Lekari najpre sumnjali na alergijsku reakciju, ali je utvrđen zapušteni hipotireoidizam; pacijentkinja sada stabilno

Šezdesetdvogodišnja žena iz Jekaterinburga hitno je hospitalizovana nakon što joj je naglo pozlilo tokom proslave rođendana, saopšteno je iz lokalnih medicinskih izvora. Incident se dogodio ove godine, kada je žena počela da otiče i guši se, a ubrzo zatim izgubila svest pred okupljenima.

Rođaci su pretpostavili da je alergijska reakcija na cveće, s obzirom na veliki broj buketa koje je toga dana dobila. Po prijemu u bolnicu, lekari su dijagnostikovali anafilaktički šok i odmah započeli standardne procedure za otklanjanje otoka. Međutim, uprkos terapiji, stanje pacijentkinje se pogoršavalo, otoci su se povećavali do te mere da joj se nisu videli ni očni kapci, a potom je pala u komu.

Daljom analizom, medicinski tim je ustanovio da nije reč o alergiji, već o retkom i zapuštenom obliku hipotireoidizma, hormonske bolesti koja kod težih slučajeva izaziva snažne otoke slične alergijskim reakcijama. U oko 80% slučajeva, ovako zapuštena bolest može biti smrtonosna, navode izvori.

Nakon mesec dana intenzivnog lečenja, lekari su uspeli da stabilizuju zdravstveno stanje pacijentkinje, a svi otoci su povučeni. Pacijentkinja je otpuštena iz bolnice i oporavlja se, potvrđeno je u saopštenju zdravstvene ustanove.

Sud je uputio nižim sudovima da ponovo razmotre slučajeve iz Misisipija i Severne Dakote u svetlu nove odluke

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku da dva slučaja vezana za izborno pravo budu vraćena nižim sudovima na ponovno razmatranje. Ova odluka, doneta 18. maja 2026. godine, odnosi se na sporove u Misisipiju i Severnoj Dakoti, u kojima je predmet rasprave mogućnost privatnih lica i organizacija da pokreću sudske procese zbog navodnog kršenja dela Zakona o biračkim pravima iz 1965. godine. Izvor informacija su zvanična dokumenta Vrhovnog suda.

Vrhovni sud je u kraćim nalazima obavestio da se odluke nižih sudova poništavaju i predmeti vraćaju na ponovno odlučivanje, uzimajući u obzir novu presudu iz prethodnog meseca koja je izmenila tumačenje Sekcije 2 ovog zakona. Sudija Ketanji Braun Džekson bila je protiv ovakve odluke, navodi se u zvaničnoj objavi suda.

U centru ovih slučajeva nalazi se pitanje ko ima pravo da pokreće tužbe pred saveznim sudovima radi zaštite biračkih prava prema Sekciji 2. Sadašnja presuda može uticati na smanjenje mogućnosti pojedinaca i grupa da koriste sudsku zaštitu u slučajevima gde smatraju da su izborni procesi diskriminatorni. Sudska odluka može imati posledice na buduće sporove koji se tiču primene Zakona o biračkim pravima.

Konkretno, slučaj iz Misisipija pokrenuli su lokalno odeljenje NACP-a i 14 birača, dok su u Severnoj Dakoti tužbu podneli predstavnici plemena Turtle Mountain Band of Chippewa Indians, Spirit Lake Tribe i tri pripadnika starosedelačkog stanovništva. U oba slučaja, podnosioci su ostvarili povoljan ishod pred okružnim sudovima.

Zvaničnici Severne Dakote uložili su žalbu na presudu okružnog suda kod Apelacionog suda Osmog okruga, koji je kasnije doneo odluku da je pravo na pokretanje tužbi u ovakvim slučajevima ograničeno, što je dovelo do dalje pravne procedure pred Vrhovnim sudom. Slična pravna dilema postoji i u slučaju iz Misisipija.

Ove sudske odluke deo su šireg razmatranja izbornog zakonodavstva u Sjedinjenim Državama, posebno nakon popisa stanovništva iz 2020. godine, kada su brojne savezne države revidirale svoje izborne mape. Rezultati ovih procesa mogli bi imati dugoročne posledice po način sprovođenja izbora i pristup birača sudskoj zaštiti u slučajevima navodne diskriminacije.

Sporazum potvrđen pred sudom, detalji nagodbe nisu objavljeni, strane nisu dale izjave

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država i Ministarstvo pravde postigli su nagodbu u okviru tužbe vredne 10 milijardi dolara protiv Poreske službe i Ministarstva finansija, navodi se u sudskim dokumentima podnetim u ponedeljak. Tužba je podneta u januaru na federalnom sudu u Majamiju, a podneta je u lično ime bivšeg predsednika. Prema navodima iz tužbe, bivši predsednik je optužio državne agencije za navodno nezakonito omogućavanje vladinom izvođaču da dostavi njegove poreske prijave, kao i prijave njegovih sinova i kompanije, medijima tokom 2020. godine. Pored bivšeg predsednika, tužioci su bili i njegova dva sina i kompanija.

Zastupnici Ministarstva pravde i pravnog tima bivšeg predsednika nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar u vezi sa uslovima postignute nagodbe. Nije objavljeno više detalja o sadržaju dogovora niti o eventualnim finansijskim ili drugim merama koje su dogovorene između strana.

Izveštaji međunarodnih medija ranije su navodili da je postojala mogućnost povlačenja tužbe u zamenu za formiranje fonda za isplatu nagodbi osobama koje tvrde da su bile nezakonito meta državnih organa, ali te informacije nisu potvrđene zvaničnim izjavama.

U javnom saopštenju, pravni tim bivšeg predsednika naveo je da su „poreski podaci predsednika, njegove porodice i kompanije neovlašćeno dostavljeni medijima“, ali do trenutka objavljivanja ovog izveštaja nije bilo reakcije iz zvaničnih državnih institucija.

Ovaj slučaj je deo šireg konteksta u kojem su se pojedinci i subjekti povezani sa bivšim predsednikom žalili na navodno neovlašćeno širenje poverljivih informacija tokom prethodnih godina. Poreska služba i Ministarstvo finansija do sada nisu javno komentarisali ishod dogovora, niti su izneli stavove o navodima iz tužbe.

Nije moguće nezavisno potvrditi sve navode iz podnetih dokumenata i izjava strana u postupku. Proces nagodbe je završen pred nadležnim sudom, a očekuje se da će više informacija biti dostupno ukoliko strane odluče da objave detalje sporazuma.