskustvo Srbije i stručnost domaćih institucija prepoznati na najvišem međunarodnom nivou”, izjavio je Glamočić.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nastaviće da ulaže u razvoj i jačanje kapaciteta veterinarske službe, laboratorija, opreme, kadrova, terenskih službi i informacionih sistema, ističući stratešku važnost zdravlja životinja, bezbednosti hrane i stabilnosti poljoprivredne proizvodnje za Srbiju.

Regionalni direktor WOAH za Evropu Budimir Plavšić naglasio je da je ovo priznanje potvrda dugogodišnjeg ulaganja u sistem, znanje, organizaciju i kapacitete veterinarske službe Srbije. “Posebno želim da istaknem da ovo dostignuće dolazi u godini kada se obeležava deset godina od pojave bolesti kvrgave kože goveda u Srbiji i regionu. Upravo u tom periodu, pod rukovodstvom ministra Glamočića, kao predsednika nacionalnog kriznog štaba, Srbija je sprovela odlučan, brz i koordinisan odgovor koji je omogućio da bolest bude zaustavljena i iskorenjena u izuzetno kratkom roku”, naveo je Plavšić.

Novi status Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo doprinosi jačanju međunarodne vidljivosti Srbije, razvoju naučne i stručne saradnje, kao i podršci državama članicama WOAH u dijagnostici, nadzoru, pripravnosti i kontroli bolesti kvrgave kože goveda i srodnih zaraznih bolesti životinja.

Na području Zagreba postavljeno 33 zamke, nadzor traje do kraja septembra zbog rizika za kukuruz i vinovu lozu

Poljoprivredni proizvođači u regionu suočavaju se sa novim izazovom nakon što je japanska buba (Popillia japonica), poznata invazivna štetočina, početkom godine zvanično potvrđena na području zagrebačke park-šume Maksimir. Ovaj insekt napada više od 400 biljnih kultura, ugrožavajući prvenstveno kukuruz i vinovu lozu, ali i koštičave voćke, kruške i jabuke. Stručnjaci upozoravaju da klima u regionu pogoduje njenom širenju.

Porodica Krznar, koja gaji lešnike na 20 hektara, beleži povećane troškove zaštite zbog novih štetočina. “Pretprošle godine smrdljivi martin nam je naneo ogromnu štetu, uništio je gotovo polovinu plodova. Iako sam konvencionalni poljoprivrednik, borimo se ekološkim sredstvima, na što trošimo oko 1.000 evra po hektaru”, navodi uzgajivač lešnika Damir Krznar.

Plodovi napadnuti japanskom bubom dobijaju tamne mrlje, iznutra se suše i trule, dok odrasle jedinke uništavaju lišće, cvetove i plodove. Gusenice napadaju korenov sistem, što može značajno smanjiti prinos. U Maksimiru je postavljeno 33 lovke, a stručnjaci ih obilaze svake dve nedelje kao deo Akcionog plana za sprečavanje širenja štetočine.

“Ovo su lovke čiji je cilj da ulove odrasle jedinke, i mužjake i ženke. Ovaj štetočina je takozvani autostoper i vrlo se lako širi na velike udaljenosti prevoznim sredstvima, vazduhoplovnim i drumskim saobraćajem, ali i preko putnika”, izjavila je Maja Pintar iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu. Nadzor će trajati do kraja rujna, dokad traje razdoblje leta ovog tvrdokrilca.

Borbu dodatno otežava stroga evropska regulativa koja ograničava izbor sredstava za zaštitu bilja. “Zbog toga ostaje dovoljno prostora da se razne napasti prošire, što poljoprivrednicima otežava pravovremeno suzbijanje. Svedočimo nemilosrdnom širenju, što je vidljivo ne samo na ovom primeru, nego i na brojnim drugima”, upozorava Mladen Jakopović iz Hrvatske poljoprivredne komore.

Građani su pozvani da, ukoliko primete japansku bubu, odmah obaveste nadležne službe.