Albansko tužilaštvo istražuje promenu statusa zemljišta, dok projekat predviđa 10.000 hotelskih soba i obuhvata stotine hektara

Investiciona kompanija Affinity Partners, kojom upravlja Džared Kušner, pokrenula je projekat izgradnje luksuznog rizorta na ostrvu Sazan i u zaštićenom području Vjosa-Narta kod Valone u Albaniji, vredan više milijardi dolara. Albansko posebno tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SPAK) 1. juna 2026. potvrdilo je da vodi istragu o izmenama statusa zaštićenog zemljišta i vlasništva, što je otvorilo mogućnost razvoja turističkih sadržaja na ovom prostoru, navodi se u zvaničnim izveštajima.

Plan Affinity Partners predviđa izgradnju čak 10.000 hotelskih soba na nenaseljenom ostrvu Sazan, koje je deo osetljivog obalnog močvarnog ekosistema, staništa flamingosa, sredozemnih foka i morskih kornjača. Džared Kušner, koji vodi firmu sa portfoliom vrednim više milijardi dolara i istovremeno je izaslanik predsednika SAD za mirovne pregovore, predstavio je plan u avgustu 2024, a u januaru 2026. sa suprugom Ivankom Tramp obišao lokaciju.

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je za Politiko da su pregovori sa Kušnerom još u toku i da konačni predlog projekta nije predat, dok studija uticaja na okolinu nije dovršena. “Želim da Albanija postane zemlja uzor i poželjna turistička destinacija u regionu, a ovaj projekat deo je tog nastojanja”, poručio je Rama pred parlamentom, odbacujući tvrdnje da projekat zadire u zaštićeni rezervat prirode.

SPAK, osnovan 2019. godine uz podršku Evropske unije i Sjedinjenih Država, nezavisno sprovodi istrage i procesuira visoke državne zvaničnike. Višestruka nezavisna istraživanja navode da je ova institucija uživa najveće poverenje građana Albanije.

Protesti građana i ekoloških organizacija počeli su krajem maja, pošto su investitori postavili velike ograde sa bodljikavom žicom na lokaciji u Zvernecu, sprečavajući pristup plaži. U incidentima tokom protesta, privatno obezbeđenje napalo je demonstrante, nakon čega su albanske vlasti oduzele licence dvema kompanijama za obezbeđenje, jedan radnik je uhapšen, a protiv petnaestak demonstranata podnete su prijave. Lokalni šef policije je smenjen.

Albanska vlada planira ulazak u Evropsku uniju do 2030. godine i otvorila je sva pregovaračka poglavlja. Lideri 27 država članica EU sastaće se u Crnoj Gori da razmotre proširenje Unije, uz prisustvo premijera Rame.

Investiciona kompanija Affinity Partners prethodno je 2025. godine odustala od projekta u Srbiji, vrednog između 500 i 800 miliona dolara (od 54 do 86,4 milijarde dinara), koji je podrazumevao izgradnju luksuznog hotela, poslovnog prostora, tržnog centra i muzeja žrtava NATO bombardovanja na mestu bivše zgrade Generalštaba u Beogradu. Projekat je predviđao 99-godišnji zakup zemljišta bez naknade i 22% profita za srpsku državu. Nakon što su srpski tužioci 15. decembra 2025. podigli optužnice protiv više državnih funkcionera zbog zloupotreba i nezakonitih promena zaštite kulturnog dobra, kompanija je saopštila da odustaje od projekta.

Na konkursu Junaci mikrobiznisa 2026 izabrani pobednici među 200 kandidata, prva nagrada otišla u Lapovo

Na svečanoj ceremoniji održanoj u Privrednoj komori Srbije proglašeni su pobednici konkursa Junaci mikrobiznisa 2026, čiji je cilj bio da prepozna i podrži male preduzetnike koji svojim radom doprinose lokalnim zajednicama i ekonomiji Srbije. Među 200 prijavljenih, prvo mesto osvojila je kompanija Kristal papir iz Lapova, vlasnika Stefana Vučkovića, kojoj je dodeljena nagrada od 500.000 dinara. Drugo mesto pripalo je kompaniji Nugatelina iz Pirota, vlasnice Ivane Kostić, sa nagradom od 300.000 dinara, dok je treće mesto zauzela kompanija Serqet Leather iz Aleksinca, Marka Krstića, koja je osvojila 200.000 dinara.

Ukupan nagradni fond iznosio je milion dinara, a organizatori su istakli da su preduzetnici pokazali kako veliki poslovni uspeh može da potekne iz malih sredina i porodičnih radionica. Finalisti su dokazali da preduzetništvo nije samo ekonomska aktivnost, već i način da se preuzme odgovornost i doprinese razvoju lokalnog okruženja.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali poručio je ovom prilikom da su mali preduzetnici pokretačka snaga Srbije i inspiracija za društvo. “Država će nastaviti da radi na stvaranju stabilnog i predvidivog poslovnog okruženja kroz direktne podsticaje, reforme i rasterećenje privrede”, izjavio je Mali.

Priče ovogodišnjih pobednika potvrđuju da mali biznisi imaju značajnu ulogu u svakodnevnom životu građana, zapošljavanju i jačanju domaće privrede.

Na području Zagreba postavljeno 33 zamke, nadzor traje do kraja septembra zbog rizika za kukuruz i vinovu lozu

Poljoprivredni proizvođači u regionu suočavaju se sa novim izazovom nakon što je japanska buba (Popillia japonica), poznata invazivna štetočina, početkom godine zvanično potvrđena na području zagrebačke park-šume Maksimir. Ovaj insekt napada više od 400 biljnih kultura, ugrožavajući prvenstveno kukuruz i vinovu lozu, ali i koštičave voćke, kruške i jabuke. Stručnjaci upozoravaju da klima u regionu pogoduje njenom širenju.

Porodica Krznar, koja gaji lešnike na 20 hektara, beleži povećane troškove zaštite zbog novih štetočina. “Pretprošle godine smrdljivi martin nam je naneo ogromnu štetu, uništio je gotovo polovinu plodova. Iako sam konvencionalni poljoprivrednik, borimo se ekološkim sredstvima, na što trošimo oko 1.000 evra po hektaru”, navodi uzgajivač lešnika Damir Krznar.

Plodovi napadnuti japanskom bubom dobijaju tamne mrlje, iznutra se suše i trule, dok odrasle jedinke uništavaju lišće, cvetove i plodove. Gusenice napadaju korenov sistem, što može značajno smanjiti prinos. U Maksimiru je postavljeno 33 lovke, a stručnjaci ih obilaze svake dve nedelje kao deo Akcionog plana za sprečavanje širenja štetočine.

“Ovo su lovke čiji je cilj da ulove odrasle jedinke, i mužjake i ženke. Ovaj štetočina je takozvani autostoper i vrlo se lako širi na velike udaljenosti prevoznim sredstvima, vazduhoplovnim i drumskim saobraćajem, ali i preko putnika”, izjavila je Maja Pintar iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu. Nadzor će trajati do kraja rujna, dokad traje razdoblje leta ovog tvrdokrilca.

Borbu dodatno otežava stroga evropska regulativa koja ograničava izbor sredstava za zaštitu bilja. “Zbog toga ostaje dovoljno prostora da se razne napasti prošire, što poljoprivrednicima otežava pravovremeno suzbijanje. Svedočimo nemilosrdnom širenju, što je vidljivo ne samo na ovom primeru, nego i na brojnim drugima”, upozorava Mladen Jakopović iz Hrvatske poljoprivredne komore.

Građani su pozvani da, ukoliko primete japansku bubu, odmah obaveste nadležne službe.