Najnovija istraživanja potvrđuju: umeren unos kafe može smanjiti rizik od stresa i problema sa raspoloženjem kod žena

Novo, obimno istraživanje koje je pratilo više od 460.000 odraslih tokom 13 godina otkrilo je snažnu vezu između redovne konzumacije kafe i manjeg rizika od stresa i promena raspoloženja kod žena. Naučnici su analizirali dnevne navike ispijanja kafe i medicinsku istoriju ispitanika, kako bi utvrdili da li kafa pozitivno utiče na mentalno zdravlje.

Rezultati su pokazali da su žene koje svakodnevno piju dve do tri šolje kafe manje sklone razvoju ozbiljnih poremećaja raspoloženja, poput depresije, anksioznosti i stanja povezanih sa stresom. Ovaj efekat posebno je značajan s obzirom na to da se žene često suočavaju sa svakodnevnim izazovima i promenama raspoloženja, pod uticajem životnih i hormonalnih faktora.

Važno je napomenuti da povećan unos kafe, odnosno pet ili više šolja dnevno, ne donosi dodatne koristi – naprotiv, kod takvih osoba zabeležen je čak i veći rizik od problema sa raspoloženjem. To ukazuje da preterivanje može imati suprotan efekat i da je umerenost ključna.

Doktorka Kyra Bobinet, specijalista za javno zdravlje, ističe: „Kafa je mnogo više od izvora kofeina. U sebi sadrži stotine bioaktivnih jedinjenja, među kojima su polifenoli i hlorogenske kiseline, koji imaju antioksidativna i protivupalna svojstva i mogu dugoročno doprineti zdravlju mozga.“

Nutricionista Aleksandar Lerit podseća da antioksidansi iz kafe pomažu u borbi protiv upala i imaju pozitivan uticaj na celokupno zdravlje, što je dodatni razlog da se kafa konzumira umereno. Ženama koje žele da iskoriste ove benefite savetuje se da kafa bude deo uravnotežene ishrane, u količini od dve do tri šolje dnevno. Treba obratiti pažnju i na ličnu toleranciju na kofein, kao i izbegavati kafu u kasnim popodnevnim satima kako bi se izbegli problemi sa snom.

Ako primetite da se vaše raspoloženje menja, osećate pojačanu nervozu ili druge simptome stresa, preporučuje se razgovor sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Za tačne savete i adekvatnu dijagnozu obratite se svom lekaru.

Sve više žena želi kvalitet života u starosti – lekari objašnjavaju kako da sačuvate vitalnost i nezavisnost

Danas brojne žene širom sveta ne razmišljaju samo o tome koliko dugo mogu da žive, već i o tome kako da očuvaju svoje zdravlje, energiju i samostalnost u poznijim godinama. Nekada je produženje životnog veka bio glavni cilj, ali sada je u prvom planu kvalitetan život u svakoj životnoj dobi. Stručnjaci ističu da je zdravo starenje naročito značajno za žene, jer one statistički žive duže, ali su istovremeno izloženije hroničnim bolestima i smanjenoj funkcionalnosti u starosti.

Zdravo starenje, prema mišljenju lekara, znači da osoba ostaje fizički aktivna, mentalno bistra, emocionalno stabilna i povezana sa okruženjem. To ne podrazumeva nužno život bez bolesti, već maksimalno očuvanje nezavisnosti i vitalnosti. Ključne navike uključuju redovno kretanje, negu mentalnog zdravlja, kvalitetan san i održavanje društvenih odnosa.

Kako kaže dr Milica Petrović, specijalista interne medicine: „Nije važno samo produžiti život, već omogućiti ljudima da i u starosti zadrže funkcionalnost, dostojanstvo i osećaj svrhe”. Ona naglašava da je za žene, koje često vode brigu o drugima, kvalitet života presudan za sreću i zadovoljstvo u starijim godinama.

Istraživanja pokazuju da dame koje vežbaju, neguju društvene veze i razvijaju kognitivne veštine imaju manji rizik od pojave demencije i depresije. Na primer, studija objavljena ove godine pokazala je da starije osobe koje su svakodnevno fizički aktivne bolje prolaze na testovima pamćenja i koncentracije.

Lekari savetuju ženama da obrate pažnju na sledeće:
– Uvodite umerenu fizičku aktivnost svakog dana, kao što su šetnje, ples ili lagane vežbe
– Negujte mentalno zdravlje kroz čitanje, rešavanje zagonetki ili učenje novih veština
– Održavajte redovan kontakt sa prijateljima i porodicom
– Pravilno se hranite uz dovoljno voća, povrća i proteina
– Vodite računa o kvalitetnom snu, jer je on ključan za oporavak tela

Dr Petrović ističe: „Žene često zanemaruju sopstvene potrebe zbog brige o porodici. Zdravo starenje počinje brigom o sebi, u bilo kom životnom dobu.”

Važno je razlikovati ukupni životni vek od perioda u kojem ostajemo vitalni i funkcionalni. Cilj je da što duže budemo aktivni i nezavisni, a ne samo da produžimo broj godina. Ako primetite promene u energiji, raspoloženju ili pokretljivosti, obratite se svom lekaru kako biste na vreme dobile odgovarajuću podršku i savet.

Redovno kretanje je važnije od treninga, posebno za žene koje mnogo sede – stručnjaci otkrivaju zašto

Dugotrajno sedenje postalo je svakodnevica za mnoge žene, naročito one koje rade u kancelarijama ili dosta vremena provode za računarom. Poznati španski hirurg Mario Alonso Puig ističe da je upravo manjak kretanja, a ne samo nedostatak sportskih aktivnosti, ozbiljna pretnja zdravlju i kvalitetu života. On podseća da je ljudsko telo evoluiralo za neprekidno kretanje, dok savremeni način života često ignoriše tu prirodnu potrebu.

“Najveći problem današnjice nije to što ne treniramo dovoljno, već što se tokom dana veoma malo krećemo”, objašnjava dr Puig. On navodi da su naši preci svakodnevno prelazili velike udaljenosti – žene su, na primer, hodale i do 20 kilometara dnevno brinući o porodici i tražeći hranu. Danas, međutim, većina žena veći deo dana provodi sedeći, što može imati dugoročne negativne posledice po zdravlje.

Prema istraživanjima američkog naučnika Džejmsa Levina, dugo sedenje povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj organizam ne koristi insulin pravilno), povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljenja. Osim fizičkih posledica, neaktivnost može uticati i na raspoloženje, nivo energije i mentalno zdravlje. Dr Puig naglašava: “Telo mora redovno da se aktivira kako bi mišići, srce i metabolizam pravilno radili.”

Za žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje, dr Puig savetuje jednostavne promene: šetnja kad god je moguće, korišćenje stepenica umesto lifta, ustajanje i kratko razgibavanje na svakih 30 do 60 minuta, kao i šetnje tokom pauza ili izlazak iz autobusa jednu stanicu ranije. Čak i nekoliko minuta pokreta doprinosi boljoj cirkulaciji i ubrzanju metabolizma.

Važno je naglasiti da jedan trening dnevno ne može nadomestiti sate neaktivnosti. “Zdravlje ne zavisi samo od jednog treninga dnevno, već od ukupne količine pokreta tokom dana”, poručuje dr Puig. Zato je ključno uvesti što više spontanih aktivnosti u rutinu, kako bi telo optimalno funkcionisalo.

Male navike poput češćeg ustajanja i kraćih šetnji mogu dugoročno poboljšati zdravlje i doprineti dužem životu. Za svaku zdravstvenu dilemu i savet, obratite se svom lekaru.