Ministarstvo informisanja saopštilo najnovije podatke, oko 12.000 povređenih i hiljade ljudi bez doma

Broj poginulih u dvostrukom zemljotresu koji je 24.06. pogodio Venecuelu porastao je na 2.645, potvrdilo je Ministarstvo informisanja Venecuele na društvenim mrežama. Prema zvaničnim podacima, oko 12.000 osoba je povređeno, dok je oko 15.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

Zemljotresi jačine 7,2 i 7,5 stepeni po Rihteru pogodili su region, izazivajući ozbiljnu štetu i veliki broj žrtava. Mnogi građani Venecuele, zbog nedostatka zvaničnih informacija, koriste nezvanične internet baze podataka u potrazi za nestalima. Jedna od takvih baza, ‘Venezuela Reporta’, beleži da se kao nestalo vodi više desetina hiljada ljudi prema prijavama građana.

Predsednik Nacionalne skupštine Horhe Rodrigez izjavio je da je u najteže pogođenim delovima države La Gvaira u trenutku zemljotresa boravilo oko 30.000 ljudi, od kojih je približno 20.000 uspelo da pobegne ili je spaseno.

Zbog poodmaklog raspadanja tela, porodice žrtava često ih prepoznaju po tetovažama, zubima ili garderobi, budući da su DNK analize u Venecueli preskupe. Prema zvaničnom saopštenju, spasilačke službe i dalje tragaju za nestalima, a situacija na terenu je i dalje izuzetno teška.

Američki predsednik održao govor povodom Dana nezavisnosti, ističući teme nacionalnog identiteta i zakonodavne inicijative

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država održao je 3. jula 2026. godine govor na nacionalnom spomeniku Mount Rushmore u Južnoj Dakoti, u okviru proslave 250. godišnjice Dana nezavisnosti. Tom prilikom, predsednik je istakao značaj američke kulture i upozorio na, kako je naveo, ponovni porast komunističkih ideja u zemlji.

Obraćajući se okupljenima ispred spomenika na kojem su prikazana lica četiri bivša američka predsednika, predsednik je izjavio da su, prema njegovim rečima, američki identitet i način života pod pritiskom vrednosti suprotnih onima na kojima je zemlja zasnovana. U svom govoru, predsednik je ukazao na, kako je rekao, “radikale” i “ekstremiste” koji, prema njegovim tvrdnjama, nastoje da ospore američku prošlost.

„Sada postoji ponovni porast komunističke opasnosti u našoj zemlji, uključujući i pojedince koji su nedavno došli i zagovaraju ideje suprotne našem načinu života i postignućima“, izjavio je predsednik. „Možete biti komunista ili patriota. Ne možete biti oboje“, rekao je tokom obraćanja.

U nastavku govora, predsednik je istakao da nije neophodno biti rođen u Sjedinjenim Državama da bi se volela ta zemlja, ali je naglasio da, prema njegovim rečima, “morate voleti ono što je izgrađeno i zemlju kao takvu”.

Pored upozorenja na komunističke ideje, predsednik je najavio i podršku zakonodavnim merama koje, kako je naveo, imaju za cilj zaštitu izbornih procesa. U tom kontekstu, predsednik je naveo da je, po njegovom mišljenju, jedini način da republikanska stranka ostvari pobedu na predstojećim izborima ukidanje procedura kao što je filibaster i usvajanje zakona poznatog kao SAVE America Act. Prema rečima predsednika, ovaj zakon bi zahtevao od birača da prilikom registracije dokažu državljanstvo i prikažu važeću ličnu identifikaciju prilikom glasanja.

Govor je zaključen pozivom na očuvanje američke kulture i vrednosti uoči jubileja. „Kako ulazimo u 250. godinu, moramo uvek imati na umu da nema američke slobode bez američke kulture, niti američkog utemeljenja bez američkog naroda“, rekao je predsednik okupljenima.

Zvaničnici Republike nisu davali dodatne komentare neposredno nakon govora. Događaj je održan u okviru šire proslave Dana nezavisnosti, a zabeležen je i veliki broj prisutnih. Izjave i predlozi izneti tokom obraćanja predstavljaju deo političkog diskursa uoči predstojećih izbora u Sjedinjenim Državama.

Ruski predsednik održao sastanak sa vojnim vrhom, pogođeni civilni i vojni objekti u Kijevu

Ruski predsednik Vladimir Putin održao je sastanak sa najvišim vojnim komandantima i članovima Generalštaba tokom posete pomoćnom komandnom mestu Zajedničke grupe ruskih snaga. Sastanak je usledio dva dana nakon što je Rusija izvela dosad najveći napad na Kijev od početka rata punog obima, tokom kojeg je prema dostupnim podacima poginulo gotovo 30 ljudi, a više od 90 je ranjeno.

Putin je tom prilikom izjavio da masovni, koordinisani udari na infrastrukturu vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine i objekte koji podržavaju njegov rad moraju biti nastavljeni. U noćnom napadu između 1. i 2. jula ruske snage lansirale su 74 rakete i 496 dronova dugog dometa, od kojih je većina bila usmerena na Kijev. U napadu je upotrebljeno i 28 balističkih raketa, što predstavlja rekordan broj u jednom napadu na ukrajinsku prestonicu.

U poslednjem napadu, prema izveštajima, među žrtvama su bili i pripadnici hitnih službi, dok je veći broj civila povređen ili poginuo. Napad je izazvao urušavanje stambenih zgrada, požar u istorijskom hotelu i uništenje oko 800.000 knjiga u centralnom skladištu ukrajinskog izdavača. Širom Kijeva prijavljena je značajna materijalna šteta na civilnim objektima.

Putin je tokom sastanka izjavio: „Masovni, koordinisani udari na infrastrukturu vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine i objekte koji podržavaju njegov rad moraju biti nastavljeni.“ Takođe je naglasio da će „što više napada na civilne objekte u Rusiji bude izvršeno, to će šira biti bezbednosna zona koju ćemo morati da stvorimo na susednoj teritoriji“.

Nadležni organi u Ukrajini sprovode istragu o posledicama napada, dok spasilačke službe rade na raščišćavanju ruševina i pružanju pomoći povređenima. Vlasti su saopštile da se procenjuje ukupna šteta i nastavlja sanacija pogođenih područja. Istraga o tačnom obimu napada i broju žrtava je u toku.