Banka izlaže od 16. do 21. maja, fokus na kreditnim linijama i podršci investicijama u agraru

UniCredit Banka učestvuje na 93. međunarodnom sajmu poljoprivrede, koji se održava od 16. do 21. maja u Novom Sadu, najvažnijoj regionalnoj manifestaciji za agrar i agrobiznis. Više od devet decenija ovaj sajam okuplja vodeće domaće i međunarodne kompanije, institucije i proizvođače iz oblasti poljoprivrede, mehanizacije, prehrambene industrije i novih tehnologija.

Tokom šest sajamskih dana, UniCredit Banka će predstaviti široku ponudu finansijskih rešenja namenjenih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Poseban akcenat je na podršci investicijama u savremenu mehanizaciju, unapređenje proizvodnje, održive tehnologije i digitalizaciju poslovanja, sa ciljem jačanja konkurentnosti domaće poljoprivrede.

Posetioci štanda banke moći će da se informišu o aktuelnim modelima finansiranja, kreditnim linijama za poljoprivrednike, mogućnostima refinansiranja i pristupu subvencionisanim kreditima Ministarstva poljoprivrede, kao i investicionim projektima. Stručni tim UniCredit Banke biće dostupan za individualne konsultacije i razmenu iskustava o izazovima i potrebama agrarnog sektora.

“Konstantno osluškujemo potrebe domaćih poljoprivrednika i agroindustrije, zbog čega smo ove godine pripremili posebne proizvode i usluge. Cilj nam ostaje da svojim partnerima i klijentima omogućimo pristup kapitalu i znanju koji će im pomoći da ubrzaju transformaciju i ostanu konkurentni na sve zahtevnijem tržištu”, izjavio je Rastko Nicić, član Izvršnog odbora i direktor za Poslovanje sa stanovništvom i malim privrednim društvima u UniCredit Banci.

Sajam i ove godine okuplja najvažnije aktere agrarne industrije iz Srbije i regiona, sa predstavljanjem najnovijih dostignuća u oblasti poljoprivrede, opreme, prehrambene industrije i održivih rešenja za razvoj agrobiznisa. UniCredit Banka pozvala je sve zainteresovane posetioce, partnere i klijente da tokom trajanja sajma posete njen izložbeni prostor i upoznaju se sa finansijskim rešenjima namenjenim savremenoj poljoprivredi.

Potrošačke cene u aprilu porasle 1,6 odsto, energija poskupela 17,7 odsto na godišnjem nivou

Godišnja inflacija u Hrvatskoj dostigla je 5,8 odsto u aprilu, što je rast u odnosu na martovskih 4,8 odsto, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS). Najveći godišnji rast beleže cene prevoza, koje su porasle za 13,1 odsto, dok su stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva zabeležili poskupljenje od 12,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Alkoholna pića i duvan skuplji su za 7,6 odsto, a restorani i usluge smeštaja za 6,2 odsto.

Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su 2,8 odsto međugodišnje, što i dalje ima značajan uticaj na ukupnu inflaciju. Kada se analiziraju glavne komponente, energija je na godišnjem nivou poskupela 17,7 odsto, usluge 8,2 odsto, a hrana, piće i duvan 3,5 odsto. Industrijska roba bez energije zabeležila je pad cena od 0,6 odsto.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Hrvatskoj su u aprilu porasle 1,6 odsto. Najveći mesečni rast zabeležen je kod odeće i obuće, čije su cene povećane za 6,9 odsto, zatim prevoz sa 4,9 odsto, restorani i usluge smeštaja sa 1,4 odsto, dok su stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupeli 1,1 odsto. Energija je mesečno skuplja za 5 odsto, industrijska roba za 1,7 odsto, a usluge za 1,2 odsto. Cene hrane i pića ostale su nepromenjene na mesečnom nivou.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), inflacija u Hrvatskoj iznosi 5,4 odsto na godišnjem i 1,4 odsto na mesečnom nivou, objavio je DZS.

U poređenju, inflacija u Srbiji takođe beleži rast, ali je niža nego u Hrvatskoj. U aprilu je međugodišnja inflacija u Srbiji porasla sa 2,8 odsto u martu na 3,3 odsto. U Srbiji su cene odeće i obuće porasle 2,5 odsto, dok je transport poskupeo za 2,2 odsto.

Cene energije i transporta ostaju glavni faktori rasta inflacije u regionu, dok kategorije hrane i pića u aprilu nisu imale značajniji mesečni rast.

U martu izdato 3.123 stana prosečne površine 72,7 m2, Beograd prednjači sa 21,9 odsto vrednosti radova

Građevinski sektor u Srbiji zabeležio je porast aktivnosti u martu ove godine, kada je izdato ukupno 2.634 građevinskih dozvola, što je povećanje od 19,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Od ukupnog broja dozvola, 82,1 odsto odnosi se na zgrade, dok 17,9 odsto pripada ostalim građevinama. Unutar segmenta zgrada, 80,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 19,3 odsto za nestambene objekte. U okviru ostalih građevina, većina dozvola, tačnije 68,6 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove.

Na osnovu izdatih dozvola u martu, prijavljena je izgradnja 3.123 stana, sa prosečnom površinom od 72,7 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 15,4 odsto biće građeno u zgradama sa jednim stanom, gde je prosečna površina 145,1 kvadratni metar, dok će 82,7 odsto stanova biti izgrađeno u zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 58,9 kvadratnih metara. Predviđena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 81,3 odsto ukupne vrednosti planiranih radova.

Posmatrano po oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, koja učestvuje sa 21,9 odsto u ukupnoj predviđenoj vrednosti novogradnje. Slede Borska oblast sa 15,4 odsto, Južnobanatska sa 10,5 odsto, Južnobačka sa 8,2 odsto i Sremska oblast sa 7,8 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 4,9 odsto.

Svi podaci ukazuju na nastavak pozitivnog trenda u građevinskoj industriji Srbije tokom marta, što potvrđuje i povećan broj izdatih dozvola i planiranih stanova.