Prema analizi američkih istraživača, šanse za kupovinu stana ili kuće povezane su sa bogatstvom roditelja, posebno u skupljim tržištima

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da mogućnost sticanja sopstvene nekretnine značajno zavisi od imovinskog statusa roditelja, navode autori analize sa američkog Zavoda za statistiku i Univerziteta Karnegi Melon. Studija je obuhvatila podatke poreske uprave, popisa stanovništva i evidencije o vlasništvu nad nekretninama za 3,4 miliona porodica, fokusirajući se na generacije rođene između 1978. i 1986. godine koje su imale između 34 i 42 godine u periodu od 2019. do 2021. godine.

Prema rezultatima, utvrđeno je da je veća verovatnoća da će deca roditelja koji poseduju nekretninu i sama postati vlasnici stanova ili kuća, u poređenju sa onima čiji su roditelji bili podstanari, čak i kada ostvare slične prihode kao odrasli. Ovaj efekat je posebno izražen u regionima sa visokim cenama nekretnina.

Jedan od autora studije, ekonomista Maks Riš sa Univerziteta Karnegi Melon, izjavio je da je mogućnost ostvarivanja vlasništva nad nekretninom više povezana sa imovinskim statusom roditelja nego što se ranije pretpostavljalo. On je objasnio da roditelji koji poseduju nekretninu često mogu finansijski podržati decu prilikom kupovine, na primer kroz pomoć pri uplati učešća ili obezbeđivanje drugih resursa.

Istraživači su napomenuli da nisu analizirali tačne razloge zbog kojih deca vlasnika nekretnina lakše dolaze do sopstvenih nekretnina, ali ukazuju da razlike u bogatstvu između vlasnika i podstanara značajno utiču na ekonomske mogućnosti narednih generacija. Prethodne studije bile su uglavnom fokusirane na mobilnost prihoda, dok je uticaj nasleđenog bogatstva na ekonomske ishode bio manje zastupljen.

Studija naglašava da prihodi ostvareni tokom radnog veka ne objašnjavaju u potpunosti razlike u mogućnostima sticanja imovine, jer bogatstvo ima tendenciju da se prenosi između generacija, čime se oblikuju šanse za ekonomski napredak. Autori navode da je ova tema od značaja za razumevanje šireg društvenog konteksta i mogućnosti za ekonomsko napredovanje pojedinaca, posebno u sredinama sa izraženim razlikama u imovinskom statusu stanovništva.

Američke vlasti objavile spisak poginulih vojnika, dok se intenzivira borba na informativnom planu između SAD i Irana

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana traje već gotovo tri meseca, a pored dešavanja na frontu, pažnja je usmerena i na informacijski rat koji se odvija putem interneta i društvenih mreža. Zvaničnici SAD saopštili su da je na Dan sećanja objavljen spisak američkih vojnika koji su stradali od početka sukoba sa Iranom. Ove informacije su objavljene povodom Dana sećanja, kada se tradicionalno odaje počast poginulim pripadnicima oružanih snaga.

Istovremeno, američki izvori navode da Iran koristi veštačku inteligenciju, satiru i društvene mreže kao sredstva u informacionoj borbi. Prema navodima američkih zvaničnika, u digitalnom prostoru vodi se borba za uticaj na javno mnjenje, gde sadržaji na internetu često imaju dugoročan uticaj na percepciju sukoba. Izveštaji ukazuju da su poruke koje se plasiraju putem društvenih mreža deo šire strategije propagande, a akcenat je na tome da klikovi i deljenje sadržaja ponekad imaju veću težinu od činjenica na terenu.

Predstavnici Irana nisu javno komentarisali navode o korišćenju digitalnih alata u informativnom ratu. Nezavisna verifikacija svih tvrdnji o metodama informacione borbe nije moguća zbog ograničenog pristupa iz regiona sukoba.

Sukob između SAD i Irana aktuelan je na više frontova, a posledice se osećaju i van područja direktnog ratovanja, posebno kroz informacione i cyber aktivnosti. Američki zvaničnici ističu da se pažnja pored vojnih operacija preusmerava i na zaštitu informativnog prostora i suzbijanje širenja dezinformacija.

Pored informativnog rata, američke vlasti su na Dan sećanja odale počast stradalim vojnicima, objavljujući imena i podatke o poginulima od početka sukoba sa Iranom. Tačan broj žrtava nije naveden u javno dostupnom izveštaju, ali se potvrđuje da su gubici zabeleženi.

Međunarodni posmatrači naglašavaju značaj transparentnosti i proverljivosti informacija u vreme sukoba, ističući da je informativni rat postao sastavni deo savremenih konflikata. Brojni izveštaji ukazuju na to da se borba za prevlast sve više seli na digitalne platforme, gde je kontrola narativa često ključna za oblikovanje stavova javnosti.

Sukob između SAD i Irana, prema oceni analitičara, ostaje složen i višeslojan, sa posledicama koje se osećaju ne samo na vojnom, već i na informativnom, društvenom i međunarodnom planu.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je potvrđeno više od 50 slučajeva, a klinike su pod pritiskom zbog porasta broja obolelih

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da bi vakcina protiv novog soja ebole mogla biti spremna najranije za devet meseci, dok broj potvrđenih i sumnjivih slučajeva u Demokratskoj Republici Kongo i susednoj Ugandi nastavlja da raste. Prema poslednjim podacima, potvrđen je 51 slučaj u provincijama Ituri i Severni Kivu u DR Kongu, kao i dva slučaja u Ugandi, od kojih je jedan pacijent preminuo.

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je da je zabeleženo ukupno 600 sumnjivih slučajeva ebole i 139 sumnjivih smrtnih ishoda, naglašavajući da se očekuje dalji porast broja obolelih zbog vremena potrebnog za detekciju virusa. Tedros je istakao da je među preminulima i zdravstvenih radnika, što dodatno zabrinjava nadležne.

“SZO procenjuje da je rizik od epidemije visok na nacionalnom i regionalnom nivou, a nizak na globalnom nivou”, izjavio je Tedros na konferenciji za medije u Ženevi. Komitet za vanredne situacije, koji je zasedao u utorak, zaključio je da situacija još ne predstavlja pandemijsku vanrednu situaciju, ali je SZO u nedelju proglasila vanrednu zdravstvenu situaciju od međunarodnog značaja.

Prema izjavama lokalnih zdravstvenih radnika, pojedine ustanove su preopterećene, a zaštitna oprema i dalje nije u dovoljnoj meri dostupna. Menadžerka hitnih programa organizacije Lekari bez granica Triš Njuport navela je da su zdravstvene ustanove pune sumnjivih slučajeva i da više nemaju prostora za prijem novih pacijenata. Vlada Velike Britanije najavila je pomoć od 20 miliona funti za obuzdavanje epidemije.

Prvi poznati slučaj aktuelne epidemije bila je medicinska sestra koja je preminula 24.4.2024. godine u Buniji, glavnom gradu provincije Ituri. Njeno telo prebačeno je u Mongvalu, gde je registrovan veliki broj obolelih. Zvaničnici SZO navode da je u toku istraga o tome koliko dugo se virus širi u zajednici, a prioritet ostaje zaustavljanje prenosa.

Ebola se prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima i preko oštećene kože, a izaziva teška krvarenja i otkazivanje organa. Virus je prvi put otkriven 1976. godine na području današnje DR Kongo. Bundibugio soj, koji sada izaziva epidemiju, ranije je zabeležen samo u Ugandi 2007. i DR Kongu 2012. godine. Trenutno su u razvoju dve kandidat-vakcine protiv ovog soja, ali nijedna još nije prošla klinička ispitivanja, potvrdio je savetnik SZO dr Vasi Murti.