Program finansira projekte do 12 meseci, konkurs otvoren do 15. juna 2026. godine

Fond za nauku Republike Srbije, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, predstavio je novi program pod nazivom „Nauka za privredu – primena veštačke inteligencije u industriji kroz naučna partnerstva – Od laboratorije do tržišta“, sa ukupnim budžetom od 11,7 miliona evra. Maksimalno trajanje pojedinačnih projekata je 12 meseci, a konkurs je otvoren do 15. juna 2026. godine.

Program je namenjen jačanju saradnje između naučnoistraživačkih organizacija i privrednih subjekata u Srbiji, sa fokusom na inovacije i razvoj rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Na prezentaciji održanoj u Privrednoj komori Srbije izneti su detalji o uslovima učešća, modelu finansiranja i procesu prijave projekata.

Rukovodilac Službe za inovacije Privredne komore Srbije Bojana Krstić istakla je: „Naša zemlja poseduje kvalitetne istraživačke institucije, stručnjake i rastući IT i inovacioni sektor, dok sa druge strane privreda sve više prepoznaje potrebu za digitalnom transformacijom i modernizacijom poslovanja. Međutim, puni potencijal možemo ostvariti tek onda kada znanje iz laboratorija i istraživačkih centara uspešno prenesemo u realnu industrijsku primenu.“

Projekti u okviru programa moraju biti usmereni na prioritetne domene kao što su veštačka inteligencija, informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, mašine i proizvodni procesi budućnosti i kreativne industrije. Horizontalne teme uključuju digitalizaciju, energetsku tranziciju, održive energetske sisteme i zdravlje.

Program podržava primenjena istraživanja sa dokazivim potencijalom za primenu u industriji, uključujući razvoj pilot-projekata, prototipova, demonstratora, softverskih rešenja, skupova podataka, tehničkih i tehnoloških unapređenja, kao i rešenja za zaštitu intelektualne svojine i komercijalizaciju.

Finansiranje se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i sredstava projekta SAIGE, partnerskog projekta Republike Srbije, Evropske unije i Svetske banke. Pravo učešća imaju konzorcijumi koje čine najmanje jedna akreditovana naučnoistraživačka organizacija iz Srbije i najmanje jedan privredni subjekt registrovan u Srbiji, pri čemu partner iz privrede mora obezbediti najmanje 15% sufinansiranja projekta, u novcu ili nenovčanom doprinosu.

Konzorcijum može imati najviše pet članova, uključujući do četiri naučnoistraživačke organizacije i jednog privrednog partnera. Broj članova istraživačkog tima nije ograničen. Prijave se podnose elektronski putem Portala Fonda za nauku Republike Srbije do 15. juna 2026. godine do 12 časova, a proces prijave odvija se u dve faze – najpre se podnosi skraćeni, a zatim kompletan predlog projekta.

„Veštačka inteligencija danas pronalazi primenu u gotovo svim oblastima — od proizvodnje i automatizacije, preko logistike i energetike, do poljoprivrede, medicine, finansija i uslužnih delatnosti. Kroz analizu podataka, optimizaciju procesa i razvoj novih digitalnih alata, AI postaje važan pokretač produktivnosti i inovacija“, naglasila je Bojana Krstić.

Sve informacije o programu, uslovima za prijavu i konkursnoj dokumentaciji dostupne su na zvaničnoj stranici Fonda za nauku Republike Srbije.

Prodaja automobila u Evropi smanjena za više od 2,3 miliona između 2019. i 2025. godine, kineski proizvođači preuzimaju kapacitete

Glavni evropski proizvođači automobila, uključujući Volkswagen, Ford i Nissan, prodaju ili ustupaju svoje fabrike kineskim rivalima nakon što je prodaja automobila u Evropi pala sa 15,3 miliona u 2019. godini na manje od 13 miliona u 2025. godini. Prema navodima iz industrije, kineske kompanije kao što su BYD i Xpeng beleže rast i sve češće preuzimaju pogone u Evropi, dok evropski proizvođači smanjuju kapacitete zbog viška prostora i smanjenog izvoza usled američkih carina.

Nemački Volkswagen želi da smanji broj svojih pogona, dok je kineski Xpeng u potrazi za fabrikom u Evropi, ali je generalni direktor Xpeng-a za severoistočnu Evropu Elvis Čeng ocenio nemačku fabriku kao „malo zastarelu”. Nissan pregovara sa kompanijom Čeri o ustupanju dela fabrike u Sanderlendu, nakon što je već prodao pogon u Barseloni, a Ford je postigao dogovor o prodaji dela pogona u španskoj Valensiji kompaniji Geely. Stelantis je prošle nedelje objavio partnerstvo sa kineskim Lipmotorom, prema kojem će dve fabrike u Španiji proizvoditi vozila za kinesku marku.

Kineski kapital omogućava evropskim proizvođačima da izbegnu zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika, ali istovremeno jača konkurenciju na evropskom tržištu. Najveći svetski proizvođač električnih vozila, kineski BYD, preferira potpunu kontrolu nad proizvodnjom. Izvršna potpredsednica Stela Li izjavila je: „Mislim da je bolje da upravljamo sami. Veoma je teško stalno tražiti dozvolu od partnera. To jednostavno nije u našem DNK. Mi se krećemo brzo i odluke donosimo za pet minuta.”

Analitičari ističu da kineske kompanije realizuju plan u četiri faze: od uvoza, preko otvaranja istraživačkih centara, do pokretanja punog ciklusa proizvodnje u Evropi, čime se ravnoteža moći u globalnoj auto-industriji značajno menja.

Novi cevovod Habšan-Fudžaira omogućiće udvostručenje kapaciteta do 2027. i zaobilaženje Ormuskog moreuza

Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija (ADNOC) ubrzaće izgradnju novog naftovoda Habšan-Fudžaira kako bi do 2027. godine udvostručila kapacitet izvoza nafte preko luke Fudžaira, saopštila je kancelarija za medije vlade u Abu Dabiju. Ova investicija omogućava Ujedinjenim Arapskim Emiratima da najveći deo izvoza s obale Omanskog zaliva plasiraju direktno, bez prolaska kroz Ormuski moreuz.

Kako se navodi, prestolonaslednik šeik Kaled bin Mohamed bin Zajed naložio je ubrzanje realizacije projekta Zapadno-istočnog naftovoda, dok je izgradnja cevovoda već u toku i očekuje se da počne sa radom 2027. godine. Postojeći cevovod Habšan-Fudžaira trenutno može da prenese do 1,8 miliona barela sirove nafte dnevno, što se pokazalo ključnim za direktan izvoz iz regiona, prema podacima agencija.

U regionu Persijskog zaliva, samo Emirati i Saudijska Arabija izvoze naftu van Ormuskog moreuza, dok su Kuvajt, Irak, Katar i Bahrein gotovo potpuno zavisni od tog uskog prolaza. Teheran je blokirao deo saobraćaja kroz Ormuski moreuz kao odgovor na američko-izraelske napade koji su započeli 28. februara, čime je zaustavljeno oko petine globalnih isporuka nafte koje idu ka Aziji i ostatku sveta.

Cene energenata su u velikoj meri porasle usled poremećaja isporuka, što je dovelo do mera štednje goriva u više država i izazvalo strahovanja od ekonomske krize i porasta inflacije, navodi se u izveštaju.

Projekat novog cevovoda deo je šire strategije Emirata za diverzifikaciju izvoznih ruta i povećanje sigurnosti energetskih tokova, što je od posebnog značaja u trenutnim globalnim geopolitičkim okolnostima.