Sve više žena oseća simptome zaboravnosti i zamagljenosti zbog stresa – evo kako da ih ublažite

U poslednje vreme, mnoge žene koje usklađuju poslovne, porodične i lične obaveze primećuju pojavu zaboravnosti, problema sa koncentracijom i mentalnog umora. Ova stanja, poznata kao moždana magla, nisu zvanična dijagnoza, ali znatno utiču na kvalitet života. Najčešće pogađa žene uzrasta između 25 i 55 godina, a stručnjaci navode da su glavni uzroci hroničan stres, nedovoljno sna i konstantno izlaganje informacijama.

Simptomi moždane magle se razvijaju postepeno – najpre se javlja zaboravnost, otežana koncentracija i osećaj sporih ili rasutih misli. Mnoge žene češće zaboravljaju gde su ostavile ključeve ili ne mogu da se sete zašto su ušle u neku sobu. Ovakvi simptomi često izazivaju dodatnu nervozu i osećaj krivice, ali je važno znati da to nije posledica manjka truda ili motivacije.

Neurolog dr Ivana Petrović ističe: “Moždana magla je odgovor organizma na preopterećenje. Kada nemamo dovoljno sna, izložene smo stalnom stresu i ne odvajamo vreme za odmor, mozak pokušava da sačuva energiju i tada dolazi do pada koncentracije i pamćenja.”

Uzroci su najčešće savremen način života: dugotrajno korišćenje mobilnih telefona i računara, multitasking i manjak kretanja. Sve to doprinosi mentalnom zamoru i smanjuje sposobnost jasnog razmišljanja i pamćenja.

Kako bi se simptomi ublažili, preporučuje se:
– Obezbedite kvalitetan san od najmanje sedam sati svake noći
– Smanjite vreme pred ekranima, posebno u večernjim satima
– Uvedite svakodnevnu fizičku aktivnost, makar laganu šetnju
– Pronađite vreme za opuštanje bez ometanja
– Obratite pažnju na ishranu bogatu voćem, povrćem i zdravim mastima

Dr Petrović savetuje: “Najvažnije je prepoznati kada vam je potreban predah i dozvoliti sebi trenutke odmora. Na taj način čuvate i mentalno zdravlje i ukupnu vitalnost.”

Ako simptomi traju duže od nekoliko nedelja ili se pogoršavaju, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Sve više žena u Srbiji uključuje psihoterapiju u brigu o sebi zbog stresa, odnosa i emotivne iscrpljenosti

U poslednje vreme, sve veći broj žena u Srbiji odlučuje se da potraži pomoć psihoterapeuta, prevazilazeći ranije predrasude o mentalnom zdravlju. Žene različitih generacija, najčešće između 25 i 55 godina, ali i starije, sve češće se obraćaju stručnjacima kako bi se lakše nosile sa stresom, emotivnom iscrpljenošću i izazovima u porodičnim ili partnerskim odnosima. Ova promena u razmišljanju dolazi u periodu kada su svakodnevni zahtevi na poslu, porodične brige i finansijski izazovi postali izuzetno prisutni i utiču na psihičko blagostanje.

Psihoterapija podrazumeva razgovor sa licenciranim terapeutom, a ženama pomaže u boljem razumevanju sopstvenih osećanja, mirnijoj reakciji u konfliktima i prepoznavanju obrazaca ponašanja koji mogu biti opterećujući. Psihoterapeut dr Ana Jovanović naglašava: “Rad na sebi nije znak slabosti, već hrabrosti i želje za kvalitetnijim životom. Kada žena prepozna svoje potrebe i nauči da ih jasno izrazi, to menja i dinamiku u porodici i među prijateljima.”

Mnoge korisnice psihoterapije izveštavaju o većoj emocionalnoj stabilnosti, smanjenju anksioznosti i lakšem postavljanju granica. Umesto da potiskuju osećanja, uče da ih prepoznaju i izraze na zdrav način, što doprinosi harmoničnijoj atmosferi u kući. Stručnjaci ističu da rad na sebi često vodi ka boljim odnosima sa partnerima i decom, manje nepotrebnih sukoba i jačem uzajamnom poverenju.

Važno je istaći da odlazak kod terapeuta nije namenjen samo onima koji prolaze kroz velike životne krize. Terapija može biti dragocena i u svakodnevnim izazovima kao što su balansiranje poslovnih i porodičnih obaveza, prevazilaženje ličnih nesigurnosti ili jačanje samopouzdanja. Dr Jovanović dodaje: “Kada ulažemo u svoje mentalno zdravlje, time činimo dobro i sebi i onima koji nas okružuju.”

Žene koje prvi put razmišljaju o psihoterapiji trebalo bi da se obrate licenciranom psihoterapeutu ili psihologu. U zavisnosti od potreba, terapija može biti individualna, partnerska ili porodična, a prvi korak je informativni razgovor tokom kog se dogovara dalji plan i ciljevi rada.

U savremenom životu, gde su stres i emotivni umor česta pojava, mentalno zdravlje postaje isto toliko značajno kao i redovni medicinski pregledi. Za sve dileme ili simptome koji utiču na svakodnevni život, najbolje je potražiti savet stručnjaka radi precizne dijagnoze i podrške.

Priča o legendarnoj dermatološkinji, njenoj borbi i posveti oca Jadrana Lazića, podseća na snagu ljubavi i važnost pregleda

Prošlo je četrdeset dana otkako nas je napustila dr Tamara Lazić, izuzetna srpska dermatološkinja koja je svojim radom i ličnim primerom ostavila snažan uticaj na žene širom sveta. Dr Lazić, koja je preminula u 44. godini života, četiri godine je hrabro vodila borbu sa karcinomom četvrtog stadijuma. Njen otac, poznati fotograf Jadran Lazić, podelio je dirljivu poruku i sliku na kojoj pali sveće svojoj ćerki, što je izazvalo saosećanje mnogih. U svojoj poruci napisao je: „Nije prošao nijedan izlazak ni zalazak sunca, niti jedan dah, a da tvoje prisustvo ne živi duboko u mom srcu. Bila si ljubav, svetlost, dobrota, lepota i duša o kojoj se ne može samo rečima pričati. Svet je postao mnogo tiši bez tvog osmeha, ali tvoj duh i dalje sija kroz svaki trenutak, svaku fotografiju i svako sećanje koje si ostavila. Jedan deo mene je otišao sa tobom tog dana, ali će deo tebe zauvek ostati uz mene tokom čitavog života, dok se ponovo ne sretnemo.“

Tamara je još kao srednjoškolka napustila Beograd i upisala medicinu na prestižnom univerzitetu u Njujorku, gde je diplomirala kao najbolja u svojoj generaciji. Svoju karijeru nastavila je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je stekla reputaciju jednog od najcenjenijih dermatologa i otvorila sopstvenu ordinaciju. Posebno je bila poznata po toplom odnosu prema pacijentima, a ženama je bila oslonac i savetnica u teškim trenucima.

U privatnom životu, Tamara je bila u braku sa neurohirurgom Džonom Strugarom, sa kojim je imala dvoje dece, Miju i Luku. Uspešno je balansirala između zahtevne karijere i porodičnih obaveza, a čak i tokom borbe s bolešću zadržala je pozitivan duh, inspirišući druge da ne gube nadu. Posmrtno je dobila priznanje za izuzetnu ženu zbog profesionalne i lične posvećenosti.

Njen otac Jadran, koji je radio sa svetskim zvezdama i živeo između Splita i Los Anđelesa, bio je veoma vezan za Tamaru. Vila na Hvaru, gde su provodili leta, nosi njeno ime, a tokom njene bolesti Jadran joj je posvetio umetničku izložbu kao podršku. Tamara je poslednje dane provela mirno, okružena porodicom i ljubavlju.

Ova priča osvetljava važnost redovnih pregleda i samopregleda, kao i snagu podrške u borbi sa teškim dijagnozama. Svim ženama se savetuje da obrate pažnju na promene na koži i druge simptome i blagovremeno potraže stručnu pomoć. Za pravu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.