Učešće sive ekonomije u BDP-u Srbije iznosi oko 21 odsto, nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova

Platforme poput Bukinga omogućavaju neregistrovanim izdavaocima smeštaja lakše oglašavanje, ali same po sebi ne podstiču sivu ekonomiju, izjavila je vodeća savetnica za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Mićić. Ona je navela da u Srbiji postoji centralni sistem eTurista za kategorizaciju objekata i dodelu registracionog broja, ali da platforme nisu u obavezi da proveravaju registrovanost oglašivača.

Mićić ističe da su i društvene mreže, poput Instagrama i Fejsbuka, dodatni kanal koji olakšava nelegalnim stanodavcima da ponude smeštaj. “Cilj je da se platforme obavežu da oglašavaju samo one koji imaju registracioni broj, kako bismo znali da je svaki smeštaj registrovan”, navela je Mićić, dodajući da zbog odsustva ove obaveze nije moguće precizno utvrditi broj neregistrovanih izdavalaca.

Prema njenim rečima, slične izazove imaju i zemlje Evropske unije, a Italija je vodila sudske sporove protiv Bukinga i Airbnb-a zbog neplaćenog PDV-a. Evropska unija je uvela uredbu kojom su platforme obavezane da dozvole oglašavanje samo registrovanim izdavaocima i omoguće razmenu podataka sa državom.

Na pitanje o uticaju geopolitičkih tenzija i očekivanog rasta broja turista, Mićić je ocenila da ekonomske okolnosti mogu dodatno motivisati ulazak u sivu zonu. “Ukoliko se poveća broj turista, neki vlasnici stanova mogu pokušati da dodatno zarade i izbegnu plaćanje poreza nelegalnim izdavanjem smeštaja”, rekla je ona, dodajući da takva praksa može učiniti cene privlačnijim turistima.

U okviru budućeg Programa za suzbijanje sive ekonomije za period od 2026. do 2030. godine, predviđene su mere za unapređenje regulatornog okvira, uvođenje softvera za turističku inspekciju i pojačan nadzor. Planirano je poređenje podataka iz sistema eTurista sa onima na platformama radi provere registracionih brojeva.

Mićić je naglasila da se svest građana o štetnosti sive ekonomije povećava, a primer kampanje “Uzmi račun i pobedi” pokazuje da edukacija i podsticaji doprinose promeni ponašanja. Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama iznosilo je oko 21 odsto, što znači da nekoliko milijardi evra godišnje ostaje van institucionalnih tokova, prema podacima NALED-a.

Inicijativu za sistemsku borbu protiv sive ekonomije još 2014. godine pokrenule su društveno odgovorne kompanije članice NALED-a, a priprema se novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2030. godine sa posebnim fokusom na sektore kao što su onlajn trgovina, neprijavljeni rad i digitalno okruženje.

Srbija obezbedila rezerve za 83 do 84 dana potrošnje, akcize na gorivo smanjene za 25 odsto

Mađarska kompanija MOL treba da dostavi novi predlog u vezi sa preuzimanjem Naftne industrije Srbije (NIS) najkasnije do 22. maja, što je rok koji je postavila američka administracija, izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. Ona je naglasila da pregovori još nisu zaključeni, jer postoje otvorena pitanja oko budućeg rada Rafinerije Pančevo, pokrivenosti tržišta Srbije i ispunjavanja finansijskih obaveza koje je NIS preuzeo prethodnih godina.

“Ono čime nismo zadovoljni su detalji u vezi budućeg rada Rafinerije, pokrivenosti tržišta Srbije u veleprodaji i u maloprodaji, ali i obaveza finansijskih na koje se NIS obavezao pre par godina i koje treba da ispuni”, navela je Đedović Handanović, ističući da Rafinerija mora da radi, a da je pitanje u kom kapacitetu i pod kojim uslovima.

Ministarka je dodala da Srbija neće prihvatiti kompromis na štetu državnih interesa i da insistira na jačoj kontroli rada Rafinerije, sigurnosti snabdevanja i poštovanju finansijskih obaveza. “Država želi da bude apsolutno sigurna da se MOL neće samo voditi svojim privatnim interesima, pre svega sticanja profita”, rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, šanse za kompromis zavise pre svega od odnosa Amerike i Rusije, ali je Srbija spremila i alternativne planove. Dodala je da država pokušava da popravi poziciju koju je nasledila nakon prodaje NIS-a 2008. godine ruskom Gaspromnjeftu.

Đedović Handanović je istakla da Srbija nije odgovorna za uvođenje sankcija NIS-u i da je Vlada uspela da obezbedi stabilno snabdevanje tržišta u uslovima globalne energetske krize i rasta cena nafte. “Nemamo nestašica, nemamo nekontrolisan rast cena, nemamo ograničenja na pumpama, otkazanih letova i mislim da je to veliki uspeh politike Vlade Srbije sa ciljem da se zaštite interesi građana”, navela je ona.

Srbija trenutno ima državne rezerve dizela dovoljne za oko 63 dana prosečnog neto uvoza, a ukupno sa komercijalnim rezervama kompanija, pokriveno je oko 83 do 84 dana prosečne dnevne potrošnje. “Od 2022. godine više nego smo duplirali državne rezerve. Trenutno imamo oko 260.000 tona državnih rezervi dizela, što je dovoljno”, istakla je ministarka.

Država je smanjenjem akciza na gorivo za 20, a potom i 25 odsto, preuzela veliki teret na budžetske prihode kako bi ublažila posledice energetske krize po građane i privredu.

Fiskalni deficit ograničen na 3,0% BDP u periodu 2026–2027, uz privremeno smanjenje akciza na gorivo i stabilne devizne rezerve

Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Beogradu aprilsko izdanje Svetskog ekonomskog izgleda, ističući da su ekonomske osnove Srbije stabilne i da je neophodno nastaviti sa strukturnim reformama. Prema zvaničnoj projekciji, bruto domaći proizvod Srbije u 2027. godini trebalo bi da poraste za 4%, zahvaljujući rastu realnog dohotka, ulaganju u prerađivačku industriju, oporavku poljoprivrede, investicijama u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama vezanim za izložbu EXPO. Inflacija ostaje niska, što je posledica privremenog smanjenja akciza na gorivo i ograničenog uticaja ukidanja marži na cene hrane i osnovnih proizvoda.

Predstavnik MMF-a u Srbiji, Lev Ratnovski, naveo je da je misija Fonda boravila u Srbiji od 22. aprila do 5. maja 2026. godine i postigla dogovor na nivou timova o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji očekuje odobrenje Izvršnog odbora MMF-a. Iz Narodne banke Srbije (NBS) ističu da je Srbija posvećena ograničenju fiskalnog deficita na 3,0% BDP tokom 2026–2027. godine i primeni posebnih fiskalnih pravila za plate u javnom sektoru i penzije. Privremeno smanjenje akciza na gorivo u martu i aprilu 2026. ublažilo je naftni šok, ali iz MMF-a upozoravaju da bi produženo subvencionisanje moglo ugroziti fiskalnu održivost.

Projekcije MMF-a rađene su u uslovima visoke neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku, pri čemu bi dalja eskalacija sukoba i poremećaji na tržištu energenata povećali rizike za privredni rast i inflaciju. Uprkos ovim izazovima, istaknuto je da Srbija raspolaže snažnim zaštitnim mehanizmima, uključujući umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem, što omogućava da se ekonomski potresi lakše prebrode. „Vođenje oprezne i predvidive makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika“, navodi MMF.

Viceguvernerka NBS Ana Ivković naglasila je da centralna banka izrađuje različite scenarije mogućih ishoda i politika za sprečavanje ili ublažavanje negativnih efekata. „Pre petnaest godina bavili smo se dvostrukim deficitima i velikim makroekonomskim neravnotežama, a danas govorimo o finim podešavanjima i strukturnim reformama naredne generacije. Na tom putu imali smo odličnog partnera – Međunarodni monetarni fond“, izjavila je Ivković.

Glavni autor aprilskog izdanja Svetskih ekonomskih izgleda, Ipolit Balima, istakao je da trenutni rat na Bliskom istoku povećava pritiske na zemlje u razvoju, posebno na uvoznike robe. Skok cena, rast inflacionih očekivanja i pooštreni uslovi finansiranja testiraju otpornost globalne privrede. Analiza MMF-a pokazuje da sukobi izazivaju velike i dugotrajne gubitke u ekonomijama pogođenih zemalja, dok se efekti prenose i na druge ekonomije. Oporavak je moguć, ali spor i često neujednačen, a ključni su rana makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje duga, domaće reforme i međunarodna podrška.

Balima je upozorio i na trend povećanja izdvajanja za odbranu, što je posledica globalnih tenzija. Multiplikatori potrošnje za odbranu su, u proseku, blizu 1, ali značajno variraju u zavisnosti od načina finansiranja i strukture nabavki. Preporučuje se sprovođenje odgovarajućih politika za ograničenje štete i jačanje globalne stabilnosti, uz kolektivno delovanje na međunarodnom nivou.