Connect with us

Zdravlje

Prirodni način za regulaciju pritiska: Kako sok od cvekle utiče na zdravlje žena

Jedna čaša soka od cvekle dnevno može doprineti snižavanju krvnog pritiska, zahvaljujući nitratima i antioksidansima.

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-4443478

Jedna čaša soka od cvekle dnevno može doprineti snižavanju krvnog pritiska, zahvaljujući nitratima i antioksidansima.

Visok krvni pritisak predstavlja značajan zdravstveni izazov, naročito za žene starije od 40 godina. Hipertenzija često prolazi nezapaženo, a posledice poput srčanog i moždanog udara čine je jednim od glavnih uzroka smrtnosti među ženama. Zato je održavanje optimalnog krvnog pritiska ključno za očuvanje zdravlja.

Pored redovne fizičke aktivnosti i uravnotežene ishrane, sve više stručnjaka ističe važnost prirodnih rešenja. Kada su kardiolozi upitani koji napitak preporučuju osobama sa povišenim pritiskom, svi su izdvojili sok od cvekle kao izuzetno koristan.

Cvekla je bogata prirodnim nitratima, koji se u telu pretvaraju u azot-monoksid. Ova supstanca pomaže opuštanju i širenju krvnih sudova, što olakšava cirkulaciju i smanjuje opterećenje na arterije, dovodeći do sniženja pritiska. U tečnom obliku, nitrati iz soka od cvekle deluju brže nego kada se cvekla jede kao povrće.

Naučna istraživanja potvrđuju ove koristi. U studiji Univerziteta Kvin Meri u Londonu, osobe sa hipertenzijom koje su svakodnevno pile 250 ml soka od cvekle imale su značajno niže vrednosti krvnog pritiska, a kod mnogih su rezultati bili u okviru normale. Prosečno smanjenje sistolnog pritiska iznosilo je 3,5 mmHg. Prema rečima kardiologa dr Ivane Petrović, „može biti od velike koristi za prevenciju moždanog udara i drugih komplikacija.“

Osim nitrata, sok od cvekle sadrži i kalijum, koji pomaže izbacivanju viška natrijuma iz organizma, te antioksidanse betalain koji štite krvne sudove od oštećenja. Dr Petrović naglašava: „Redovna konzumacija soka od cvekle može doneti dodatne benefite za žene, naročito u periodu menopauze kada se povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.“

Preporučuje se jedna čaša (oko 250 ml) dnevno, pri čemu se prvi efekti mogu primetiti već nekoliko sati nakon konzumacije, dok je za dugoročnu stabilizaciju potrebno najmanje dva meseca svakodnevnog unosa.

Važno je napomenuti da sok od cvekle ne treba koristiti kao zamenu za terapiju koju je propisao lekar. Žene koje već koriste lekove ili imaju hronične bolesti obavezno treba da se posavetuju sa svojim lekarom pre uvođenja novih navika. Za tačnu dijagnozu i preporuku, uvek se obratite stručnjaku.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Genetsko testiranje kao podrška ženama pri personalizaciji terapije za mentalno zdravlje

Kako individualni genetski profil može doprineti boljem izboru lekova za anksioznost, depresiju i ADHD

Published

11 minutes ago

on

June 1, 2026

By

Kako individualni genetski profil može doprineti boljem izboru lekova za anksioznost, depresiju i ADHD

Sve više mladih žena suočava se sa izazovima mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost, depresiju i poremećaje pažnje poput ADHD-a. Madlina Bohlman, dvostruka pobednica izbora za mis, podelila je svoje iskustvo: iako je imala mnogo uspeha, godinama je prolazila kroz tihu borbu sa simptomima ADHD-a i anksioznosti. Problemi su se prvi put javili još u predškolskom uzrastu, a dijagnoza ADHD potvrđena je u detinjstvu. Tokom adolescencije, uz teškoće sa koncentracijom, pojavili su se i izraženi simptomi brige i napetosti. “Biti dete sa anksioznošću bilo je veoma usamljeno iskustvo. Mojim roditeljima je bilo teško da pronađu pravi način da mi pomognu. Svi smo bili frustrirani”, navodi Madlina.

Kasnije, tokom studija, Madlina se suočila i sa depresivnim epizodama. “Došla sam do tačke kada nisam ustajala iz kreveta, nisam išla na predavanja i nisam želela da se družim sa prijateljima, a to nije ličilo na mene. Osećala sam se zarobljeno u sopstvenim mislima”, iskreno opisuje. Ključni trenutak u njenom oporavku nastupio je kada joj je kliničar predložio genetsko testiranje. Ovakva analiza omogućava procenu kako pojedinačna osoba reaguje na različite lekove za mentalno zdravlje, jer se ispituju genetske varijacije koje utiču na metabolizam i podnošenje terapije. Ovo je od posebne važnosti kod oboljenja poput depresije, anksioznosti i ADHD-a, jer personalizovani pristup može znatno povećati efikasnost terapije i smanjiti nuspojave.

Nakon skoro decenije na istoj terapiji, rezultati genetskog testa su Madlini pokazali da postoje druge opcije koje bi njenom organizmu više odgovarale. Promena terapije donela joj je olakšanje i stabilniji svakodnevni život. Za žene koje prepoznaju slične simptome, ohrabrujuće je znati da postoji više terapijskih pristupa i da personalizacija može značajno unaprediti kvalitet života.

Psihijatar dr Ivana Petrović napominje: “Genetsko testiranje pruža dodatne informacije lekarima i pacijentima, kako bi terapija bila što uspešnija i prilagođena potrebama svake žene.”

Praktični saveti za žene koje razmišljaju o genetskom testiranju:
– Razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnosti testiranja, posebno ako dosadašnja terapija ne daje očekivane rezultate ili izaziva nuspojave.
– Pratite svoje simptome i beležite sve promene tokom lečenja.
– Ne menjajte terapiju na svoju ruku, već uvek uz konsultaciju sa stručnjakom.

Za tačnu dijagnozu i odabir terapije obavezno se obratite svom lekaru ili specijalisti za mentalno zdravlje.

Pročitaj još

Zdravlje

Ključni saveti sa laboratorije: žensko zdravlje na prvom mestu

Stručnjaci i učesnice ističu važnost prevencije, podrške i rana dijagnoza za sve faze života žene

Published

37 minutes ago

on

June 1, 2026

By

Stručnjaci i učesnice ističu važnost prevencije, podrške i rana dijagnoza za sve faze života žene

Na trećoj godišnjoj laboratoriji posvećenoj ženskom zdravlju, održanoj 1. juna 2026. godine, okupile su se doktorke, istraživačice, pacijentkinje i zagovornice kako bi zajednički razmotrile najvažnije izazove s kojima se žene danas suočavaju. Događaj je organizovan u saradnji sa poznatom zdravstvenom institucijom, a poseban akcenat stavljen je na teme poput bolesti srca, mentalnog zdravlja, menopauze i problema sa disajnim organima.

Događaj je otvorila Lisa Rajan Hauard, ističući značaj dugogodišnje saradnje na unapređenju zdravlja žena. Izvršna urednica Abigail Kafi naglasila je: „Najvažniji razgovori našeg vremena upravo su razgovori o zdravlju žena.“

Jedan od najistaknutijih panela bavio se otpornosti i dugovečnosti žena. Kardiološkinja i medicinska dopisnica dr Tara Narula podvukla je: „Snaga je upravo otpornost.“ Zajedno sa glumicom Saton Braun i urednicom Klarom Stern Mič, razgovarala je o tome kako zajednica i samosaosećanje olakšavaju ženama suočavanje sa stresom i svakodnevnim izazovima, uz praktične savete za jačanje mentalne i fizičke otpornosti.

Drugi panel bio je posvećen intersticijalnim plućnim bolestima, gde su učesnice govorile o životu sa hroničnim oboljenjima pluća poput idiopatske plućne fibroze. Podeljena su lična iskustva i naglašena važnost podrške porodice i rane dijagnoze. Posebno je istaknuto koliko je bitno prepoznati prve simptome – kao što su otežano disanje i hroničan kašalj – i pravovremeno potražiti stručnu pomoć.

Za čitateljke je od suštinskog značaja da promene životnog stila, redovni lekarski pregledi i oslanjanje na podršku iz okoline mogu bitno doprineti očuvanju zdravlja tokom svih životnih faza. Stručnjaci savetuju da žene redovno prate krvni pritisak i nivo šećera u krvi, kao i da obrate pažnju na simptome menopauze i promene mentalnog zdravlja. Kod pojave tegoba, preporučuje se pravovremeno javljanje lekaru radi tačne dijagnoze i odgovarajuće terapije.

Za preciznu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Kako višak kilograma utiče na zdravlje bubrega – saveti za prevenciju

Hormonske promene i način života povećavaju rizik, a pravovremene navike mogu zaštititi bubrege

Published

42 minutes ago

on

June 1, 2026

By

Hormonske promene i način života povećavaju rizik, a pravovremene navike mogu zaštititi bubrege

Gojaznost je problem koji sve češće pogađa žene svih uzrasta, kako kod nas tako i širom sveta, a osim što je poznata kao faktor rizika za srčana oboljenja i probleme sa zglobovima, mnogo se manje govori o tome koliko može oštetiti bubrege. Žene su zbog čestih hormonskih promena, trudnoće i specifičnog životnog stila posebno izložene ovom riziku.

Bubrezi su organi odgovorni za filtriranje krvi i izbacivanje toksina iz tela. Kada osoba ima višak kilograma, bubrezi se dodatno opterećuju jer moraju da rade više kako bi zadovoljili potrebe organizma. Vremenom to može dovesti do trajnih oštećenja kroz proces zvan hiperfiltracija, kada bubrezi prerađuju više krvi nego što je optimalno, što oštećuje njihove osnovne jedinice – nefrone. Ovakvo stanje dovodi do stvaranja ožiljaka na bubrezima i smanjuje njihovu funkciju.

Višak kilograma često je povezan i sa pojavom dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska – dve bolesti koje dodatno pogoršavaju stanje bubrega. Kod dijabetesa, povišeni šećer u krvi može oštetiti sitne krvne sudove bubrega, dok hipertenzija dovodi do sužavanja i slabljenja krvnih sudova, smanjujući protok krvi kroz bubrege. Kombinacija više ovih faktora, poznata kao metabolički sindrom, još više povećava rizik od hronične bolesti bubrega.

Jedan od karakterističnih oblika oštećenja bubrega kod gojaznih osoba je fokalna segmentalna glomeruloskleroza (FSGS) – pojava ožiljaka na filterima bubrega, kada bubrezi pokušavaju da prerade više krvi nego što mogu, što izaziva oštećenje i propuštanje proteina u mokraću. Prema rečima dr Marka Jovanovića, nefrologa: “Masno tkivo kod gojaznih osoba nije samo skladište energije – ono luči hormone i supstance koje podstiču upalu u organizmu. Ta hronična upala može dodatno ubrzati propadanje bubrežnog tkiva.”

Dobra vest je da promene životnih navika mogu značajno smanjiti rizik. Preporučuje se postepeno smanjenje telesne mase uz balansiranu ishranu sa manje soli i zasićenih masti, kao i povećan unos povrća, voća i integralnih žitarica. Važno je unositi dovoljno vode, što olakšava bubrezima izbacivanje viška soli i toksina. Dr Jovanović naglašava: “Prekomeran unos proteina može opteretiti bubrege, zato se savetuje umerenost i konsultacija sa nutricionistom ili lekarom pre započinjanja dijete.” Redovno proveravanje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi ključno je za rano otkrivanje rizika.

Žene koje imaju višak kilograma ili porodičnu istoriju bolesti bubrega treba redovno da posećuju lekara i rade laboratorijske analize. Dr Jovanović savetuje: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”, uz napomenu da je prevencija najbolji način da sačuvate zdravlje bubrega i sprečite ozbiljne komplikacije.

Pročitaj još

U Trendu