Connect with us

Domaće

Sve firme u Srbiji uvode obavezno ESG izveštavanje od 2027. godine

Novi zakon traži javno objavljivanje podataka o uticaju na životnu sredinu i zapošljavanju, a priprema se ne može obaviti u kratkom roku

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / Joachim schnürle

Novi zakon traži javno objavljivanje podataka o uticaju na životnu sredinu i zapošljavanju, a priprema se ne može obaviti u kratkom roku

Sve kompanije u Srbiji biće obavezne da od početka 2027. godine mere, dokumentuju i javno objavljuju podatke o svom uticaju na životnu sredinu, načinu upravljanja zaposlenima i primeni etičkih standarda, predviđa nova zakonska regulativa. Do sada je tzv. nefinansijsko ili ESG (Environmental, Social, Governance) izveštavanje bilo rezervisano uglavnom za multinacionalne korporacije i domaće firme koje su želele da prate savremene trendove, dok za ostale nije postojala obaveza niti pritisak da uvode takve procedure.

Novi propisi, koji na snagu stupaju početkom 2027. godine, proširuju obavezu transparentnosti na znatno veći broj kompanija. Sada će i firme koje do sada nisu morale da izveštavaju o ovim aspektima poslovanja morati da prikupljaju merljive, tačne i proverljive podatke, koje potvrđuje i eksterna revizija. Izjave poput „brinemo o prirodi“ više neće biti dovoljne – zahtevaće se konkretni pokazatelji i potpisi odgovornih lica.

Ova promena se ne odnosi samo na najveće firme, već i na njihove dobavljače i partnere. I kompanije koje formalno nisu direktno obuhvaćene zakonom biće izložene pritisku, jer će velike domaće i EU kompanije, koje jesu pod novom regulativom, tražiti iste podatke od svojih partnera. To znači da će i manji privrednici morati da odgovaraju na upitnike o emisijama, zapošljavanju i internim procedurama, kako bi zadržali saradnju.

Priprema za nefinansijsko izveštavanje je proces koji zahteva vreme i novac – potrebno je edukovati zaposlene, uvesti nove procedure i mapirati sve poslovne procese. Ukoliko se sve to radi u poslednjem trenutku, troškovi rastu, rizik od grešaka je veći, a može doći i do gubitka klijenata ili pravnih sankcija. Firme koje na vreme počnu sa pripremama lakše zadržavaju klijente, dobijaju povoljnije kredite i jačaju poverenje na tržištu.

Primer spremnosti domaćih kompanija za novu regulativu pokazuje konkurs „ESG Lideri“ u organizaciji PwC Srbija, gde su firme koje su se prijavile već prošle kroz najvažniju fazu – samoprocenu i usklađivanje procesa sa zahtevima budućeg izveštavanja. Njihova iskustva mogu poslužiti kao smernica svim ostalim firmama koje tek treba da se prilagode.

Godina 2026. postaje ključna za sagledavanje trenutnog stanja i postavljanje temelja za konkurentnost i otpornost na ubrzano promenljivo tržište.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Nemci planiraju da ograniče potrošnju, 79 odsto zabrinuto za finansijsku budućnost

U velikom istraživanju 51 odsto građana Nemačke odlučuje se za štednju, a 28 odsto očekuje pogoršanje finansijskog stanja

Published

16 minutes ago

on

July 9, 2026

By

U velikom istraživanju 51 odsto građana Nemačke odlučuje se za štednju, a 28 odsto očekuje pogoršanje finansijskog stanja

Većina građana Nemačke planira da ograniči svakodnevnu potrošnju i okrene se štednji zbog neizvesnosti izazvane inflacijom i nizom ekonomskih kriza, pokazuju najnoviji rezultati istraživanja. U anketi sprovedenoj među 5.000 osoba, uključujući 1.000 ispitanika iz Nemačke, čak 79 odsto Nemaca izrazilo je zabrinutost za svoju finansijsku budućnost, što je nešto više u odnosu na prosek od 78 odsto u Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji.

Među ispitanim Nemcima, 28 odsto očekuje da će im se finansijska situacija pogoršati u narednih 12 meseci, dok 38 odsto smatra da će na kraju meseca imati manje novca na raspolaganju. Takođe, 18 odsto navodi da možda neće moći da plati sve račune na vreme, a 7 odsto da neće biti u mogućnosti da izmiri kiriju ili ratu stambenog kredita. Ovi podaci ukazuju da prvi znaci ekonomske stabilizacije još nisu smanjili osećaj finansijskog pritiska među građanima.

“Godine serije kriza i neizvesnosti mnogima su erodirale osećaj sigurnosti. Neprekidno suočavanje sa novim faktorima opterećenje ljudima je finansijski oprez pretvorilo u normalno stanje”, izjavio je direktor kompanije Crif Frank Šlajn. On je dodao da su indikatori ekonomske stabilizacije do sada imali ograničen uticaj na svakodnevni život građana.

Kao odgovor na neizvesnost, 51 odsto Nemaca odlučilo je da reši svoju situaciju kroz štednju – od toga 32 odsto planira umereno da smanji potrošnju, a 19 odsto značajno. Prilikom svakodnevnih kupovina, četvrtina ispitanika aktivno traži popuste i akcije, dok je 15 odsto već moralo da koristi ušteđevinu za pokrivanje tekućih troškova.

Pročitaj još

Domaće

Zarade u Holandiji povećane na 70,6 odsto udela u BDP-u tokom 2025. godine

Udeo prihoda od rada porastao sa 70,4 na 70,6 odsto, dok su profiti kompanija rasli sporije prema podacima holandskog Zavoda za statistiku

Published

20 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Udeo prihoda od rada porastao sa 70,4 na 70,6 odsto, dok su profiti kompanija rasli sporije prema podacima holandskog Zavoda za statistiku

Zarade zaposlenih i samozaposlenih u Holandiji porasle su brže od profita kompanija tokom 2025. godine, što je dovelo do povećanja udela prihoda od rada u ukupno stvorenoj vrednosti privrede sa 70,4 na 70,6 odsto, prema podacima holandskog Zavoda za statistiku (CBS). Statistički zavod navodi da je ovaj rast rezultat činjenice da su plate rasle bržim tempom od profita preduzeća, što je dovelo do veće zastupljenosti zarada u ukupnim prihodima privrede.

Iako je udeo rada u ukupnom dohotku zabeležio rast u protekloj godini, dugoročna analiza pokazuje da je i dalje ispod nivoa iz 1995. godine, kada je iznosio 81,4 odsto. Najveći rast udela prihoda od rada tokom 2025. godine ostvaren je u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija, dok je pad zabeležen u trgovini, energetici, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Statističari objašnjavaju da su kapitalno intenzivne delatnosti, koje više investiraju u opremu nego u radnu snagu, u pravilu ostvarivale veći profit, zbog čega je u tim sektorima udeo zarada u ukupnom prihodu bio niži.

Analiza perioda od 1995. do 2025. godine pokazuje da je najveći rast udela rada zabeležen u hemijskoj industriji, dok su turističke agencije i turoperatori imali najveći pad, budući da su u ovom sektoru operativni profiti rasli znatno brže od troškova rada.

Pročitaj još

Domaće

Cena nafte brent porasla na 77,263 dolara, evropski indeksi neujednačeni

Američka nafta WTI pala na 73,102 dolara, evro ojačao na 1,14376 dolara, zlato dostiglo 4.106,49 dolara

Published

36 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Američka nafta WTI pala na 73,102 dolara, evro ojačao na 1,14376 dolara, zlato dostiglo 4.106,49 dolara

Na međunarodnim tržištima danas je zabeležen rast cene nafte brent na 77,263 dolara za barel, dok su evropski berzanski indeksi ostali neujednačeni usled procene rizika od dalje eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i mogućih posledica po snabdevanje kroz Ormuski moreuz. Prema podacima sa tržišta u 9.30 časova, američka sirova nafta WTI zabeležila je pad od 0,57 odsto na 73,102 dolara po barelu, dok je evropski brent pao za 0,71 odsto, ali se cena zadržala na 77,263 dolara. Pre obnove raketiranja, brent je zabeležio pad na 72 dolara.

Na evropskim berzama, nemački DAX je porastao za 0,71 odsto, francuski CAC 40 za 0,52 odsto, dok je britanski FTSE 100 pao za 0,41 odsto, a moskovski MOEX za 0,82 odsto. Danas se očekuje objava zapisnika sa junskog sastanka Evropske centralne banke, što bi moglo dati indikacije o tome da li će 23. jula biti zadržane kamatne stope na istom nivou.

Na valutnom tržištu, evro je ojačao i njegova vrednost iznosi 1,14376 dolara. Cena zlata porasla je na 4.106,49 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica pala na 5,9633 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kilograma).

Na američkim berzama, indeks Dau Džons pao je za 1,09 odsto na 52.348,39 poena, S&P 500 je izgubio 0,28 odsto i iznosi 7.482,71 poen, dok je Nasdak porastao za 0,2 odsto na 25.870,65 poena.

Pročitaj još

U Trendu