Rast španske ekonomije duplo veći od proseka evrozone, nezaposlenost pala na 9,9 odsto

Španija je tokom 2025. godine ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 odsto, što je prema preliminarnim procenama Evrostata objavljenim 30. januara, znatno iznad proseka evrozone od 1,5 odsto. U četvrtom kvartalu 2025. španska ekonomija zabeležila je rast od 0,8 odsto, više nego dvostruko u odnosu na rast od 0,3 odsto u evrozoni, što je najjači rezultat među svim velikim ekonomijama Evropske unije.

Prema prognozi Evropske komisije iz septembra 2025. godine, očekuje se da će rast španske ekonomije iznositi 2,9 odsto za 2025. i 2,3 odsto za 2026. godinu. Dve vodeće španske banke, BBVA Research i CaixaBank Research, uglavnom su saglasne sa ovim prognozama, kao i Međunarodni monetarni fond. Analitička kuća ING navela je početkom 2026. da je španska ekonomija rasla 2,8 procentnih poena brže od evrozone od kraja 2019. godine. Goldman Sachs je u julu 2025. ocenio da dolazi do velikih strukturnih promena i prelaska sa turizma na sektore finansija, nekretnina, IT i profesionalnih usluga kao glavnih pokretača rasta.

Ovakav preokret bio je neočekivan, s obzirom na to da je Španija poslednjih godina smatrana slabom karikom evropskog juga. Nakon finansijske krize 2008. godine, zemlja se suočila sa visokom stopom nezaposlenosti mladih, koja je 2013. dostigla 50 odsto. Međutim, prema procenama Evropske komisije, javni dug Španije će 2026. pasti ispod 100 odsto BDP-a, nakon što je tokom pandemije dostigao 120 odsto. U četvrtom kvartalu 2025. stopa nezaposlenosti smanjena je na 9,9 odsto, što je prvi put od 2008. da je ova brojka ispod dvocifrene vrednosti.

Politički preokret predvodila je Socijalistička radnička partija Španije (PSOE) na čelu sa Pedrom Sančezom. Otkako je postao premijer, Sančez se pozicionirao kao najglasniji evropski lider u kritikama izraelskog rukovodstva zbog dešavanja u Gazi. Španija je u maju 2024. formalno priznala palestinsku državnost, zajedno sa Norveškom i Irskom, i bila prva evropska zemlja koja je izrazila spremnost da podrži tužbu protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde. U oktobru 2025. Španija je usvojila devet mera za „zaustavljanje genocida u Gazi“, uključujući stalni embargo na oružje, zabranu pristajanja brodova sa vojnim gorivom za izraelske snage, ograničenja za izraelske vojne letove, embargo na robu iz naselja na Zapadnoj obali i zabranu ulaska pojedincima umešanim u ratne zločine.

Ovi politički potezi uticali su na špansku odbrambenu i izvoznu industriju, koja je izgubila značajne ugovore u Izraelu, a odnosi sa Vašingtonom su zahladneli. Ipak, prema dokumentu Ministarstva spoljnih poslova Španije za period 2025–2028, strateški fokus stavljen je na Mediteran i Latinsku Ameriku, što je donelo i veće otvaranje ka kineskim ulaganjima. U novembru 2025. kompanije CATL i Stellantis započele su izgradnju fabrike baterija za električna vozila u vrednosti od 4,1 milijardu evra, koja će se nalaziti u Saragosi.

Prema analizama, Španija se pozicionirala kao najbrže rastuća ekonomija Evropske unije, uz pad javnog duga ispod 100 odsto BDP-a i pad nezaposlenosti na 9,9 odsto, dok se ekonomski model zemlje sve više oslanja na moderne industrije i međunarodna ulaganja.

Benzin BMB 95 sada košta 193 dinara, akciza na gorivo povećana na 59,23 dinara do 31. maja

Najviša maloprodajna cena evrodizela u Srbiji porasla je na 225 dinara po litru (1,92 evra), što je najviši nivo od kako je država uvela kontrolu cena 2022. godine. Cena bezolovnog benzina BMB 95 povećana je na 193 dinara (1,64 evra), dok je akciza na dizel porasla na 59,23 dinara po litru, a na benzin 57,6 dinara, važeći do 31. maja.

Na mediteranskom tržištu derivata, cena dizela (ULSD 10ppm) kreće se u proseku od 720 do 760 dolara za tonu, dok je premijum benzin 95 (10ppm) između 780 i 850 dolara za tonu. Ove cene su za 15 do 25 dolara, odnosno 15 do 30 dolara više nego prethodne nedelje. Nafta brent trgovala se po ceni od 104,80 dolara, što je povećanje od 2,13% na dnevnom nivou, dok je VTI nafta porasla na 97,99 dolara, rast od 1,70%. Na nedeljnom nivou, sirova nafta je poskupela za 1,9%.

U regionu su zabeležene razlike u kretanju cena: u Makedoniji litar benzina iznosi 1,41 evro, dizela 1,49 evra, dok su u Crnoj Gori cene 1,65 evra za benzin i 1,69 evra za dizel. U Hrvatskoj je benzin zadržao cenu od 1,64 evra, dok je dizel pojeftinio na 1,66 evra.

Do rasta cena u Srbiji došlo je nakon što je Vlada smanjila umanjenje akcize sa 25% na 20%, što je povisilo iznose akciza sa 54 na 57,6 dinara za benzin i sa 55,53 na 59,23 dinara za dizel. Puna akciza, određena u februaru ove godine, iznosi 72 dinara za benzin i 74 dinara za dizel, a primena je moguća od 1. juna, u zavisnosti od daljih odluka Vlade.

Prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je produžena do 23. juna 2026. godine, maloprodajne cene se formiraju na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji, uvećane za odobrenu maržu i PDV. Za izračunavanje veleprodajne cene koristi se prosek kotacija goriva na mediteranskoj berzi PLATTS CIF Mediteran za luku Đenova/Lavera. Rafinerija u Srbiji trenutno ne radi jer već dva meseca nema dotoka nafte.

Maloprodajne cene derivata primenjuju se odmah po objavljivanju na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Uprkos tvrdnjama o napretku pregovora između SAD i Irana, dogovor još nije postignut, a ključne tačke ostaju nerešene. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je bilo „nekih dobrih znakova“, ali da bi svaki pokušaj Irana da uvede ograničenja na Ormuški moreuz bio neprihvatljiv.

Pilot projekat #VRATILEK omogućava građanima da farmaceutski otpad predaju u apotekama bez naknade, najavila ministarka Sara Pavkov

Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije najavilo je pokretanje pilot projekta #VRATILEK, kojim će građanima biti omogućeno besplatno vraćanje lekova kojima je istekao rok trajanja u apoteke. Ova inicijativa, predstavljena 22. maja 2026. godine, ima za cilj da reši višegodišnji problem odlaganja farmaceutskog otpada iz domaćinstava, koji je do sada završavao na deponijama zbog nedostatka adekvatnog sistema sakupljanja.

Prema rečima ministarke zaštite životne sredine Sare Pavkov, projekat je pokrenut s namerom da se poveća svest građana o važnosti pravilnog odlaganja neiskorišćenih lekova, ali i da se omogući njihovo bezbedno prikupljanje i skladištenje. “Osluškujući probleme građana, prepoznali smo potrebu da pokrenemo pilot projekat koji se odnosi na farmaceutski otpad. Do sada nije postojala mogućnost da u lokalnim apotekama građani bezbedno predaju lekove kojima je istekao rok, niti su apoteke imale kapacitete za njihovo preuzimanje. Zbog toga su ovi lekovi često završavali u komunalnom otpadu i na deponijama, što želimo da sistemski promenimo uspostavljanjem održivog rešenja. Ono što je važno da građani znaju jeste da će apoteke preuzimati i privremeno bezbedno skladištiti lekove, nakon čega će uslediti njihov transport i pravilno zbrinjavanje”, izjavila je Pavkov.

Pilot projekat predstavlja prvi korak ka uspostavljanju održivog nacionalnog modela za farmaceutski otpad. Planirano je da se nakon pilot faze sistem proširi na celu zemlju, kako bi građani u svim delovima Srbije imali mogućnost da neiskorišćene lekove vrate apotekama bez rizika za životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Inicijativa je deo šire strategije unapređenja upravljanja otpadom i odgovornog ponašanja prema životnoj sredini.