Connect with us

Svet

Republikanci Alabame traže dozvolu Vrhovnog suda za korišćenje osporene izborne mape

Državni zvaničnici zatražili hitnu odluku, nakon što je niži sud proglasio plan diskriminatornim po rasnoj osnovi

Objavljeno pre

2 meseca

,

Foto Izvor: Pexels / Phil evenden

Državni zvaničnici zatražili hitnu odluku, nakon što je niži sud proglasio plan diskriminatornim po rasnoj osnovi

Republikanci iz Alabame podneli su 27. maja 2026. godine zahtev Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država da se dozvoli korišćenje kongresne izborne mape iz 2023. godine, nakon što je niži sud utvrdio da je ta mapa diskriminatorna po rasnoj osnovi. Prema navodima državnih zvaničnika, hitna intervencija najvišeg suda zatražena je neposredno nakon odluke okružnog suda, koji je naložio upotrebu nove, sudski odobrene mape sa dve većinski crnačke izborne jedinice za predstojeće izbore za Predstavnički dom.

Okružni sud sa tri sudije prethodno je zaključio da je redistricting plan koji je usvojila republička većina u zakonodavnom telu Alabame 2023. godine, a koji predviđa samo jednu većinsku manjinsku izbornu jedinicu, namenjen za obespravljivanje birača afroameričkog porekla. U podnesku Vrhovnom sudu, državni zvaničnici navode da bi primena sudski određene mape mogla da proizvede „nepopravljivu štetu“ za državu i javnost, jer bi, prema njihovim tvrdnjama, glasači morali da koriste „sudski određene, rasno određene izborne jedinice koje ne ispunjavaju legitimne ciljeve izbornog mapiranja Alabame“.

Zvaničnici su istakli da je mapa iz 2023. godine bila zakonita u trenutku donošenja i da smatraju da je i dalje u skladu sa zakonom. Nakon što je Vrhovni sud prošlog meseca oslabio jedan od ključnih delova Zakona o pravima glasa, republikanci su pokušali da vrate granice izbornih jedinica na prethodno stanje. Tokom parlamentarnih izbora 2024. godine u Alabami, izbori za Predstavnički dom održani su prema mapi koju je usvojio okružni sud, sa dve većinski crnačke izborne jedinice.

Za sledeći izborni ciklus republikanci nastoje da ponovo primene mapu iz 2023. godine, čime bi potencijalno mogli da preokrenu ishod u najmanje jednoj izbornoj jedinici koju trenutno zastupa kongresmen Šomari Figures, demokrata crnačkog porekla. Trenutna pravna borba deo je šireg procesa vezanog za određivanje granica izbornih jedinica u Alabami, što je posledica nedavnih odluka Vrhovnog suda i razmatranja odredbi o rasnoj ravnopravnosti u izbornom zakonodavstvu.

Predstavnici države naveli su u svom podnesku da bez privremenog odlaganja odluke nižeg suda, Alabama neće moći da koristi „pravno donete planove“ za izbore 2026. godine. Sudski procesi oko granica izbornih jedinica u Alabami deo su dužeg spora oko implementacije Zakona o pravima glasa i načina na koji se određuju izborne jedinice sa ciljem obezbeđivanja jednakog političkog predstavljanja različitih rasnih i etničkih grupa.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Kretanje čamca praćenog GPS-om u slučaju nestanka tinejdžera iz Misisipija potvrđeno u izveštaju

Vlasti Misisipija potvrdile rutu čamca prema GPS podacima, istraga o nestanku i smrti Nolana Wellsa u toku

Objavljeno pre

21 minut

,

jul 15, 2026

Objavio:

Vlasti Misisipija potvrdile rutu čamca prema GPS podacima, istraga o nestanku i smrti Nolana Wellsa u toku

Zvanični izveštaj Ministarstva za morske resurse Misisipija potvrdio je kretanje čamca kojim je 4. jula prevezen Nolan Wells, tinejdžer čiji je nestanak i kasniji pronalazak tela zabeležen tokom izleta na Horn Islandu. GPS podaci, do kojih su došli zvaničnici i koje su preneli međunarodni mediji, detaljno prate kretanje plovila tog dana.

Prema izveštaju, čamac je napustio pristanište oko 9:56 časova i stigao na Horn Island u 11:14. Prethodni navodi ukazuju da Wells nije bio na čamcu u trenutku kada je napuštao ostrvo. GPS evidencija pokazuje da je plovilo napustilo Horn Island u 16:31 i vratilo se na početno pristanište. Nakon toga, čamac je ušao u Fort Bayou oko 17:52, a potom se vratio na pristanište u 18:06.

Kasnije tog dana, prema zvaničnim podacima, čamac je prevezen do lansirne rampe u Fort Bayou u 19:19. Od tog mesta, plovilo je, kako se pretpostavlja, prevezeno kopnenim putem do rezidencije vlasnika u Biloksiju, Misisipi.

U izveštaju Ministarstva navedeno je da su vlasnik čamca, njegova majka i još jedna osoba koja je tog dana bila sa Wellsom sarađivali sa nadležnim organima tokom istrage. Svi podaci iz GPS uređaja prikupljeni su i analizirani u okviru zvanične istrage.

Izveštaj obuhvata događaje do 5. jula, nakon što su porodica i nadležni organi obavešteni o nestanku Nolana Wellsa. Dalji detalji o uzroku i okolnostima smrti nisu navedeni u zvaničnom saopštenju, a istraga je i dalje u toku. Lokalni zvaničnici ističu da su svi relevantni podaci prosleđeni istražnim organima i da saradnja sa osobama koje su bile uključene u događaj nije izostala.

Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti u Misisipiju, a lokalne vlasti apeluju na građane da, ukoliko poseduju dodatne informacije, kontaktiraju nadležne službe. Zvaničnici ističu da će sve nove informacije biti pravovremeno objavljene po završetku istrage.

Pročitaj još

Svet

Pentagon uvodi obavezno testiranje na testosteronski deficit za pripadnike preko 30 godina

Američko ministarstvo odbrane potvrdilo novu politiku; godišnji skrining postaje deo zdravstvenih pregleda vojnika

Objavljeno pre

46 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Američko ministarstvo odbrane potvrdilo novu politiku; godišnji skrining postaje deo zdravstvenih pregleda vojnika

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, najavio je u sredu da će pripadnici američkih oružanih snaga stariji od 30 godina biti podvrgnuti godišnjem skriningu na deficit testosterona. Ova mera biće deo standardnih periodičnih zdravstvenih procena, dok će mlađi vojnici imati mogućnost dobrovoljnog testiranja.

Prema rečima ministra, cilj programa je da se obezbedi optimalno zdravstveno stanje i dugoročna spremnost pripadnika vojske. „Autorizujem novi program skrininga na deficit testosterona za naše pripadnike, kako bismo osigurali da imaju odgovarajuće nivoe testosterona za optimalan rad“, izjavio je Hegset u video obraćanju objavljenom na društvenim mrežama. On je istakao da će vojnici, ukoliko im bude preporučeno lečenje, moći da se odluče za terapiju nadoknade testosterona.

Hegset je naglasio i važnost dugoročnog zdravlja pripadnika vojske. „Naša je obaveza da vojnicima obezbedimo najbolju moguću medicinsku brigu. Briga o dugoročnom zdravlju znači očuvanje snage, otpornosti i sposobnosti, kako tokom aktivne službe, tako i nakon nje“, naveo je ministar.

Pentagon za sada nije objavio dodatna uputstva o sprovođenju ove politike. Agencija za zdravstvenu zaštitu pri Ministarstvu odbrane uputila je sve upite vezane za detalje sprovođenja na Pentagon.

Definicija niskog nivoa testosterona varira, što prema Američkoj urološkoj asocijaciji dovodi do širokog raspona procenjene učestalosti ovog stanja u različitim studijama, od 2% do 50%. Prema navodima iz panela američke Agencije za hranu i lekove iz 2025. godine, i citiranoj studiji iz 2007. godine, procenjuje se da oko 5,6% muškaraca starosti od 30 do 79 godina ima nizak nivo testosterona praćen simptomima kao što su depresija ili smanjenje fizičke snage.

Nije najavljeno kada će tačno novi sistem biti u potpunosti implementiran, niti su objavljeni dodatni detalji o načinu sprovođenja skrininga i mogućoj terapiji. Ministarstvo odbrane ističe da je cilj ove mere unapređenje dugoročnog zdravlja i operativne spremnosti vojnih lica.

Pročitaj još

Svet

Predlog o ukidanju američke pomoći Izraelu podelio demokrate u Kongresu

Glasanje u Predstavničkom domu pokazalo različite stavove, deo lidera se distancirao od amandmana

Objavljeno pre

46 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Glasanje u Predstavničkom domu pokazalo različite stavove, deo lidera se distancirao od amandmana

Predstavnički dom američkog Kongresa održao je 15. jula 2026. glasanje o amandmanu kojim bi bila ukinuta finansijska pomoć Izraelu, što je izazvalo značajne podele unutar Demokratske stranke. Predlog je podneo republikanski poslanik iz Kentakija Tomas Masi, poznat po protivljenju američkoj spoljnoj pomoći. Amandman je predviđao ukidanje 3,3 milijarde dolara godišnje pomoći Izraelu u okviru zakona o budžetu za Stejt department.

Na glasanju je 103 demokratska poslanika podržalo ukidanje pomoći, dok se 98 izjasnilo protiv. Deset članova je bilo uzdržano. Ukupno, amandman nije prošao, jer je 314 poslanika glasalo protiv, a 104 za njegovu usvajanje. Ovaj događaj je ukazao na sve izraženije razlike u stavovima demokrata o američkoj podršci Izraelu.

Lider manjine u Predstavničkom domu, Hakeem Jeffries, uputio je prethodnog dana pismo kolegama iz stranke, u kojem je naveo da se protivi ovom amandmanu. Jeffries je ocenio da je predlog „preširok“ i da bi mogao da ograniči ili onemogući finansiranje dugogodišnjih inicijativa, uključujući humanitarnu pomoć, programe za izbeglice, aktivnosti za izgradnju mira i rad američke ambasade u Izraelu. On je dodao da bi usvajanje amandmana moglo oslabiti sposobnost SAD da se suprotstavi organizacijama kao što su Hamas i Hezbolah. Jeffries je, međutim, istakao da postoje snažna, ali različita mišljenja unutar stranke, i da partijsko rukovodstvo neće vršiti pritisak na članove kako bi glasali na određeni način. U isto vreme, pozvao je na „značajno resetovanje“ odnosa između Sjedinjenih Država i Izraela.

Sa druge strane, zamenica lidera demokratske manjine, Katherine Clark iz Masačusetsa, najavila je da će glasati za ukidanje pomoći, navodeći da „status quo nije održiv“. Clark je u izjavi pred glasanje istakla da se ne slaže sa svim odredbama amandmana, kao ni sa motivima predlagača, ali smatra da je promena kursa neophodna.

Ova rasprava i glasanje odražavaju širi kontekst promenjenih stavova unutar Demokratske stranke po pitanju američke politike prema Izraelu, naročito u svetlu aktuelnih dešavanja na Bliskom istoku i zahteva dela članstva za reviziju američke spoljne pomoći. Prema izveštajima sa lica mesta, rasprava o amandmanu bila je jedno od najvidljivijih neslaganja među demokratama u poslednjim mesecima.

Prethodnih godina, pomoć Izraelu bila je široko podržana u oba doma Kongresa, ali se poslednjih meseci beleže sve izraženija neslaganja i zahtevi za preispitivanjem obima i uslova američke pomoći saveznicima. Očekuje se da će debata o ovom pitanju biti nastavljena u narednim mesecima, kako unutar Kongresa, tako i u javnosti.

Pročitaj još

U Trendu