Transakcija vredna oko 96,3 milijarde evra mogla bi uticati na medijski pluralizam u Ujedinjenom Kraljevstvu

Britanska vlada objavila je da preispituje mogućnost intervencije u planiranom spajanju kompanije Warner Bros Discovery (WBD) i Paramount, čija je ukupna vrednost procenjena na 110 milijardi dolara (oko 96,3 milijarde evra). Ova odluka dolazi nakon što su vlasti u Londonu izrazile zabrinutost da bi predložena transakcija mogla uticati na medijski pluralizam u Ujedinjenom Kraljevstvu, prenose ekonomske analize.

Britanska ministarka kulture Lisa Nandi istakla je da razmatra pokretanje postupka od javnog interesa, navodeći da bi spajanje moglo imati posledice po informativne programe, dečiji televizijski sadržaj i tržište striming usluga. Kompanijama Warner Bros Discovery i Paramount ostavljen je rok do 6. jula za dostavljanje odgovora na komentare britanske vlade.

Ukoliko bude pokrenuta formalna intervencija, slučaj bi mogao da bude prosleđen britanskom regulatoru za zaštitu konkurencije, koji već razmatra ovu transakciju i do 7. avgusta treba da odluči da li će započeti detaljnu istragu. Do sada je predloženo spajanje već dobilo regulatorna odobrenja u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini, Australiji, Nemačkoj, Francuskoj i Saudijskoj Arabiji. Istovremeno, Evropska komisija još uvek procenjuje mere koje bi mogle da otklone moguće probleme u oblasti konkurencije.

Kompanija Paramount navela je da veruje kako planirana transakcija ne ugrožava medijski pluralizam u Velikoj Britaniji i da očekuje završetak procesa u predviđenim rokovima. Kao dodatnu garanciju akcionarima WBD-a, ponuđena je isplata naknade od 25 centi po akciji za svaki kvartal eventualnog kašnjenja nakon 30. septembra, u slučaju da spajanje ne bude završeno do tog datuma.

Crna Gora bi prema predlogu dobijala gotovo dve milijarde evra iz novog instrumenta, a godišnji doprinos Uniji procenjuje se na 75 miliona evra

Evropska komisija objavila je predlog finansijskog paketa vrednog oko 3,2 milijarde evra za Crnu Goru u okviru sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije za period 2028–2034, uz pretpostavku da bi Crna Gora mogla postati članica EU od 1. januara 2028. godine. Prema predlogu, Crna Gora bi tokom ovog perioda raspolagala sa gotovo dve milijarde evra kroz novi instrument namenjen državama članicama, dok bi ostatak sredstava bio obezbeđen kroz zajedničku poljoprivrednu politiku, fondove za unutrašnje poslove, prekograničnu saradnju i administrativne troškove.

“Paket predstavlja još jedan konkretan korak ka budućnosti Crne Gore u našoj Uniji. Pripremamo Crnu Goru, države članice i evropske institucije za proširenje, jer ono može da uspe samo ako predstavlja zajednički evropski projekat zasnovan na zaslugama, posvećenosti i poverenju”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Prema izveštajima, ukupna finansijska podrška Crnoj Gori bila bi najmanje tri puta veća od sredstava koja ta država trenutno koristi kao kandidat za članstvo. Sredstva bi nakon pristupanja bila dodeljivana isključivo kao bespovratna pomoć, za razliku od sadašnje kombinacije grantova i zajmova. “Članstvo je sa finansijske tačke gledišta izuzetno atraktivno za zemlju kandidata, jer donosi ogromno povećanje dostupne podrške”, izjavio je zvaničnik Evropske komisije.

Iako je 1. januar 2028. godine naveden kao cilj, u Komisiji ističu da je taj rok “veoma ambiciozan”, s obzirom na to da treba završiti pregovore, potpisati i ratifikovati Ugovor o pristupanju u svim državama članicama. Predlog paketa trenutno je upućen državama članicama EU na razmatranje, koje bi trebalo da odobre mandat Komisiji za pregovore sa Crnom Gorom, a konačni dogovor biće deo pregovora o Poglavlju 33 koje pokriva finansijske i budžetske odredbe.

Nakon pristupanja, Crna Gora bi počela da uplaćuje doprinos zajedničkom budžetu Unije, što se procenjuje na oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno približno 75 miliona evra godišnje. U Komisiji naglašavaju da bi predloženi paket imao zanemarljiv uticaj na ukupni budžet EU, jer bi dodatni troškovi iznosili oko 3,2 milijarde evra tokom sedam godina, što je manje od jednog evra godišnje po građaninu EU, i to pre uračunavanja doprinosa koje bi Crna Gora uplaćivala u budžet Unije.

Evropska komisija planira i poseban predlog zaštitnih mehanizama za finansijske mere u slučaju nazadovanja budućih članica u oblasti vladavine prava, ali ti mehanizmi nisu deo sada predstavljenog finansijskog paketa.

Startapi sa pet zaposlenih suočeni sa administrativnim zahtevima i visokim izdacima, što preti gašenjem projekata ili selidbom

Srpski IT sektor suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog planiranog usvajanja evropskog Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act), nakon što je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) iz 2018. godine izazvao sistemske probleme zbog bukvalnog prepisivanja evropskih pravila. Zakon, koji se primenjuje od avgusta 2019. godine, doneo je domaćoj privredi strah od milionskih kazni i značajne administrativne troškove, dok su institucije nastavile sa prekomernim prikupljanjem podataka uprkos novim regulativama.

Sada se očekuje da bi nova evropska regulativa mogla dovesti do značajnih finansijskih opterećenja za domaće firme. Mali IT timovi u Nišu, Novom Sadu ili Beogradu, koji razvijaju AI alate, morali bi da izdvoje desetine hiljada evra za angažovanje pravnih stručnjaka, plaćanje eksternih revizija i dobijanje međunarodnih sertifikata kako bi ispunili zahteve za visokorizične AI sisteme. Ovakvi troškovi su za srpske startape nepodnošljivi, zbog čega je moguć scenario gašenja inovativnih projekata ili selidbe u zemlje poput SAD, Singapura ili Velike Britanije, koje imaju manje rigidne propise.

Evropska unija može sebi da priušti skupe regulatorne zahteve zahvaljujući velikim fondovima i tržištu, dok je srpski IT sektor orijentisan na fleksibilnost i agilnost. Prepisivanje evropskog modela usporava digitalizaciju i ograničava razvoj domaćih rešenja, posebno zbog nedostatka kvalitetnih podataka za srpski jezik. Novi propisi zahtevaju potpunu nepristrasnost i tačnost podataka, što lokalnim kompanijama praktično onemogućava konkurenciju na tržištu.

Dodatno, evropski standardi štite monopole velikih država, dok zemlje poput Srbije postaju zavisne od uvoza softvera iz EU i SAD. Kompanije koje budu poštovale sve regulative biće finansijski opterećene, dok će deo tržišta nastaviti da posluje izvan zakonskih okvira. Potreba za tehnički obučenim inspekcijama dodatno opterećuje domaću administraciju, koja nema resurse kao evropske institucije.

Analitičari upozoravaju da slepo preuzimanje evropskih zakona dovodi do institucionalne nemoći i nejednakih uslova za poslovanje. Izazovi iz prethodnog perioda sa ZZPL-om, poput pravnog vakuuma i nedostatka ekonomske prinude prema globalnim kompanijama, pokazuju da je neophodno prilagoditi regulativu lokalnom kontekstu kako bi se zaštitila domaća privreda i omogućio razvoj inovacija.