Priča o legendarnoj dermatološkinji, njenoj borbi i posveti oca Jadrana Lazića, podseća na snagu ljubavi i važnost pregleda

Prošlo je četrdeset dana otkako nas je napustila dr Tamara Lazić, izuzetna srpska dermatološkinja koja je svojim radom i ličnim primerom ostavila snažan uticaj na žene širom sveta. Dr Lazić, koja je preminula u 44. godini života, četiri godine je hrabro vodila borbu sa karcinomom četvrtog stadijuma. Njen otac, poznati fotograf Jadran Lazić, podelio je dirljivu poruku i sliku na kojoj pali sveće svojoj ćerki, što je izazvalo saosećanje mnogih. U svojoj poruci napisao je: „Nije prošao nijedan izlazak ni zalazak sunca, niti jedan dah, a da tvoje prisustvo ne živi duboko u mom srcu. Bila si ljubav, svetlost, dobrota, lepota i duša o kojoj se ne može samo rečima pričati. Svet je postao mnogo tiši bez tvog osmeha, ali tvoj duh i dalje sija kroz svaki trenutak, svaku fotografiju i svako sećanje koje si ostavila. Jedan deo mene je otišao sa tobom tog dana, ali će deo tebe zauvek ostati uz mene tokom čitavog života, dok se ponovo ne sretnemo.“

Tamara je još kao srednjoškolka napustila Beograd i upisala medicinu na prestižnom univerzitetu u Njujorku, gde je diplomirala kao najbolja u svojoj generaciji. Svoju karijeru nastavila je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je stekla reputaciju jednog od najcenjenijih dermatologa i otvorila sopstvenu ordinaciju. Posebno je bila poznata po toplom odnosu prema pacijentima, a ženama je bila oslonac i savetnica u teškim trenucima.

U privatnom životu, Tamara je bila u braku sa neurohirurgom Džonom Strugarom, sa kojim je imala dvoje dece, Miju i Luku. Uspešno je balansirala između zahtevne karijere i porodičnih obaveza, a čak i tokom borbe s bolešću zadržala je pozitivan duh, inspirišući druge da ne gube nadu. Posmrtno je dobila priznanje za izuzetnu ženu zbog profesionalne i lične posvećenosti.

Njen otac Jadran, koji je radio sa svetskim zvezdama i živeo između Splita i Los Anđelesa, bio je veoma vezan za Tamaru. Vila na Hvaru, gde su provodili leta, nosi njeno ime, a tokom njene bolesti Jadran joj je posvetio umetničku izložbu kao podršku. Tamara je poslednje dane provela mirno, okružena porodicom i ljubavlju.

Ova priča osvetljava važnost redovnih pregleda i samopregleda, kao i snagu podrške u borbi sa teškim dijagnozama. Svim ženama se savetuje da obrate pažnju na promene na koži i druge simptome i blagovremeno potraže stručnu pomoć. Za pravu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Nakupljanje masnoća oko stomaka povezano je sa pamćenjem, koncentracijom i rizikom od demencije kod žena posle četrdesete

Žene koje se nalaze u četrdesetim i pedesetim godinama i primećuju probleme sa pamćenjem i koncentracijom, trebalo bi da obrate pažnju na obim struka, upozoravaju najnovija medicinska istraživanja. Povećana masnoća u predelu stomaka, naročito tzv. visceralna mast koja se nalazi oko unutrašnjih organa, može imati velik uticaj na zdravlje mozga i mentalne sposobnosti.

Abdominalne masnoće se dele na potkožne (ispod kože) i visceralne (dublje, oko organa kao što su jetra i creva). Visceralna mast, za razliku od potkožne, oslobađa upalne supstance koje preko krvotoka mogu stići do mozga i izazvati hronične upale niskog intenziteta. Takva stanja mogu dovesti do smanjenja zapremine mozga, posebno u regionima koji su odgovorni za pamćenje i donošenje odluka.

Istraživanja su pokazala da žene sa izraženijim obimom struka, čak i uz normalnu telesnu težinu, češće imaju manju količinu sive mase u mozgu. Siva masa je ključna za obradu informacija i kontrolu pokreta. Takođe, gojaznost u srednjim godinama povećava rizik od pojave demencije i drugih oblika kognitivnog slabljenja kasnije u životu.

Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste interne medicine: “Visceralne masnoće su metabolički aktivne i mogu pokrenuti procese koji utiču na rad mozga. Redovno merenje obima struka može biti jednostavan način za rano prepoznavanje rizika.”

U srednjim godinama, usporavanje metabolizma i hormonske promene kod žena dodatno doprinose taloženju masnoće u predelu struka. Ipak, promena životnih navika može značajno pomoći. Preporučuje se ishrana bogata vlaknima, manje prerađenih šećera i redovno vežbanje kao najefikasniji načini za smanjenje masnoća na stomaku.

Korisni saveti uključuju svakodnevno hodanje, vežbe snage, više povrća i integralnih žitarica u jelovniku. Važno je i obezbediti dovoljno sna i smanjiti stres, jer i oni utiču na količinu masnoća u organizmu. Za preciznu dijagnozu i individualne preporuke o zdravlju mozga i metabolizmu, najbolje je konsultovati se sa lekarom koji može predložiti potrebne analize i personalizovane savete.

Ažurirane smernice produžavaju vreme za lečenje i prvi put jasno definišu postupanje kod moždanog udara kod dece

Nove međunarodne smernice za zbrinjavanje moždanog udara donose bitne promene koje povećavaju mogućnost bržeg i uspešnijeg oporavka, posebno za žene i decu. Ove preporuke, predstavljene početkom godine, nastale su na osnovu najnovijih istraživanja koja pokazuju koliko je pravovremena reakcija i primena savremenih terapija važna za spašavanje života.

Moždani udar ostaje jedno od najtežih zdravstvenih stanja, a žene starije od 50 godina su naročito u riziku zbog hormonskih promena, trudnoće i porođaja. Statistika pokazuje da milioni ljudi svake godine dožive moždani udar, a žene često imaju teže posledice.

Najvažnija novina u preporukama je produženje vremenskog okvira za primenu lekova koji razgrađuju tromb i mehaničko uklanjanje tromba. Lekari sada mogu koristiti ove metode i do 24 sata od pojave prvih simptoma, u zavisnosti od kliničke slike, što je znatno duže nego ranije. Ovo omogućava većem broju žena, posebno u udaljenim krajevima, da na vreme dobiju odgovarajući tretman.

Smernice dodatno ističu značaj brze dijagnostike i transporta do specijalizovanih centara. Savremene metode snimanja, kao što su MRI i CT perfuzija, pomažu lekarima da prepoznaju delove mozga koji se još mogu spasiti i nekoliko sati nakon udara.

Po prvi put su jasno utvrđene preporuke za lečenje moždanog udara kod dece. Iako je ovaj problem redak (do 13 na 100.000 dece godišnje), simptomi mogu biti zamagljeni i sličiti migreni, epileptičnom napadu ili povredi. Zbog toga je važno da roditelji obrate pažnju na nagle slabosti, probleme sa govorom ili koordinacijom i odmah potraže stručnu pomoć. Preporučuje se hitan MRI i angiografija za decu, a u određenim slučajevima i terapije koje su ranije bile rezervisane za odrasle.

Dr Shyam Prabhakaran, jedan od vodećih neurologa, naglašava: “Ove smernice su veliki korak napred, jer dozvoljavaju da u lečenje uključimo više pacijenata i primenimo napredne terapije kada je to najpotrebnije.”

Promene su uvedene i u terapije za odrasle: više se ne savetuje stroga kontrola šećera u krvi niti agresivno snižavanje krvnog pritiska odmah nakon intervencije, jer nove studije pokazuju da te mere ne donose očekivane koristi i mogu biti rizične.

Posebno je važno da žene prepoznaju simptome moždanog udara, koji kod njih mogu biti suptilni – slabost jedne strane tela, smetnje sa vidom, problemi sa govorom, kao i konfuznost ili iznenadna glavobolja. Brza reakcija i poznavanje ovih znakova ključni su za uspešno lečenje.

Praktične preporuke:
– Ako primetite iznenadne teškoće sa govorom, slabost, trnjenje ili gubitak ravnoteže kod sebe ili deteta, odmah pozovite hitnu pomoć.
– Ne čekajte da simptomi prođu sami – svaka minuta je važna.
– Posebno budite pažljivi tokom trudnoće i nakon porođaja, kada je rizik nešto viši.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.