Stručnjaci analizirali uticaj kritičnih sirovina, posebno litijuma, na bezbednost i razvoj vojne industrije

Visokoprofilna konferencija pod nazivom “Uloga strateških sirovina u odbrambenim sposobnostima Srbije” održana je u Beogradu u organizaciji Centra za stratešku analizu, okupivši predstavnike ekspertske i akademske zajednice, korporativnog sektora i diplomatskog kora. Glavni fokus događaja bila je promocija sveobuhvatne istraživačke studije autora Darka Obradovića, Nikole Lunića i prof. dr Miroslava Mitrovića, koja detaljno analizira vezu između pristupa kritičnim sirovinama i očuvanja nacionalne bezbednosti.

Zaključke studije predstavio je Darko Obradović, ističući da je pitanje strateških sirovina danas duboko militarizovano i predstavlja osnovni element savremene bezbednosti. “Dostupnost strateških sirovina direktno utiče na industrijsku bazu sektora odbrane. Srpska namenska industrija ima značajnu priliku u aktuelnim geopolitičkim okolnostima, što treba iskoristiti kroz ukidanje moratorijuma na izvoz oružja i municije”, izjavio je Obradović.

Na konferenciji je naglašeno da Odbrambena industrija Srbije trenutno zapošljava 38.000 ljudi, dok sa kooperantima broj zaposlenih prelazi 76.000, što sektor čini značajnim generatorom radnih mesta. Istaknuto je i da savremeni borbeni sistemi sve više zavise od izvora energije i taktičke autonomije, pri čemu energetski aspekt postaje ključan za operativnu i taktičku efikasnost.

U okviru događaja organizovan je i okrugli sto, koji je vodila Biljana Šahrimanjan Obradović, a na kojem su učestvovali stručnjaci iz oblasti nuklearne bezbednosti, veštačke inteligencije i naprednih energetskih sistema. Dr Dalibor Arbutina ukazao je na energetsku zavisnost kao bezbednosni rizik, posebno naglasivši potrebu za razvojem nuklearne energije i dugoročnim partnerstvima. Panelisti su se složili da sinergija veštačke inteligencije, novih energetskih izvora i bespilotnih sistema predstavlja osnovu moderne odbrane.

Studija posebno ističe ulogu litijuma, koji je u eri energetske tranzicije i digitalizacije postao strateški resurs uporediv sa značajem nafte u 20. veku. Razvoj bespilotnih letelica i novih vojnih tehnologija u Srbiji direktno zavisi od litijumskih baterija, čime se povećavaju autonomija, mobilnost i otpornost vojnih jedinica. Analizirani su i primeri drugih država, poput Rusije i Kine, koje aktivno integrišu napredne litijumske sisteme u svoje vojne platforme radi postizanja tehnološke samodovoljnosti.