Američki zvaničnici potvrdili da će u Majamiju biti predstavljene krivične optužbe protiv bivšeg kubanskog lidera, u vezi sa obaranjem aviona humanitarne organizacije

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država najavilo je da će u sredu u Majamiju biti predstavljene krivične optužbe protiv bivšeg lidera Kube, Raula Kastra. Prema izjavama izvora upoznatih sa istragom, očekuje se da će optužnica biti objavljena tokom ceremonije u Freedom Tower-u, povodom obeležavanja godišnjice obaranja aviona humanitarne organizacije Brothers to the Rescue 1996. godine.

Raul Kastro, koji ima 94 godine i brat je nekadašnjeg kubanskog predsednika Fidela Kastra, predmet je istrage zbog događaja u kojima su, prema navodima američkih zvaničnika, avioni organizacije Brothers to the Rescue oboreni iznad međunarodnih voda. Ova humanitarna grupa bila je angažovana u pronalaženju i spašavanju migranata na putu iz Kube ka Floridi.

Zvaničnici Sjedinjenih Država su ranije ovog meseca naveli da se optužbe odnose na događaje iz 1996. godine, kada su, prema informacijama dostupnim američkim vlastima, avioni ove organizacije pogođeni, pri čemu su stradala četiri člana grupe. Ceremonija u Majamiju, prema najavi Ministarstva pravde, biće održana u znak sećanja na žrtve tog incidenta.

Osnivač Brothers to the Rescue, Hose Basulto, izjavio je za lokalne izvore da očekuje da će tokom ove ceremonije biti predstavljena optužnica protiv Raula Kastra. On je istakao značaj pravosudne reakcije i naglasio važnost procesuiranja odgovornih za događaje iz 1996. godine.

Raul Kastro je formalno napustio vodeće političke funkcije u Kubi, a u poslednjim godinama povukao se iz javnog života. Ministarstvo pravde SAD nije iznosilo dodatne pojedinosti o sadržaju optužnice, kao ni o daljim koracima u postupku.

Incident iz 1996. godine smatra se jednim od najznačajnijih trenutaka u savremenim odnosima Kube i Sjedinjenih Država. Obaranje aviona humanitarne organizacije izazvalo je tada međunarodne reakcije i dodatno uticalo na odnose između dve zemlje. Do ovog trenutka, vlasti Kube nisu izdale zvanično saopštenje povodom najave američke optužnice.

Zvaničnici su naveli da će više informacija biti dostupno nakon zvaničnog predstavljanja optužnice u Majamiju. Nezavisna potvrda svih navoda iz istrage nije dostupna, a međunarodni posmatrači prate razvoj situacije.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je rizik visok u regionu, ali nizak na globalnom nivou; potvrđeni slučajevi u DRC i Ugandi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je u sredu da trenutna epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo (DRC) ne ispunjava kriterijume za pandemijsku vanrednu situaciju na globalnom nivou. Prema oceni organizacije, rizik od širenja bolesti je visok na nacionalnom i regionalnom nivou, dok je na globalnom planu procenjen kao nizak.

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Ghebreyesus izjavio je u Ženevi da su do sada u DRC potvrđena 51 slučaja ebole, uglavnom u istočnim provincijama Ituri i Severni Kivu. Naveo je da stvarni obim epidemije u zemlji može biti i veći, s obzirom na aktuelne epidemiološke podatke i ongoing istraživanja o poreklu izbijanja zaraze. Po njegovim rečima, epidemija najverovatnije traje već nekoliko meseci.

Ghebreyesus je saopštio da je Uganda potvrdila dva slučaja ebole u glavnom gradu Kampali, uključujući jedan smrtni ishod. Takođe je potvrđeno da je jedan američki državljanin, koji je radio u DRC, zaražen ebolom i prebačen na lečenje u Nemačku. Misijska organizacija Serge saopštila je da je reč o doktoru Peteru Stafford-u, čija porodica takođe živi u DRC.

SZO je navela da i pored zvanično potvrđenih slučajeva, postoji gotovo 600 sumnjivih slučajeva i 139 sumnjivih smrtnih ishoda vezanih za aktuelnu epidemiju, ali da te brojke još nisu zvanično potvrđene. Ghebreyesus je istakao da postoji nekoliko faktora koji izazivaju zabrinutost zbog mogućeg daljeg širenja i povećanja broja žrtava, među kojima su mobilnost stanovništva i izazovi u nadzoru i kontroli bolesti.

Pojedini američki zvaničnici izneli su primedbe na brzinu i način odgovora SZO na epidemiju, ali je čelnik organizacije naveo da te kritike mogu proizaći iz nesporazuma u vezi sa složenošću situacije i razlikama u proceni rizika na različitim nivoima. SZO je naglasila da nastavlja blisku saradnju sa svim partnerima i lokalnim zdravstvenim strukturama na terenu.

Epidemije ebole u DRC su u prošlosti predstavljale značajan izazov za zdravstveni sistem zemlje i regiona. SZO ističe da pažljivo prati razvoj situacije i da će, u slučaju promene ocene rizika, javnost biti blagovremeno obaveštena.

Emanuel Makron na sastanku u Parizu istakao potrebu za drastičnim smanjenjem upotrebe fosilnih goriva do 2030. godine

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u Parizu da je u poslednjih nekoliko godina ekologija postala laka meta za ekstremiste i populiste, te naglasio da je Francuskoj hitno potrebno kolektivno buđenje kako bi nastavila sa smanjenjem upotrebe fosilnih goriva. Ova izjava data je na početku sastanka Saveta za ekološko planiranje u utorak, prema zvaničnim izvorima.

Makron je istakao da su tokom 2024. i 2025. godine zabeleženi usporeni rezultati u smanjenju emisije ugljen-dioksida, upozorivši da stare navike ponovo preuzimaju kontrolu. Prema njegovim rečima, sve odluke u vezi sa ekološkom politikom treba da budu zasnovane isključivo na naučnim podacima, a ne političkim interesima.

“Ekologija je postala laka meta, posebno za ekstremiste, i poprište delovanja populizma. Sve opcije i akcije koje smo preduzeli zasnovane su na nauci. Moramo to da nastavimo. Nauka mora da vodi naše izbore,” izjavio je Makron.

Glavni cilj francuske vlade do 2030. godine jeste smanjenje udela fosilnih goriva sa trenutnih 60 odsto na manje od 40 odsto. Predsednik je naveo da bi ostvarenje ovog cilja donelo finansijsku korist od 20 do 40 milijardi evra godišnje na trgovinskom bilansu, što predstavlja jedan do dva procentna poena BDP-a.

Makron je naglasio i potrebu za ubrzanom elektrifikacijom, razvojem cirkularne ekonomije, snažnom podrškom lokalnim vlastima i nastavkom borbe protiv dezinformacija o klimatskim promenama. “Francuskoj je potreban poziv na buđenje, jer stare navike ponovo preuzimaju kontrolu,” zaključio je predsednik.