Svetska zdravstvena organizacija upozorava na alarmantan porast slučajeva raka, posebno kod žena – pravovremena prevencija i edukacija su ključni.

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj žena koje obolevaju od raka neprestano raste širom sveta. Izveštaj SZO ističe da, bez značajnih promena u prevenciji i tretmanu, do 2050. godine godišnje može biti gotovo 35 miliona novih slučajeva. Rak je već sada drugi najčešći uzrok smrtnosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti, sa procenjenih 20,6 miliona novih dijagnoza i skoro 10 miliona smrtnih ishoda godišnje.

Stručnjaci iz Međunarodne agencije za istraživanje raka naglašavaju da se tipovi i učestalost ove bolesti menjaju, dok su žene posebno izložene fizičkim, emocionalnim i finansijskim posledicama. Iako su pojedine zemlje uvele efikasne preventivne programe, ukupni napredak nije dovoljan da zaustavi rast broja obolelih. Zbog toga je neophodno da svaka žena bude informisana o simptomima, faktorima rizika i koracima prevencije raka.

Statistika pokazuje zabrinjavajuće trendove – kako broj novoobolelih, tako i broj smrtnih ishoda od raka konstantno raste. Najčešći oblici raka kod žena su rak dojke, jajnika i grlića materice, ali poslednjih godina primećuje se porast i drugih tipova, što ukazuje na promene u faktorima rizika. Savremeni način života, stres, loše navike u ishrani i nedostatak fizičke aktivnosti dodatno doprinose ovom trendu.

Redovni preventivni pregledi i rana dijagnostika značajno povećavaju šanse za uspešno lečenje. Ipak, mnoge žene odlažu posetu lekaru zbog straha ili nedostatka informacija, što često dovodi do kasnog otkrivanja bolesti.

Kako bi smanjile rizik, žene bi trebalo da redovno posećuju ginekologa, obavljaju samopreglede dojki i obrate pažnju na sve promene na svom telu. Dr Ana Petrović, specijalista onkologije, naglašava: “Neophodno je da žene redovno posećuju ginekologa, rade samopregled dojki i prate promene na svom telu”. Takođe dodaje: “Zdrav način života, uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje duvanskog dima ključni su za prevenciju raka.”

Važno je primetiti prve simptome kao što su neobjašnjivo krvarenje, promene na koži, bolovi nepoznatog porekla ili nagle promene u težini. U slučaju ovih znakova, hitno se obratite lekaru. Podrška porodice, prijatelja i zajednice igra važnu ulogu tokom lečenja i oporavka.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom. Pravovremena reakcija i praćenje stručnih preporuka predstavljaju najvažniji korak ka očuvanju zdravlja.

Stručni saveti dr Vuka Vučića: zašto je važno na vreme reagovati kod bolova u zglobovima

Bolovi u kuku ili kolenu najčešće pogađaju žene nakon četrdesete godine, a mnoge misle da je ova nelagodnost neminovni deo starenja. Zbog toga neretko odlažu posetu lekaru, čekajući da bol postane potpuno neizdrživ. Međutim, ortopedski hirurg dr Vuk Vučić sa Instituta za ortopediju „Banjica“ u Beogradu upozorava da je jedna od najčešćih grešaka upravo odlaganje dok bol ne onemogući osnovne dnevne aktivnosti.

Većina žena razmišlja o operaciji kuka ili kolena tek kada hodanje ili obavljanje kućnih poslova postane preteško. Dr Vučić ističe da takvo čekanje može dovesti do dodatnog oštećenja drugih zglobova, kičme i stopala. “Ljudi kod nas često misle da mogu još da izdrže, ali dok čekaju, strada ceo biomehanički lanac tela”, objašnjava on. Zato savetuje da se lekaru obratite čim primetite dugotrajne tegobe i kada dijagnostika potvrdi problem.

Kasno javljanje lekaru dovodi do toga da su operacije u Srbiji često zahtevnije nego u ostatku Evrope. Dr Vučić napominje da ortopedi kod nas često rade kompleksnije zahvate jer pacijenti dolaze tek kada je bolest ozbiljno uznapredovala, što produžava trajanje operacije i otežava oporavak. Iz tog razloga, važno je reagovati na vreme i ne odlagati odlazak specijalisti.

Jedna od čestih dilema žena je izbor vrste proteze. Dr Vučić pojašnjava da se odluka o cementnoj ili bezcementnoj protezi donosi u skladu sa stanjem kosti, a ne prema želji pacijentkinje. “Ako je za pacijenta bolja cementna proteza, to ne znači da je ona lošija, već da kvalitet kosti zahteva upravo taj izbor”, naglašava on i savetuje ženama da se oslone na procenu hirurga, a ne na lične želje u vezi tipa implantata.

Robotska hirurgija danas može poboljšati preciznost operacije, ali dr Vučić ističe: “robot može da pomogne, ali ne može da zameni iskustvo hirurga”. U komplikovanim slučajevima, upravo znanje i praksa lekara igraju ključnu ulogu za dobar ishod i brz oporavak.

Ako se suočavate sa dugotrajnim bolom u kuku ili kolenu, imate problema sa hodanjem ili vam je pokretljivost ograničena, vreme je da posetite ortopeda. Pravovremena operacija može povratiti kvalitet života, omogućiti normalno funkcionisanje i sprečiti dodatne komplikacije. Kako dr Vučić kaže: “Najveća satisfakcija je kada pacijentkinja posle operacije ponovo normalno hoda bez bola.” Svaka žena ima pravo na život bez bola – ne čekajte da bol potpuno ograniči vaše kretanje, već se obratite stručnjaku čim primetite prve simptome.

Nove studije pokazuju da čak i kratke fizičke pauze tokom dana mogu znatno smanjiti opasnost od malignih bolesti kod žena.

Savremeni stil života sve češće podrazumeva sate provedene u sedećem položaju – od radnog mesta do kućnog okruženja i prevoza. Najnovije istraživanje iz Ujedinjenog Kraljevstva upozorava da produženo sedenje bez prekida povećava rizik od razvoja raka kod žena. U studiji je učestvovalo više od 91.000 odraslih, a period praćenja bio je duži od 12 godina. Rezultati su pokazali da je produženo sedenje naročito povezano sa povećanjem rizika od obolevanja od raka dojke, debelog creva, jednjaka, jetre i štitaste žlezde.

Žene koje provode duže vreme sedeći, a ne prave kratke pauze, imaju veće šanse da obole ili da im život ugrozi rak. Istraživači su koristili uređaje za praćenje aktivnosti kako bi precizno pratili koliko vremena ispitanice provode neaktivne. Pokazalo se da male promene u svakodnevnim navikama mogu imati ogroman uticaj na zdravlje žena.

Zamenom jednog sata sedenja dnevno laganom fizičkom aktivnošću, poput lagane šetnje ili obavljanja kućnih poslova, rizik od smrti izazvane rakom se smanjuje za 12 odsto. Ako se samo 30 minuta sedenja zameni malo intenzivnijom aktivnošću, poput bržeg hodanja, rizik je niži za 8 odsto. Najveće iznenađenje je podatak da i samo pet minuta bržeg hoda dnevno može smanjiti rizik od smrti od raka za čak 22 odsto.

Ove promene ne zahtevaju posebnu opremu niti odlazak u teretanu – dovoljno je povremeno ustati od računara ili televizora, prošeta po stanu, obaviti kućne poslove ili pešačiti do prodavnice. Na taj način ukupno vreme sedenja se smanjuje i time utiče na vaše celokupno zdravlje.

Prema rečima dr Hajdi Prater, specijaliste interne medicine i osnivača programa za medicinu životnog stila: „Jednostavno ustanite. Danas smo svi vezani za računar, automobil ili telefon, ali već i kratko prekidanje sedenja bilo kakvom aktivnošću može da donese značajne zdravstvene koristi. Rezultati nisu važni samo kada je reč o smrtnosti od raka, već i o samom riziku od razvoja bolesti.”

Stručnjaci savetuju da svakih 30 do 60 minuta ustanete, protegnite se ili prošetate makar nekoliko minuta. Trudite se da neke svakodnevne zadatke završavate stojeći ili u pokretu. Ipak, važno je naglasiti da ovakve navike nisu zamena za redovne lekarske preglede i preventivne kontrole. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.