Predstavnici američke administracije potvrdili nameru da podrže nacrt zakona o finansijskim merama protiv ruskog izvoza nafte, sa ciljem uticanja na tok sukoba u Ukrajini

Administracija Sjedinjenih Američkih Država najavila je podršku nacrtu zakona koji predviđa uvođenje visokih taksi na uvoz ruske nafte, navodi se prema izjavama zvaničnika upućenih u planove. Ova inicijativa deo je šireg pokušaja da se utiče na ekonomske resurse Rusije i, prema navodima izvora, doprinese naporima za okončanje sukoba u Ukrajini.

Prema izvorima bliskim administraciji, predlog zakona uključuje značajno povećanje finansijskih nameta na ruski naftni izvoz, sa ciljem smanjenja prihoda koji se, prema tvrdnjama zapadnih predstavnika, koriste za finansiranje vojnih operacija. Predstavnici američke administracije smatraju da bi ovakva mera mogla da izvrši ekonomski pritisak na Rusiju i time utiče na njenu ulogu u aktuelnom sukobu.

Zvaničnici su naveli da je podrška nacrtu zakona deo šire koordinacije sa saveznicima, ali detalji o rokovima i konkretnim iznosima taksi nisu saopšteni. Prema dostupnim informacijama, cilj ovog predloga je da ograniči mogućnosti Rusije za ostvarivanje prihoda od prodaje nafte na međunarodnom tržištu.

Ruska strana do sada nije zvanično komentarisala najavu ove mere. U prethodnim slučajevima, predstavnici Rusije su odbacivali slične inicijative, ocenjujući ih kao pokušaje političkog i ekonomskog pritiska, dok su zapadni zvaničnici isticali da su takve mere odgovor na aktuelne događaje u Ukrajini.

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se međunarodna zajednica i dalje suočava sa izazovima oko obezbeđivanja stabilnosti energetskog tržišta i nastavka pregovora o mogućim rešenjima za okončanje sukoba. Prethodne ekonomske mere, uključujući sankcije i ograničenja na izvoz ruske nafte, imale su za cilj da smanje finansijsku sposobnost Rusije da vodi vojne operacije u regionu.

Glavni cilj predloženih taksi, prema navodima američkih zvaničnika, jeste podsticanje na diplomatsko rešenje i smanjenje intenziteta sukoba. Detalji o daljim koracima i mogućim efektima ove mere na globalno tržište nafte biće poznati nakon što nacrt zakona bude razmatran u relevantnim institucijama.

Važno je napomenuti da nezavisna verifikacija svih navedenih informacija nije bila moguća u trenutku objavljivanja, a reakcije iz Rusije i drugih međunarodnih aktera očekuju se u narednim danima.

Prema izveštaju auto-moto udruženja, nacionalna cena goriva u SAD porasla, dok je budućnost prekida vatre neizvesna

Cene goriva u Sjedinjenim Američkim Državama beleže ponovni rast nakon najnovijih vojnih sukoba između SAD i Irana, saopštilo je američko auto-moto udruženje. Prema poslednjim podacima, prosečna cena benzina na nacionalnom nivou porasla je na 3,88 dolara po galonu, što je više u odnosu na 3,84 dolara zabeleženih prethodne sedmice.

Pad cena goriva registrovan je početkom jula, kada je, prema navodima izveštaja, prosečna cena iznosila 3,80 dolara po galonu 5. jula, dok je u maju iznosila više od 4,50 dolara. Ovaj pad usledio je nakon što su Vašington i Teheran prošlog meseca potpisali privremeni prekid vatre. Prema podacima auto-moto udruženja, neposredno pre početka sukoba krajem februara, prosečna cena običnog benzina iznosila je 2,98 dolara po galonu.

U izveštaju se navodi da je neizvesnost oko trajanja i stabilnosti prekida vatre između Sjedinjenih Država i Irana glavni razlog novog rasta cena. Najnoviji talas nasilja na Bliskom istoku izazvao je zabrinutost da bi produženi sukob mogao da utiče na trgovinu kroz Ormuski moreuz, ključni prolaz za oko 20% globalnih energetskih tokova. Predsednik SAD izjavio je u petak da je prekid vatre sa Iranom „završen“ nakon manje od tri nedelje, ali je naglasio da će pregovori biti nastavljeni.

Prema informacijama finansijske istraživačke firme, broj brodova koji su prošli kroz Ormuski moreuz u četvrtak pao je na 34, što je najniži dnevni nivo od 28. juna, kada su, kako se navodi, iranske snage izvele napade dronovima na tom području nakon američkih vazdušnih udara na teritoriji Irana. Isti izvor navodi da su brodovi povezani sa Iranom i dalje činili oko trećine ukupnog prometa kroz moreuz 9. jula.

Cena sirove nafte čini, prema podacima američke administracije za energetiku, 51% ukupne cene goriva po galonu, dok troškovi prerade, distribucije i porezi čine ostatak. Promene na međunarodnom tržištu nafte, kao i drugi geopolitički događaji, dodatno utiču na snabdevanje naftom i gorivom na svetskom nivou. Pored sukoba u Persijskom zalivu, izveštaji ukazuju i na uticaj napada u drugim regionima, što dodatno komplikuje globalnu situaciju na energetskom tržištu.

Tržišni analitičari ističu da će dalji razvoj situacije zavisiti od stabilnosti prekida vatre i bezbednosti prolaza kroz ključne transportne rute na Bliskom istoku. Zvanična potvrda o daljim koracima u pregovorima između SAD i Irana još nije objavljena.

Američki predsednik Tramp naveo da bi u slučaju atentata na njega usledio snažan odgovor Vašingtona

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je naložio administraciji jasne instrukcije o načinu odgovora ukoliko bi Iran pokušao njegovu likvidaciju. U intervjuu, Tramp je naglasio da je već duže vreme na meti Irana i da je preduzeo mere opreza.

“Na njihovoj sam listi već dugo. To je ono sa čim se suočavamo. Jedino što sam uradio jeste da sam ostavio instrukcije da, ako mi se nešto dogodi, oni budu bombardovani razmerama kakve nikada ranije nisu videli”, izjavio je Tramp, prenose izvori iz njegove administracije.

Američki predsednik nije precizirao detalje ostavljenih instrukcija, ali je naglasio da bi odgovor na eventualne napade bio bez presedana. Tramp je naveo kako su pretnje ozbiljne i da je zaštita državnog rukovodstva prioritet.

Zvaničnici iz Bele kuće za sada nisu davali dodatne komentare o sadržaju instrukcija, ali je potvrđeno da su mere bezbednosti oko predsednika pojačane. Istraga i bezbednosne procene o potencijalnim pretnjama, prema navodima iz administracije, u toku su.

Ovaj slučaj dolazi u trenutku pojačanih tenzija između Sjedinjenih Država i Irana. Američki zvaničnici ističu da prate situaciju i da će odgovarajuće službe reagovati u skladu sa bezbednosnim protokolima.

“Naš prioritet je bezbednost predsednika i svih američkih građana. Sve pretnje tretiramo sa maksimalnom ozbiljnošću”, navodi se u kratkoj zvaničnoj izjavi administracije.