Turski autobus e-ATAK u Švedskoj doživeo incident bez povređenih, pokrenuta pitanja o integraciji autonomnih vozila

Turska kompanija Karsan suočila se sa izazovima prilikom uvođenja svog autonomnog autobusa e-ATAK u švedski javni prevoz, nakon što je vozilo sat vremena po početku rada doživelo sudar sa tramvajem u Geteborgu. U trenutku sudara, u autobusu je bio bezbednosni vozač spreman da interveniše po potrebi, a prema dostupnim informacijama nije bilo povređenih.

Autonomni autobus e-ATAK predstavlja prvi model standardne dužine ove vrste koji je uveden u javni prevoz u Švedskoj. Do incidenta je došlo kada je autobus naglo zakočio, što je dovelo do toga da ga tramvaj udari otpozadi. Prisutnost bezbednosnog vozača ukazuje na dodatne mere opreza tokom testne faze ovakvih inovacija.

Ovaj događaj odmah je pokrenuo javnu debatu o bezbednosti i integraciji autonomnih vozila u gradski saobraćaj. Građani i stručnjaci postavljaju pitanja o razlozima naglog kočenja, kao i o tome da li je reakcija autobusa bila opravdana u toj situaciji. Prema važećim saobraćajnim pravilima, odgovornost često snosi vozač vozila koje udari otpozadi, zbog nedržanja propisane distance.

Istraga o uzrocima sudara je u toku, a ekonomski analitičari ukazuju na potencijalni uticaj ovakvih incidenata na osiguravajuće kuće i regulativu u oblasti autonomnog transporta. U narednom periodu očekuje se više informacija o tome kako će se utvrđivati odgovornost u slučajevima sudara autonomnih vozila i kakve će posledice po tržište osiguranja imati masovnija upotreba ovih tehnologija.

Ovaj incident dodatno usmerava pažnju na izazove sa kojima se suočava šira primena autonomnih vozila u urbanim sredinama, posebno u pogledu bezbednosti, tehničkih rešenja i odgovornosti za eventualne štete.

Kristofer Olah ističe da koristi od veštačke inteligencije nisu globalno raspodeljene i poziva na zajedničku odgovornost

Kompanija Antropik, poznata po razvoju AI asistenta Claude, naglasila je tokom predstavljanja enciklike “Magnifica Humanitas” 26. maja 2026. godine u Vatikanu da dalji razvoj veštačke inteligencije ne sme ostati isključivo u rukama tehnoloških kompanija. Kristofer Olah, suosnivač Antropika i jedan od vodećih istraživača u oblasti bezbednosti i interpretabilnosti AI modela, upozorio je da laboratorije poput Antropika rade pod snažnim komercijalnim, istraživačkim i geopolitičkim pritiscima.

Olah je kanadski istraživač sa iskustvom iz kompanija OpenAI i Google Brejn, poznat po radu na mehanističkoj interpretabilnosti neuronskih mreža. Tokom govora u Vatikanu, istakao je da je razvoj napredne AI podložan komercijalnim interesima, što može dovesti do neravnomerne raspodele koristi. Prema njegovim rečima, AI može masovno zameniti ljudski rad, dok se dobit i razvoj koncentrišu u malom broju bogatih zemalja i kompanija.

“Najveći problem nije samo kako pomoći ljudima koji izgube posao, već kako obezbediti da korist od AI bude globalno podeljena. Za to još ne postoji mehanizam, a upravo je to vrsta nepravde koju Crkva istorijski ne sme da dopusti da svet ignoriše”, izjavio je Olah.

U svom obraćanju, Olah je izdvojio tri ključne dileme: moralnu dužnost prema globalno siromašnima, potrebu za moralnom imaginacijom kada je AI široko rasprostranjena, i pitanje same prirode AI modela. Istakao je da se u istraživanju primećuju strukture u modelima koje podsećaju na nalaze iz ljudske neuronauke, uključujući introspekciju i unutrašnja stanja koja liče na radost, zadovoljstvo, strah, tugu i nelagodu. “Ne znam šta to znači, ali smatram da to zahteva stalno, ozbiljno razlučivanje”, rekao je Olah.

Papa Lav XIV u enciklici „Magnifica Humanitas“ koristi slike iz Starog zaveta – Vavilonsku kulu i obnovu zidina Jerusalima za ilustraciju izbora pred čovečanstvom: tehnokratski ponos nasuprot zajedničkoj odgovornosti. Papa upozorava da su danas glavni pokretači inovacija privatne, često transnacionalne kompanije, dok države imaju sve manju kontrolu nad razvojem novih tehnologija.

Olah je zaključio da je AI isuviše moćna, neprozirna i društveno važna tehnologija da bi bila prepuštena samo tehnološkim kompanijama, pozivajući na globalnu saradnju verskih zajednica, naučnika, vlada i civilnog društva u regulaciji i usmeravanju razvoja veštačke inteligencije.

Ukupna tražnja za zlatom dostigla 1.231 tonu u prvom kvartalu 2026, vrednost porasla na 193 milijarde dolara

Centralne banke širom sveta nastavile su da povećavaju zlatne rezerve, pa je u prvom kvartalu 2026. godine neto kupljeno 244 tone zlata, što je rast od 3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ukupna globalna tražnja za zlatom, uključujući i OTC (vanberzanske) transakcije, dostigla je 1.231 tonu, beležeći rast od 2 odsto u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine.

Vrednost ukupne tražnje za zlatom porasla je za 74 odsto i iznosi rekordnih 193 milijarde dolara. Posebno se izdvaja segment zlatnih poluga i zlatnika, gde je tražnja dostigla 474 tone, što je rast od 42 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, tržište zlatnog nakita trpi pritisak visokih cena – potrošači su u prvom kvartalu smanjili kupovinu za 23 odsto, dok je vrednost kupovine poskupela za 31 odsto, što ukazuje da se kupuje manje ili su proizvodi lakši.

Cena zlata beležila je značajne oscilacije: sa oko 3.400 dolara za finu uncu pre godinu dana, dostigla je 5.400 dolara u februaru i martu ove godine, a trenutno se nalazi iznad 4.500 dolara za uncu. Ova visoka cena uticala je na promenu strukture tražnje – od emotivne kupovine nakita prelazi se na praktičnije investicije u poluge i zlatnike.

“Kratkoročna korekcija cene ne menja širu sliku. Visoke cene prirodno ograničavaju kupovinu nakita, jer je ta odluka često emotivna i može da se odloži. Kod investicionog zlata logika je drugačija – ljudi traže imovinu koja čuva vrednost i može se unovčiti kada je potrebno. Zato i dalje beležimo snažnu globalnu tražnju za polugama i zlatnicima, dok centralne banke, uključujući i one u regionu, nastavljaju da povećavaju svoje rezerve”, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.

U Srbiji je trend povećanja zlatnih rezervi takođe izražen. Prema podacima Narodne banke Srbije, zlatne rezerve zemlje krajem aprila dostigle su gotovo 54 tone, vredne oko 6,9 milijardi evra, što čini 24,4 odsto bruto deviznih rezervi. Samo tokom aprila, NBS je kupila 225,8 kilograma zlata kroz 18 poluga od domaće kompanije Srbija Ziđin Koper, dok su rezerve od početka godine povećane za približno 1,5 tona.

Ovakva kretanja potvrđuju da se zlato sve više posmatra kao rezervna aktiva i čuvar vrednosti u uslovima visokih kamatnih stopa, inflatornih pritisaka i geopolitičke neizvesnosti, kako među domaćinstvima, tako i među institucijama.