U prvom kvartalu 2026. zaključeno 139.244 ugovora na daljinu, četiri puta više nego pre pet godina

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je u prvom tromesečju 2026. godine broj finansijskih ugovora zaključenih na daljinu dostigao 139.244, što je rast od 49,2 odsto u odnosu na isti period 2025. godine, kada je zaključeno 93.355 ugovora. Prema podacima centralne banke, ovo predstavlja čak 4,1 put više ugovora nego pre pet godina, što svedoči o ubrzanom usvajanju digitalnog ugovaranja finansijskih usluga u Srbiji.

Korisnici su u sve većoj meri koristili mogućnost zaključenja ugovora putem video-identifikacije, pa je u prvom kvartalu 2026. na ovaj način zaključeno 34.141 ugovor, što je rast od 33,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Od tog broja, 705 ugovora ili 2,1 odsto odnosi se na platne usluge iz ponude nebankarskih pružalaca platnih usluga. Udeo ugovora zaključenih video-identifikacijom u ukupnom broju ugovora na daljinu iznosio je 24,5 odsto, dok je preostalih 75,5 odsto ili 105.103 ugovora zaključeno drugim elektronskim putem.

Kategorija kredita na daljinu zabeležila je porast od 54,9 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2025. godine. Korisnici su bez odlaska u filijalu banaka zaključili 67.964 ugovora o davanju kredita, što je rast od 112,7 odsto. Takođe, zaključeno je 18.901 ugovor o štednji po viđenju ili oročenoj štednji, što je povećanje od 35,7 odsto, kao i 22.855 ugovora o korišćenju dozvoljenog prekoračenja računa, što predstavlja rast od 20,4 odsto. U prvom kvartalu 2026. zaključeno je i 26.796 ugovora o otvaranju platnog računa (rast od 4,8 odsto), kao i 2.023 ugovora o korišćenju ostalih usluga (rast od 3,1 odsto).

Iz NBS-a ističu da mogućnost ugovaranja finansijskih usluga na daljinu predstavlja važan deo digitalizacije finansijskog tržišta, jer omogućava korisnicima jednostavan i efikasan pristup proizvodima bez fizičkog odlaska u poslovnicu. Osim banaka, ovu uslugu pružaju i nebankarski pružaoci platnih usluga koji su ispunili uslove za sprovođenje video-identifikacije korisnika, čime se doprinosi većoj dostupnosti i raznovrsnosti finansijskih i platnih usluga.

Crna Gora bi prema predlogu dobijala gotovo dve milijarde evra iz novog instrumenta, a godišnji doprinos Uniji procenjuje se na 75 miliona evra

Evropska komisija objavila je predlog finansijskog paketa vrednog oko 3,2 milijarde evra za Crnu Goru u okviru sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije za period 2028–2034, uz pretpostavku da bi Crna Gora mogla postati članica EU od 1. januara 2028. godine. Prema predlogu, Crna Gora bi tokom ovog perioda raspolagala sa gotovo dve milijarde evra kroz novi instrument namenjen državama članicama, dok bi ostatak sredstava bio obezbeđen kroz zajedničku poljoprivrednu politiku, fondove za unutrašnje poslove, prekograničnu saradnju i administrativne troškove.

“Paket predstavlja još jedan konkretan korak ka budućnosti Crne Gore u našoj Uniji. Pripremamo Crnu Goru, države članice i evropske institucije za proširenje, jer ono može da uspe samo ako predstavlja zajednički evropski projekat zasnovan na zaslugama, posvećenosti i poverenju”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Prema izveštajima, ukupna finansijska podrška Crnoj Gori bila bi najmanje tri puta veća od sredstava koja ta država trenutno koristi kao kandidat za članstvo. Sredstva bi nakon pristupanja bila dodeljivana isključivo kao bespovratna pomoć, za razliku od sadašnje kombinacije grantova i zajmova. “Članstvo je sa finansijske tačke gledišta izuzetno atraktivno za zemlju kandidata, jer donosi ogromno povećanje dostupne podrške”, izjavio je zvaničnik Evropske komisije.

Iako je 1. januar 2028. godine naveden kao cilj, u Komisiji ističu da je taj rok “veoma ambiciozan”, s obzirom na to da treba završiti pregovore, potpisati i ratifikovati Ugovor o pristupanju u svim državama članicama. Predlog paketa trenutno je upućen državama članicama EU na razmatranje, koje bi trebalo da odobre mandat Komisiji za pregovore sa Crnom Gorom, a konačni dogovor biće deo pregovora o Poglavlju 33 koje pokriva finansijske i budžetske odredbe.

Nakon pristupanja, Crna Gora bi počela da uplaćuje doprinos zajedničkom budžetu Unije, što se procenjuje na oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno približno 75 miliona evra godišnje. U Komisiji naglašavaju da bi predloženi paket imao zanemarljiv uticaj na ukupni budžet EU, jer bi dodatni troškovi iznosili oko 3,2 milijarde evra tokom sedam godina, što je manje od jednog evra godišnje po građaninu EU, i to pre uračunavanja doprinosa koje bi Crna Gora uplaćivala u budžet Unije.

Evropska komisija planira i poseban predlog zaštitnih mehanizama za finansijske mere u slučaju nazadovanja budućih članica u oblasti vladavine prava, ali ti mehanizmi nisu deo sada predstavljenog finansijskog paketa.

Startapi sa pet zaposlenih suočeni sa administrativnim zahtevima i visokim izdacima, što preti gašenjem projekata ili selidbom

Srpski IT sektor suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog planiranog usvajanja evropskog Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act), nakon što je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) iz 2018. godine izazvao sistemske probleme zbog bukvalnog prepisivanja evropskih pravila. Zakon, koji se primenjuje od avgusta 2019. godine, doneo je domaćoj privredi strah od milionskih kazni i značajne administrativne troškove, dok su institucije nastavile sa prekomernim prikupljanjem podataka uprkos novim regulativama.

Sada se očekuje da bi nova evropska regulativa mogla dovesti do značajnih finansijskih opterećenja za domaće firme. Mali IT timovi u Nišu, Novom Sadu ili Beogradu, koji razvijaju AI alate, morali bi da izdvoje desetine hiljada evra za angažovanje pravnih stručnjaka, plaćanje eksternih revizija i dobijanje međunarodnih sertifikata kako bi ispunili zahteve za visokorizične AI sisteme. Ovakvi troškovi su za srpske startape nepodnošljivi, zbog čega je moguć scenario gašenja inovativnih projekata ili selidbe u zemlje poput SAD, Singapura ili Velike Britanije, koje imaju manje rigidne propise.

Evropska unija može sebi da priušti skupe regulatorne zahteve zahvaljujući velikim fondovima i tržištu, dok je srpski IT sektor orijentisan na fleksibilnost i agilnost. Prepisivanje evropskog modela usporava digitalizaciju i ograničava razvoj domaćih rešenja, posebno zbog nedostatka kvalitetnih podataka za srpski jezik. Novi propisi zahtevaju potpunu nepristrasnost i tačnost podataka, što lokalnim kompanijama praktično onemogućava konkurenciju na tržištu.

Dodatno, evropski standardi štite monopole velikih država, dok zemlje poput Srbije postaju zavisne od uvoza softvera iz EU i SAD. Kompanije koje budu poštovale sve regulative biće finansijski opterećene, dok će deo tržišta nastaviti da posluje izvan zakonskih okvira. Potreba za tehnički obučenim inspekcijama dodatno opterećuje domaću administraciju, koja nema resurse kao evropske institucije.

Analitičari upozoravaju da slepo preuzimanje evropskih zakona dovodi do institucionalne nemoći i nejednakih uslova za poslovanje. Izazovi iz prethodnog perioda sa ZZPL-om, poput pravnog vakuuma i nedostatka ekonomske prinude prema globalnim kompanijama, pokazuju da je neophodno prilagoditi regulativu lokalnom kontekstu kako bi se zaštitila domaća privreda i omogućio razvoj inovacija.