Stručnjaci prate situaciju, trenutno nema potvrde slučajeva van kruzera, period inkubacije izaziva zabrinutost

Trenutno nema potvrđenih slučajeva hantavirusa među osobama koje nisu boravile na kruzeru Hondijus, a prema navodima stručnjaka, još uvek nije moguće utvrditi da li su putnici koji su brod napustili 24. aprila preneli infekciju. Naučnik dr Stiven Kvej izračunao je da je u prethodnim slučajevima osobama koje su bile u kontaktu sa takozvanim ‘nultim pacijentom’, sedamdesetogodišnjim Leom Shilperordom, u proseku bilo potrebno 22 dana da razviju simptome bolesti.

Prema proceni Kveja, moguće je da bi treća generacija slučajeva, odnosno infekcija kod osoba koje su imale kontakt sa putnicima sa kruzera, mogla početi da se pojavljuje oko 19. maja, ako se potvrdi sličan period inkubacije od oko tri nedelje. Zvanično, još uvek nisu zabeleženi slučajevi van samog broda, ali se situacija pažljivo prati zbog potencijalnog rizika od širenja infekcije.

“Zbog dugog perioda inkubacije, potrebno je vreme da se sa sigurnošću utvrdi da li je došlo do prenosa hantavirusa među osobama koje su napustile kruzer”, navode stručnjaci. Nadzor i epidemiološko praćenje nastavljaju se dok se ne potvrde ili isključe novi slučajevi zaraze.

Međunarodna agencija za energetiku upozorava na moguću volatilnost tržišta, dok zalihe i dalje opadaju

Cene nafte su u sredu zabeležile stabilan nivo nakon značajnog rasta od 7,5 odsto u prethodne tri sesije, usled pojačanih tenzija na Bliskom istoku i znatnog smanjenja globalnih zaliha, saopšteno je iz relevantnih energetskih izvora. Naftni indeks Brent iznosio je oko 106 dolara po barelu, dok se američka WTI sirova nafta trgovala po ceni od oko 101 dolar po barelu.

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), svetske zalihe nafte smanjivale su se za oko četiri miliona barela dnevno tokom marta i aprila. Saudijska Arabija je obavestila Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK plus) da je njena proizvodnja pala na najniži nivo od 1990. godine.

“Zalihe nafte opadaju rekordnim tempom, što može dovesti do dalje volatilnosti na tržištu pre očekivanog vrhunca letnje potražnje. Tržište bi moglo ostati ozbiljno nedovoljno snabdeveno do oktobra, čak i u slučaju da se sukobi na Bliskom istoku okončaju sledećeg meseca”, navodi se u saopštenju IEA.

Istovremeno, podaci američke vlade pokazuju da su zalihe destilata u Sjedinjenim Američkim Državama porasle za 190.000 barela prethodne nedelje, što je prvo povećanje od marta i delimično je ublažilo zabrinutost oko ponude. Međutim, zalihe sirove nafte smanjene su za 4,3 miliona barela, što je gotovo dvostruko više od tržišnih očekivanja.

Stručnjaci ističu da će dalji razvoj situacije na tržištu nafte zavisiti od kretanja zaliha, potražnje tokom letnjih meseci i eventualnog smirivanja geopolitičkih tenzija.

Zvaničnici potvrđuju susret lidera SAD i Kine dok traju tenzije zbog trgovine i sukoba sa Iranom

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i predsednik Kine Si Đinping održaće danas sastanak u Pekingu, u trenutku dok dve zemlje nastoje da stabilizuju međusobne trgovinske odnose i razmotre aktuelne bezbednosne izazove. Sastanak će biti održan u Velikoj dvorani naroda u Pekingu, potvrđeno je iz zvaničnih izvora, a prema lokalnom vremenu planiran je za četvrtak ujutru.

Ovo je prvi susret američkog i kineskog predsednika uživo od oktobra prethodne godine, kao i prva poseta predsednika SAD Kini od Trampove posete 2017. godine. Pre samita, predsednik Tramp je u javnim izjavama istakao svoje pozitivne utiske o kineskom lideru, navodeći da Si Đinping ima značajnu ulogu na međunarodnoj sceni.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u intervjuu da je Kina “najvažniji geopolitički izazov” za Sjedinjene Države i da odnosi dve zemlje imaju ključni značaj za globalnu stabilnost. Prema njegovim rečima, upravljanje odnosima sa Kinom predstavlja prioritet za američku spoljnu politiku.

Pre nešto više od godinu dana, odnosi između Sjedinjenih Država i Kine bili su znatno napetiji zbog uvođenja visokih carina od strane SAD na kinesku robu, što je dovelo do uzajamnog povećanja carinskih stopa između dve zemlje. U tom periodu, došlo je i do neslaganja oko pitanja strateških resursa, uključujući retke minerale i poluprovodnike.

Sastanak u Pekingu održava se u trenutku kada je pažnja međunarodne javnosti usmerena na sukob između Sjedinjenih Država i Irana, što je dodatno uticalo na globalnu trgovinsku i političku dinamiku. Takođe, pitanje Tajvana ostaje jedno od ključnih tema u odnosima Vašingtona i Pekinga, s obzirom na različite stavove dve strane o statusu tog ostrva.

Predsednici Tramp i Si očekuju da razgovaraju o mogućim merama za smanjenje trgovinskih tenzija i unapređenje komunikacije u cilju izbegavanja daljih nesporazuma. Detalji agende sastanka nisu javno objavljeni, ali analitičari ističu da će trgovina, tehnološka saradnja i regionalna bezbednost biti među glavnim temama razgovora.

Ovaj samit se smatra važnim korakom u pokušaju postizanja stabilnijih odnosa između dve vodeće svetske ekonomije. Nezavisni izvori navode da će ishod razgovora imati uticaj na širi region, posebno u kontekstu trenutnih izazova na globalnom tržištu.

Izvori iz diplomatskih krugova ističu da će susret između Trampa i Sija biti pažljivo praćen od strane drugih međunarodnih aktera, a dalji razvoj događaja zavisiće od rezultata ovih razgovora. Detalji sa sastanka biće poznati nakon završetka zvaničnih konsultacija.