Dug Grčke 2009–2012. dostizao 180% BDP-a, uz zahteve za prodaju Akropolja i dugotrajnu štednju

Grčka je ove godine smanjila javni dug na 137% bruto domaćeg proizvoda, što je značajan pad u odnosu na period od 2009. do 2012. godine kada se dug kretao između 175 i 180% BDP-a. Tokom te krize, Grčka je izbegla bankrot uz pomoć tri finansijska paketa ukupne vrednosti oko 280 milijardi evra, koje su obezbedili Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond.

Za ovu pomoć Grčka je bila obavezna da sprovodi stroge mere štednje, uključujući smanjenje penzija, plata i javnih usluga, što je prouzrokovalo dugotrajnu recesiju i visok nivo nezaposlenosti. Danas, zahvaljujući doslednoj strategiji smanjenja dugovanja, Grčka se približava statusu manje zadužene zemlje od Italije.

U vreme kada je grčki kredibilitet bio ozbiljno narušen zbog prikrivanja podataka o stvarnom stanju javnih finansija, neki evropski zvaničnici su predlagali drastične mere za otplatu dugova. Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evropske komisije, izjavio je da je tokom pregovora o prvom paketu pomoći jedna evropska ministarka predložila da Grčka proda Akropolj kako bi izmirila svoje obaveze.

Junker je istakao da je najveći izazov bio potpuni gubitak poverenja u Grčku: „Nakon što je Grčka priznala da je obmanjivala svoje partnere, njen kredibilitet bio je na nuli. To je bio suštinski problem. Zbog toga je svako mislio da može da govori šta god želi o toj zemlji.“

Iskustvo iz tog perioda pokazuje kako se prema zemljama u krizi odnose međunarodni kreditori i koliko je važna transparentnost u ekonomskoj politici. Grčka je iz ove situacije izvukla pouke, što potvrđuje aktuelan trend smanjenja javnog duga.

Nemačka privreda beleži 0,3 odsto rasta, Španija prednjači sa 0,6 odsto, a EU ukupno raste 0,2 odsto

Privreda evrozone zabeležila je kvartalni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od svega 0,1 odsto u prvom tromesečju 2026. godine, što ukazuje na dodatno usporavanje u odnosu na rast od 0,2 odsto iz poslednjeg kvartala 2025, pokazuje najnoviji izveštaj Evrostata. Na nivou čitave Evropske unije, ekonomski rast u istom periodu iznosio je 0,2 odsto.

Kada se posmatraju pojedinačne najveće evropske ekonomije, Nemačka je ostvarila kvartalni rast od 0,3 odsto, dok je privreda Francuske stagnirala. Italija je prijavila rast BDP-a od 0,2 odsto, dok je Španija ostvarila najviši rast među vodećim članicama, od 0,6 odsto.

Na godišnjem nivou, privreda evrozone porasla je za 0,8 odsto u odnosu na prvo tromesečje prošle godine, dok je rast u Evropskoj uniji iznosio jedan odsto. Nemačka beleži rast od 0,3 odsto na godišnjem nivou, Francuska 1,1 odsto, Italija 0,7 odsto, a Španija 2,7 odsto, prema podacima Evrostata.

Ekonomisti već neko vreme upozoravaju na pad domaće potrošnje u evrozoni i smanjenje konkurentnosti evropske industrije, prvenstveno zbog visokih troškova energije. Dodatni pritisak na evropsku privredu predstavlja nov energetski šok nastao usled nestabilnosti na Bliskom istoku, što je dodatno oslabilo ekonomske aktivnosti na kontinentu.

Srpski privrednici treću godinu zaredom predstavljaju vina na jednom od najvećih evropskih sajmova, sa ciljem širenja na nova tržišta

Privredna komora Srbije, u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, najavila je organizaciju nacionalnog štanda Srbije na Međunarodnom sajmu vina “London Wine Fair” 2026. godine, koji će biti održan od 18. do 20. maja u Londonu. Ovo je treća godina zaredom da srpski privrednici učestvuju na ovom prestižnom sajmu.

Kako je saopšteno, učešće na London Wine Fair omogućuje srpskim izlagačima da predstave svoje proizvode, unaprede plasman na nova tržišta i osnaže postojeće, kao i da uspostave nove poslovne kontakte na evropskom tržištu vina. Organizatori ističu da prisustvo na ovom događaju doprinosi boljim pozicijama srpskih vinskih brendova i ukupnom izvozu domaćih vina.

“London Wine Fair” je označen kao jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi vina u Velikoj Britaniji i Evropi, gde se okupljaju distributeri i predstavnici vodećih maloprodajnih lanaca.

„Kao najveći sajam pića u Velikoj Britaniji, londonski sajam vina, više od 40 godina, privlači desetine hiljada kupaca iz svih barova, restorana, supermarketa, distributera na tri dana umrežavanja, obrazovanja i otkrivanja“, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Nastup srpskih kompanija na ovom sajmu smatra se ključnim za jačanje prepoznatljivosti i izvoznog potencijala domaće vinske industrije, uz mogućnost direktnog kontakta sa vodećim partnerima iz Evrope i šire.