U Srbiji je trenutno 20-25 odsto zaposlenih učlanjeno u sindikate, dok članarina u UGS Nezavisnost iznosi najmanje 1 odsto zarade, a 21 odsto prikupljenog iznosa ide centrali.

Sindikati u Srbiji registrovani su u ukupno 26.221 radničkom udruženju, prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Pre petnaestak godina oko 35 odsto zaposlenih bilo je učlanjeno u sindikate, dok je taj procenat danas smanjen na 20-25 odsto, pokazuju procene predstavnika sindikata. Stopa sindikalnog organizovanja i dalje je viša u javnom sektoru, posebno u oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvo i komunalne delatnosti, dok se u privatnom sektoru poslednjih godina beleži rast članstva, naročito u metalskoj, automobilskoj i prerađivačkoj industriji, kao i u poljoprivredi i energetici.

Prihodi sindikata obezbeđuju se prvenstveno iz članarina, a dodatna sredstva dolaze od imovine, hartija od vrednosti, izdavaštva, komercijalnih delatnosti, legata, donacija i poklona. Ukupan iznos sredstava prikupljenih na ovaj način nije javno dostupan jer se smatra poslovnom tajnom, ali sindikati svake godine podnose redovne finansijske izveštaje o poslovanju. Prema statutu Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost, koji je uz Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) jedini reprezentativni sindikat, članarina iznosi najmanje 1 odsto neto zarade, dok granski sindikati mogu odrediti i viši procenat. Od ukupnog iznosa članarine, 21 odsto ide centrali UGS Nezavisnost, 44 odsto granskom sindikatu, a 35 odsto ostaje odboru poverenika neposredno.

Sredstva od članarina koriste se za finansiranje zajedničkih aktivnosti, obrazovanje članstva, informisanje, pravnu zaštitu radnika, razvoj sindikalne mreže i međunarodnu saradnju. Iz ovih sredstava finansiraju se i zarade zaposlenih u pravnoj službi, sekretarijatu, finansijama i stručnim poslovima, kao što su kolektivno pregovaranje i bezbednost na radu. U sindikatu UGS Nezavisnost navode da poverenici na nižim nivoima organizovanja ne primaju naknadu za svoj rad, dok na nacionalnom nivou može biti isplaćena naknada onima kojima miruje radni staž kod poslodavca, a visina naknade zavisi od finansijskih mogućnosti organizacije.

Zaposleni u centrali sindikata imaju kolektivni ugovor kojim je definisan način utvrđivanja zarade, sa obračunom na osnovu osnovice i koeficijenata za radno mesto. Podaci o konkretnim iznosima zarada nisu javno dostupni zbog zaštite podataka, ali se finansijski izveštaji redovno predaju. Naknade i plate nisu vezane za minimalnu ili prosečnu zaradu, već se određuju u procentu od rasta članarine, radi racionalizacije troškova. Visina naknada zavisi od funkcije, odgovornosti i statusa radnog staža kod poslodavca, a svaka organizacija u mreži UGS Nezavisnost samostalno odlučuje o sopstvenim kapacitetima i visini naknada.

Premijum benzin na Mediteranu dostigao 955 dolara po toni, dizel u Srbiji skuplji za dva dinara

Tokom ove sedmice, zbog neizvesnosti vezanih za situaciju na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuškog moreuza, cena nafte na svetskim berzama beležila je oscilacije između 100 i 108 dolara za barel brenta. Uprkos dnevnim promenama, nedeljni prosek brenta ostao je stabilan na nivou od 105,33 dolara, što predstavlja pad od 0,7 odsto u odnosu na prethodni period.

Na Mediteranskom tržištu, cena premijum benzina CIF Med (Genova/Lavera) kretala se u rasponu od 930 do 980 dolara po toni, sa prosekom od 955 dolara, dok je dizel (ULSD 10 ppm) CIF Med dostizao vrednosti između 900 i 950 dolara, uz prosečnu cenu od 925 dolara po toni. Tržišne indikacije pokazuju rast od oko 40 do 60 dolara po toni za benzin i 35 do 50 dolara za dizel, što je približno 5 odsto više u odnosu na prethodnu nedelju.

U Srbiji je, prema administrativnoj odluci, cena litra standardnog dizela u narednih sedam dana određena na 222 dinara (1,9 evra), što je povećanje od dva dinara u odnosu na prethodni period i četvrto poskupljenje ovog goriva u poslednjih mesec dana. Cena benzina BMB 95 ostaje na nivou od 191 dinar (1,63 evra) po litru. U Crnoj Gori obe vrste goriva poskupele su tri do četiri centa, dok je u Hrvatskoj dizel pojeftinio.

Važenje uredbe kojom je akciza na derivate smanjena za 25 odsto ističe danas, pri čemu nije poznato da li će biti produžena. Prema ovoj uredbi, akciza iznosi 54 dinara po litru benzina, odnosno 55,53 dinara za dizel (eurodizel), dok je puna akciza određena na 72 dinara za benzin i 74 dinara za dizel.

Maloprodajne cene goriva u Srbiji se formiraju na osnovu uredbe o ograničenju cena iz februara 2022. godine, čije poslednje produženje važi do 23. juna. Cena derivata se određuje prema srednjoj veleprodajnoj ceni koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji i kotacija na Mediteranu (PLATTS CIF Mediteran). Rafinerija u zemlji ne radi jer već dva meseca nema dotoka nafte.

Vlada Srbije poslednjih meseci primenjuje i vanredne mere, uključujući puštanje nafte i dizela iz Robnih rezervi radi stabilnosti tržišta. Ovog puta, odlučeno je da se na tržište pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što sa prethodno izdatim količinama iznosi ukupno 65.000 tona.

Američki građani sa iznosom duga većim od 2.500 dolara gube pravo na pasoš, mera na snazi od 1996. godine ali retko primenjivana

Američki Stejt department najavio je da će početi sa oduzimanjem pasoša građanima Sjedinjenih Američkih Država koji duguju više od 2.500 dolara na ime alimentacije za decu. Prema zvaničnom saopštenju, nova mera usmerena je na roditelje sa značajnim nepodmirenim obavezama, a cilj je jačanje poštovanja američkih zakona i zaštita interesa porodica.

Građani sa dugom većim od 2.500 dolara (oko 273.000 dinara) savetovani su da u dogovoru sa nadležnim državnim agencijama isplate zaostale iznose kako bi izbegli gubitak putne isprave. U slučaju da im pasoš bude oduzet, ne mogu ga koristiti za putovanja, niti mogu podneti zahtev za novi dokument dok dug za alimentaciju ne bude potpuno izmiren.

Mera se oslanja na savezni zakon iz 1996. godine, ali do sada nije bila široko primenjivana. Ministarstvo ističe: „Ova mera podržava dobrobit američke dece kroz stvarne posledice za neplaćanje alimentacije, u skladu sa postojećim saveznim zakonom.“

Do sada je praksa bila da se pasoš uglavnom oduzima pri pokušaju obnavljanja dokumenta, ali nova politika uključuje proaktivnu saradnju Stejt departmenta i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, sa ciljem identifikacije dužnika i povlačenja njihovih pasoša.

Iako nije preciziran tačan datum početka sprovođenja, prema izvorima Associated Press-a, mera može stupiti na snagu već danas. Američki državljani kojima je pasoš oduzet dok borave u inostranstvu moći će u ambasadama ili konzulatima da dobiju hitni putni dokument za povratak u zemlju.