Rano prepoznavanje neobičnih promena u ustima ključno je za zdravlje žena svih uzrasta

Priča tridesetpetogodišnje Bet Rili iz Ostina podseća žene na važnost pažljivog praćenja promena u usnoj šupljini. Krajem 2023. godine Bet je doživela iznenadnu i snažnu glavobolju, a zatim su usledili bolovi u uhu i vilici, hronični umor i promena boje jezika. Iako nije imala druge očigledne simptome bolesti, ovi znaci su je zabrinuli. Prva sumnja lekara bila je na poremećaj temporomandibularnog zgloba (TMZ), ali je nakon detaljnih pregleda i biopsije u martu 2024. godine utvrđeno da ima karcinom pločastih ćelija jezika u četvrtom stadijumu. Ovaj oblik raka najčešće pogađa muškarce starije od 65 godina koji su pušači, ali se sve češće javlja i kod mlađih žena bez tipičnih faktora rizika.

Rak usne šupljine može zahvatiti jezik, krajnike, desni, usne i pljuvačne žlezde. Najčešći znaci uključuju ranice koje ne prolaze, crvene ili bele mrlje, klimave zube, kao i kvržice ili zadebljanja u ustima. Bet ističe koliko simptomi mogu biti tihi i lako zanemareni: “Uvek sam imala osećaj da nešto nije u redu, ali nisam se osećala bolesno.”

Stručnjaci upozoravaju da je pravovremeno prepoznavanje i reagovanje na ovakve promene ključno za uspešno lečenje. Dr Dragana Petrović, specijalista oralne medicine, naglašava: “Svaka neobična promena u ustima koja traje duže od dve nedelje, posebno ako je praćena bolom ili promenom boje, zahteva pregled kod stomatologa ili lekara.”

Za žene je naročito važno da budu pažljive prema svom oralnom zdravlju, jer hormonske oscilacije, stres i navike mogu uticati na stanje sluzokože usta. Redovne posete stomatologu i samopregled mogu doprineti ranom otkrivanju opasnih promena. Preporučuje se održavanje dobre oralne higijene, izbegavanje pušenja i prekomerne konzumacije alkohola, kao i praćenje svih promena u ustima. Ako primetite uporne ranice, crvene ili bele fleke, zadebljanja ili neobjašnjiv bol, ne odlažite odlazak lekaru. Za postavljanje dijagnoze i savetovanje, uvek se treba konsultovati sa stručnjakom.

Menopauzalna nesanica pogađa tri četvrtine žena, a kvalitet sna može se popraviti jednostavnim navikama

Rano jutarnje buđenje postaje svakodnevica za mnoge žene koje prolaze kroz menopauzu, naročito oko pedesete godine života. Mnoge od njih se bude gotovo uvek u isto vreme – tačno u 3:29 ujutro, što često dovodi do iscrpljenosti, nervoze i poteškoća u obavljanju dnevnih obaveza. Najnovija istraživanja otkrivaju da čak 75% žena u menopauzi pati od nesanice, a ovaj poremećaj sna ozbiljno utiče na kvalitet svakodnevnog života i na emocionalno zdravlje.

Nesanica kod žena u menopauzi ne podrazumeva samo povremeno buđenje. Nedovoljno kvalitetan san može uzrokovati probleme sa koncentracijom, povećanu razdražljivost i donošenje odluka može postati znatno teže. Podaci pokazuju da 69% žena koje se bore sa nesanicom tokom menopauze prijavljuje i emotivne poteškoće, dok polovina ne zna kako da ublaži simptome. Često se ovi problemi ne prepoznaju kao deo prirodnih promena koje donosi ovaj životni period.

U pokušaju da što pre zaspu, mnoge žene posežu za mobilnim telefonima, televizorom ili društvenim mrežama tokom noći. Međutim, upravo ove navike mogu dodatno otežati povratak u san, jer svetlo sa ekrana stimuliše mozak i produžava period budnosti.

Dr Kler Spenser, suosnivač Centra za menopauzu iz Velike Britanije, naglašava: „Veoma je zabrinjavajuće što mnoge žene traže rešenje u ekranima, jer to samo otežava spavanje. Jednostavne tehnike, poput redovnog rasporeda spavanja, opuštanja pre odlaska u krevet i praktikovanja relaksacionih vežbi, mogu biti daleko efikasnije.”

Kako biste poboljšali san u menopauzi, stručnjaci preporučuju:

– Održavajte ujednačen raspored odlaska na spavanje i buđenja, pa i vikendom.
– Provedite svakog jutra najmanje 10 minuta na dnevnom svetlu, idealno napolju u šetnji.
– Isključite telefone i prigušite svetla bar pola sata pre odlaska u krevet.
– Umesto popodnevne kafe, odlučite se za kratku šetnju ili kratku dremku.

Nesanica tokom menopauze može biti veoma naporna, ali male promene u dnevnim navikama mogu doneti veliku razliku u kvalitetu sna i svakodnevnom funkcionisanju. Za postavljanje precizne dijagnoze i stručan savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Voće bogato vitaminom C može pomoći u regulaciji krvnog pritiska i jačanju imuniteta, posebno za žene posle 30. godine

Kivi, egzotično voće poreklom iz Kine, postaje sve popularniji izbor u ishrani žena zbog brojnih dokazanih zdravstvenih benefita. Posebno se preporučuje damama starijim od 30 godina, kada briga o zdravlju srca i optimalnom varenju dobija dodatni značaj. Naučna istraživanja potvrđuju da konzumiranje po dva kivija dnevno tokom sedam nedelja može značajno sniziti sistolni krvni pritisak. Ovaj efekat je posebno važan za žene koje su podložne povišenom pritisku, naročito u periodu posle četrdesete godine, kada hormonske promene mogu uticati na rad srca i krvotoka.

Kivi je poznat kao niskokalorično voće bogato vlaknima, što ga čini odličnim izborom za one koje žele da održe liniju ili poboljšaju rad creva. U 100 grama kivija nalazi se više od 80% preporučene dnevne količine vitamina C, što doprinosi jačanju imuniteta i štiti ćelije od oksidativnog stresa. Osim toga, kivi obiluje antioksidansima poput karotenoida i vitamina E, a sadrži i biljne spojeve sa prirodnim protivupalnim dejstvom.

Za žene koje se suočavaju sa sporijom probavom ili zatvorom, kivi može biti potpuno prirodan način za poboljšanje digestivne funkcije. Redovno uvođenje kivija u jelovnik doprinosi boljem varenju i funkciji creva. Kako ističe dr Ivana Petrović, specijalista interne medicine: “Kivi je odličan izbor za žene svih uzrasta jer sadrži značajnu količinu vlakana i antioksidanasa, što povoljno utiče i na zdravlje srca i na rad creva.”

Preporučuje se svakodnevno konzumiranje kivija kao deo uravnotežene ishrane, posebno tokom zimskih meseci i perioda kada su infekcije češće, zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C. Ipak, osobe koje imaju alergiju na voće treba da budu oprezne i da se posavetuju sa lekarom pre nego što kivi postane deo njihove svakodnevne rutine.

Za preciznu dijagnozu i personalizovane savete, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.