Ninko Popović, dečak rođen 2019. godine, na svet je došao kao zdrava i vesela beba. Njegovi prvi dani bili su ispunjeni osmesima, igrom i bezbrižnošću, a roditelji su verovali da ih čeka jedno srećno i bezbrižno detinjstvo. Međutim, tokom njegove druge godine života sve se promenilo.

Kako priča njegov otac Dušan, Ninko je iznenada prestao da reaguje na svoje ime, izgubio je kontakt očima i počeo da pokazuje neuobičajene oblike ponašanja. U početku su se roditelji nadali da je reč o prolaznoj fazi, ali su sumnje i strah rasli iz dana u dan.

Foto izvor: Ustupljene fotografije

Usledili su brojni pregledi, analize i razgovori sa stručnjacima, nakon čega je uspostavljena dijagnoza F84 – autizam. Tada počinje velika i svakodnevna borba porodice Popović.

„Za Ninka se borimo od njegove druge godine. Ne odustajemo i pokušavamo sve što možemo kako bismo mu omogućili bolji život i priliku za napredak“, kaže njegov otac.

Foto izvor: Ustupljene fotografije

Porodica trenutno prikuplja sredstva za odlazak na terapije u Hrvatskoj kod doktora Vella, koje koštaju oko 4.000 evra. Za njihove mogućnosti, to je izuzetno veliki iznos, ali veruju da bi ove terapije mogle značajno pomoći njihovom sinu.

Roditelji ističu da svaka pomoć znači mnogo, bez obzira na iznos. Cilj je da Ninko ode na terapiju na vreme i dobije šansu za napredak, razvoj i kvalitetniji život.

Humani ljudi koji žele da pomognu mogu to učiniti uplatom na žiro račun:

ŽIRO RAČUN ZA POMOĆ:
200-135546909-76

Telefon za informacije:
063/666-773

Pomozimo zajedno malom Ninku da nastavi svoju borbu i dobije priliku za srećnije detinjstvo.

Foto izvor: Ustupljene fotografije

Delegacije dve zemlje potpisale zajedničku deklaraciju u Taškentu, fokus na legalne i kontrolisane radne migracije

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski predvodila je delegaciju Vlade Srbije u Taškentu, gde je sa direktorom Agencije za migracije Uzbekistana Bekzodom Musajevim potpisala Zajedničku deklaraciju o namerama. Ovim dokumentom zvanično su započeti pregovori o zaključivanju Sporazuma o radnoj mobilnosti između Srbije i Uzbekistana.

Prema saopštenju, ovo je prvi sporazum o radnoj mobilnosti koji Srbija pokreće sa stranom državom, a Uzbekistan je izabran zbog dinamičnog ekonomskog razvoja i strateškog partnerstva koje dve zemlje razvijaju. Ministarka Đurđević Stamenkovski naglasila je da je cilj budućeg sporazuma uspostavljanje efikasnog mehanizma za legalne, bezbedne i kontrolisane radne migracije, uz jasno definisana pravila i institucionalnu kontrolu države.

„Ozbiljne i odgovorne države ne ignorišu migracione tokove, već njima upravljaju u interesu svojih građana, privrede i bezbednosti zemlje. Srbija želi uređeno tržište rada, jasne procedure i sistem u kome će svaki proces biti pod kontrolom državnih institucija“, izjavila je ministarka.

Đurđević Stamenkovski je dodala da će svi koji dolaze na privremeni rad u Srbiju morati da poštuju zakone, institucije i društvene vrednosti Republike Srbije. Posebno je naglasila važnost priprema za uzbekistanske radnike, uključujući upoznavanje sa srpskim jezikom pre dolaska, što su uzbekistanski partneri takođe istakli kao prioritet.

„Cilj nam je da radne migracije budu legalne, sigurne, uređene i u funkciji ekonomskog razvoja Srbije, uz istovremeno sprečavanje iregularnih i nezakonitih migracionih tokova“, poručila je Đurđević Stamenkovski. Prema njenim rečima, Srbija vodi odgovornu i suverenu politiku u oblasti radne mobilnosti i migracija, a svi budući procesi odvijaće se u skladu sa zakonima Srbije, potrebama privrede i interesima građana.

Služba za klimatske promene Kopernikus objavila izveštaj, Srbija beleži značajan pad snežnog pokrivača

Prema najnovijem izveštaju Službe za klimatske promene Kopernikus, u Evropi je tokom perioda od 2022. do 2024. godine zabeleženo više od 170.000 smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama. Izveštaj navodi da je tokom 2025. godine najmanje 95% teritorije Evrope imalo temperature iznad nekadašnjeg proseka, dok su toplotni talasi, suše i poplave značajno pogodili i Srbiju.

Kako je saopšteno, svet je sada za oko 1,4 stepena Celzijusa topliji nego u predindustrijskom periodu, a Evropa se zagreva brže od drugih kontinenata, tempom od 0,57 stepeni po deceniji. Posebno je istaknuto da se kopneni delovi planete zagrevaju brže od mora, a arhipelag Svalbard na severu Evrope beleži porast temperature od preko 1,5 stepeni po deceniji.

U izveštaju se navodi da je tokom 2025. godine smanjen broj dana sa mrazom na gotovo čitavoj teritoriji Evrope, uključujući i nizijske predele Balkana. Nedostatak mraza utiče i na smanjenje snežnog pokrivača, što je postalo izražen problem u Srbiji tokom zime 2025/26. godine. Republički hidrometeorološki zavod je zabeležio da su mnogi nizijski krajevi Srbije ostali bez značajnog snežnog pokrivača, a u Vranju je registrovano samo 7 dana sa snegom, najviše 3 centimetra.

Osim nedostatka snega, Srbija je tokom prošle godine bila pogođena i rekordnom sušom. Jun je zabeležen kao najsušniji mesec od početka merenja, sa 0 milimetara padavina u mnogim mestima. Suše i visoke temperature povećale su i opasnost od šumskih požara na Balkanskom poluostrvu i širom Evrope.

Ekstremne vrućine, nedostatak padavina i toplotni stres predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje stanovništva, navodi se u izveštaju. “Vremenske prilike tokom 2025. godine pokazuju nastavak trenda povećanja temperature i smanjenja snežnog pokrivača”, navodi se u zvaničnoj izjavi.