Stela Prgomelja ostaje zapamćena kao liderka koja je unapredila položaj osoba sa dijabetesom u Srbiji

Stela Prgomelja, istaknuta aktivistkinja i liderka u oblasti dijabetesa, preminula je 7. maja u 56. godini života. Njena posvećenost i rad kao predsednice Društva za borbu protiv šećerne bolesti Beograda, kao i doživotne potpredsednice Dijabetološkog saveza Srbije, obeležili su decenije podrške ženama, deci i porodicama koje se suočavaju sa ovom bolešću u Srbiji i regionu.

Tokom 1990-ih godina, Stela je bila prepoznata po tome što je proučavala najnoviju medicinsku literaturu na engleskom jeziku i prevodila je na svom blogu, čineći aktuelne informacije dostupnim svima. Bila je prva koja je otvoreno govorila o značaju kontinuirane edukacije o dijabetesu i neophodnosti da oboleli nauče kako da samostalno upravljaju bolešću. Njena publikacija „Moj džepni pankreas“, izdata 2006. godine, postala je dragocen praktični vodič za sve korisnike insulinske pumpe. Stela je imala ključnu ulogu u popularizaciji „brojanja ugljenih hidrata“ i tzv. „slatke matematike“, što je mnogima omogućilo bolju kontrolu dijabetesa.

Posebno je isticala izazove sa kojima se žene i deca sa dijabetesom svakodnevno suočavaju – od potrebe za neprekidnom dostupnošću glukoze i aparata za merenje šećera, do diskriminacije u školama i na radnom mestu. Često je ponavljala: „Žene sa dijabetesom tipa 1 mogu da rode potpuno zdravu decu i nema mesta strahu”, naglašavajući da je najvažnija dobra informisanost i redovno praćenje zdravstvenog stanja. Takođe je objašnjavala da dijabetes nije zarazna bolest niti posledica isključivo loše ishrane.

Stela je često upozoravala na tihu diskriminaciju i stigmu, naročito među mladima i ženama, zbog čega su mnogi krili svoju dijagnozu. Isticala je: „Ovakvo ponašanje može biti opasno, jer u kritičnom trenutku okolina možda neće znati kako da pomogne”. Poseban značaj davala je edukaciji nastavnika i profesora o životu sa dijabetesom, kako bi devojčicama i mladim ženama školsko okruženje bilo podrška, a ne dodatni izvor stresa.

Stručnjaci podsećaju da su informisanost, podrška zajednice i redovne kontrole najvažniji za kvalitetan život sa dijabetesom. Za sve nedoumice i pitanja, savetuje se obraćanje izabranom lekaru ili endokrinologu.

Novo istraživanje potvrđuje da je čitanje bajki efikasan način za smanjenje digitalnog stresa i održavanje mentalnog balansa kod žena

U današnjem digitalnom dobu, žene su sve više izložene raznim internet sadržajima koji neretko utiču na njihovo psihičko zdravlje. Najnovije istraživanje, sprovedeno na univerzitetima u Velikoj Britaniji, Japanu, Austriji i Sjedinjenim Državama, otkriva da čitanje klasičnih bajki može značajno doprineti očuvanju mentalne ravnoteže, naročito nakon dugotrajnog boravka na internetu.

Naučnici su pratili grupu studentkinja koje su, nakon korišćenja interneta, imale zadatak da čitaju bajke ili da ne preduzimaju dodatne aktivnosti. Rezultati pokazuju da su one koje su se posvetile čitanju bajki, poput dela braće Grim, prijavile više otpornosti na stres i veći nivo optimizma u poređenju sa onima koje nisu čitale.

Brzi i površni digitalni sadržaji često dovode do osećaja iscrpljenosti i emocionalne nestabilnosti. Upravo zato istraživački tim je želeo da ustanovi da li postoje jednostavne navike koje mogu ublažiti negativne posledice digitalnog stresa. Otkriveno je da je čitanje bajki pristupačna i laka strategija, pogodna za sve uzraste, koja ne zahteva posebne uslove.

Kako navodi Andreas B. Ajzingerih, jedan od autora studije: “U digitalnom dobu, kada nas preplavljuju prolazne informacije, klasične bajke omogućavaju povratak unutrašnjem miru i jačaju osećaj otpornosti na svakodnevni stres”. On ističe da ovakve priče podstiču maštu i emocionalnu stabilnost, što je naročito važno za žene koje balansiraju između brojnih dnevnih obaveza.

Stručnjaci savetuju ženama da svakodnevno posvete barem deset minuta čitanju omiljene bajke ili priče. Ova mala navika može doprineti smanjenju stresa i pomoći u vraćanju osećaja kontrole nad sopstvenim mislima i emocijama. I dalje je važno naglasiti: za preciznu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Simptomi i faktori rizika ovih srčanih bolesti kod žena, uz savete stručnjaka za blagovremeno reagovanje

Dilatativna i hipertrofična kardiomiopatija su dva srčana oboljenja koja mogu zahvatiti žene u svim životnim dobima, a naročito su bitna za žene srednjih i starijih godina, kao i one sa porodičnom istorijom bolesti srca. Razumevanje razlika između ova dva poremećaja je ključno za ranu dijagnostiku i prevenciju komplikacija.

Dilatativna kardiomiopatija (DKM) nastaje kada se zid leve srčane komore proširi i oslabi, što smanjuje sposobnost srca da efikasno pumpa krv. Kod hipertrofične kardiomiopatije (HKM), dolazi do zadebljanja zida leve komore, ali bez povećanja ukupne veličine srca, što može smanjiti prostor za krv i otežati opuštanje srca između otkucaja.

Oba stanja mogu imati slične simptome: kratak dah, osećaj umora, bol u grudima, oticanje, vrtoglavicu i poremećaje srčanog ritma, koji se često pojačavaju pri fizičkom naporu. “Iako se simptomi mogu preklapati, mehanizmi koji ih uzrokuju su različiti i zahtevaju specifičan pristup lečenju i praćenju”, naglašava dr Wilson Tang, kardiolog. On ističe da kod DKM-a srce pokušava da nadoknadi slabost širenjem, dok kod HKM-a zadebljani zid može suziti izlazni put krvi iz srca.

Uzroci ovih bolesti su brojni. Dilatativna kardiomiopatija može biti nasledna ili stečena, a rizični faktori uključuju virusne infekcije, preteranu konzumaciju alkohola, određene terapije, nekontrolisan visoki pritisak, trudnoću i autoimune bolesti. “Jedan od šest slučajeva DKM povezan je sa genetskim faktorima, dok kombinacija gena i faktora iz okoline može značajno povećati rizik”, navodi dr Tang.

Za razliku od toga, hipertrofična kardiomiopatija je češće nasledna i više od polovine slučajeva povezano je sa poznatim promenama gena. Zbog toga je važno obratiti pažnju na porodičnu istoriju i kod prvih simptoma ili sumnje kontaktirati kardiologa.

Za žene je izuzetno važno da simptome prepoznaju na vreme i redovno kontrolišu srce. Ako primetite otežano disanje, neobjašnjiv umor ili promene srčanih otkucaja, obavezno posetite lekara. Terapija obično uključuje lekove, promene životnih navika i, prema preporuci stručnjaka, dodatne intervencije.

Za preciznu dijagnozu i odgovarajući savet, konsultujte se sa svojim lekarom.