Srpske kompanije predstavile kapacitete u Torontu, oko 40 privrednika iz 30 firmi traži ulazak u globalni lanac dobavljača

Kompanija Bombardier, globalni lider u poslovnoj avijaciji, ostvarila je godišnji prihod veći od 9,5 milijardi dolara, dok knjiga narudžbina iznosi oko 17,5 milijardi dolara, pokazuju podaci objavljeni povodom posete srpske privredne delegacije Torontu. Oko 40 privrednika iz gotovo 30 srpskih kompanija predstavilo je svoje mogućnosti za saradnju na sastancima sa rukovodstvom Bombardiera i vodećeg kanadskog inovacionog centra ventureLAB, uoči Srpsko-kanadskog poslovnog foruma koji se održava danas.

Delegaciju iz Srbije, organizovanu uz podršku Privredne komore Srbije i Ambasade Republike Srbije u Kanadi, u fabrici Bombardiera dočekao je potpredsednik kompanije Grejam Keli, zajedno sa timovima za međunarodni razvoj, lanac snabdevanja i menadžment proizvodnje. Tokom sastanaka, domaće firme su predstavile kapacitete u preciznoj metalopreradi, CNC obradi, IT i inženjerskim softverskim rešenjima, održavanju i logistici, kao i proizvodnji kablovskih, elektronskih i kabinskih komponenti. Posebno je istaknuto da u Bombardieru rade i inženjerke iz Srbije, što potvrđuje stručnost domaćih kadrova u globalnoj avio-industriji.

Bombardier je trenutno u potpunosti fokusiran na poslovnu avijaciju sa programima Challenger i Global serije aviona i posluje na tržištima SAD, Evrope, Bliskog istoka i Azije. Prihodi kompanije premašuju 9,5 milijardi dolara, dok narudžbine dostižu 17,5 milijardi dolara, što Bombardier svrstava među ključne aktere u svetskoj avio-industriji.

Delegacija je tokom boravka u Torontu obišla i ventureLAB, jedan od vodećih kanadskih deep-tech akceleratora i inovacionih centara. Predstavljeni su programi podrške tehnološkim kompanijama, među kojima je i Hardware Catalyst Initiative, namenjen razvoju hardverskih i deep-tech startapa kroz laboratorije, mentorstvo i investicione mreže. Srpske firme su predstavile potencijale u IT i AI rešenjima, IoT i embedded sistemima, automotiv tehnologijama i istraživačko-razvojnim partnerstvima.

Srpsko-kanadski poslovni forum održava se danas u hotelu Ritz Carlton u Torontu, uz učešće predstavnika institucija i privrede obe zemlje. Na forumu će biti predstavljene investicione mogućnosti i projekat EXPO 2027 Beograd, a planirani su i B2B sastanci srpskih i kanadskih kompanija. Poseta privrednika iz Srbije organizovana je sa ciljem jačanja ekonomskih odnosa i povezivanja sa vodećim svetskim kompanijama iz oblasti visokih tehnologija i napredne industrije.

Srpska delegacija, koju čine predstavnici kompanija kao što su INMOLD GROUP, KONELEK, EATFRUIT, ADVANCED SECURITY TECHNOLOGIES, ALGOMETRIC, COMDATA, EMPINITY, ENIGMATRY, CTRL N, KHAOTICEN, EPAM SYSTEMS, SYMBIOTICA, SIGMA CRVENKA, SYNCHROTEK, W.D. Concord West, TEHNOMARKET, UNIMET, GELID, NIKKA SOLUTIONS, NTP NIŠ, BAKSON LTD, INSTITUT MIHAJLO PUPIN, Kolo Ventures, CodeIT, Mind Group, MD Solution i drugi, doputovala je u Kanadu direktnom linijom Er Srbije, uspostavljenom 23. maja, posle 34 godine.

Stečajni postupak nastavljen bankrotstvom u januaru, procena imovine i dužnika prema Zakonu o stečaju

Kompanija Autotransport Smederevo, koja se nalazi u stečaju, objavila je poziv za dostavljanje ponuda za procenu ukupne vrednosti imovine preduzeća, kao i procenu stečajnog dužnika kao pravnog lica i celishodnosti unovčavanja. Ovaj postupak sprovodi se na osnovu rešenja Privrednog suda u Nišu, kojim je u januaru ove godine stečaj nastavljen bankrotstvom.

Procena će biti izvršena u skladu sa Zakonom o stečaju i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Zainteresovani ponuđači mogu sve dodatne informacije dobiti od stečajnog upravnika Milana Jovanovića. Izbor najpovoljnijeg ponuđača biće u nadležnosti Odbora poverilaca, a ukoliko odbor ne donese odluku u predviđenom roku, odluku će doneti stečajni upravnik.

Ova faza stečajnog postupka ima za cilj da kroz preciznu procenu omogući transparentno i zakonito unovčavanje imovine Autotransporta Smederevo, što je u skladu sa svim relevantnim zakonodavnim i računovodstvenim standardima. Dalji tok stečajnog procesa zavisiće od rezultata procene i odluka Odbora poverilaca.

Plaćanja karticama u evrozoni dostižu 3,4 biliona evra godišnje, a trgovci plaćaju 3,75 milijardi evra na naknade

Evropska centralna banka (ECB) planira da do 2029. godine uvede digitalni evro, što bi moglo značajno da utiče na prihode evropskih banaka i platnih sistema. Prema dostupnim podacima, godišnja vrednost kartičnih plaćanja u evrozoni iznosi oko 3,4 biliona evra, dok bi ograničenje naknada za nove digitalne transakcije moglo da smanji prihode privatnih sistema za 8 do 9 milijardi evra godišnje.

Evropski zvaničnici ističu da je jačanje suvereniteta u oblasti plaćanja strateški prioritet zbog rasta bezgotovinskih transakcija nakon pandemije i povećane zavisnosti od američkih kompanija Visa i Mastercard, koje obrađuju gotovo dve trećine platnih transakcija u evrozoni. U isto vreme, firme poput PayPal i Apple šire svoje prisustvo na evropskom tržištu.

ECB planira da obezbedi besplatnu infrastrukturu za digitalna plaćanja u evrima i da ograniči iznose koje trgovci plaćaju za prihvatanje digitalnog evra. Trgovci trenutno izdvajaju oko 3,75 milijardi evra godišnje samo za naknade za debitne kartice, pri čemu polovina tog iznosa odlazi kartičnim mrežama van EU, a druga polovina evropskim bankama, pokazuju podaci ECB.

Evropski konzorcijum, u kojem su italijanske banke UniCredit, Intesa Sanpaolo i austrijska Raiffeisen Bank International, najavio je da do kraja godine planira lansiranje kriptovalute vezane za evro. Ovaj konzorcijum sada okuplja 37 finansijskih institucija.

Kako bi se zaštitio bankarski sektor, predviđena regulativa ograničava maksimalni iznos koji se može držati u digitalnom „novčaniku” na 3.000 evra. Time bi se omogućilo bankama, platnim kompanijama i tehnološkim startapima da razvijaju sopstvene sisteme, ali se upozorava da paralelni sistemi povećavaju rizik od sajber napada i tehničkih kvarova.

Akademik i bivši zvaničnik ECB Ulrih Bindzajl ocenjuje da je postavljanje limita „ozbiljan poraz“: „Očekivali bismo da novac komercijalnih banaka bude podređen novcu centralne banke, a ne obrnuto“, izjavio je Bindzajl.

Evropski zvaničnici smatraju da novi digitalni evro treba da bude garantovan od strane ECB, dok bi implementaciju sprovodile privatne kompanije iz finansijskog sektora. Zajmodavci izražavaju zabrinutost da bi digitalni evro mogao da podstakne građane da deo sredstava prebace iz tradicionalnih bankovnih računa u digitalne „novčanike”, smanjujući tako likvidnost i prihode banaka.