Očekuje se preko 40.000 tona kajsije i 25.000 tona trešnje, pad cena moguć uz visoke troškove proizvodnje

Voćarska sezona u Srbiji donosi optimizam nakon tri godine suše i mraza, pri čemu stručnjaci procenjuju da bi ukupna berba mogla da dostigne oko 1,35 miliona tona voća u 2026. godini. Posebno visok prinos očekuje se kod kajsije, sa više od 40.000 tona, i trešnje, sa preko 25.000 tona, što predstavlja rekord na domaćem tržištu.

Prema rečima proizvođača iz Ritopeka, prošle godine rod trešnje nije dostigao ni 30 odsto ovogodišnjeg nivoa, dok je tadašnja cena bila povoljna za one koji su imali roda. “Kad bi ove godine prosečna cena bila bar oko 350 dinara, to bi za nas bila odlična cena”, navodi Zlatko Ignjatović, voćar iz Ritopeka.

Iako je deo voćnjaka bio izložen mrazu tokom prvomajskih praznika, očekuje se dobar rod i kod višnje i jabuke, kao i kod drugih voćnih kultura. Profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe: “Kod kajsije možemo očekivati preko 40.000 tona, a kod trešnje preko 25.000 tona, tako da je reč o rekordu – to su brojke koje očekujemo. Jedino iznenađenje koje bi moglo da se desi jeste pojava grada, ali to je faktor koji ne utiče toliko kao pozni prolećni mrazevi.” Keserović ocenjuje da će dobar rod verovatno oboriti maloprodajnu cenu voća, dok će trešnje, borovnice i maline najvišeg kvaliteta zadržati visoke cene.

U Institutu za voćarstvo u Čačku upozoravaju na nesklad između rasta prinosa i zarade proizvođača. Aleksandar Leposavić iz Instituta navodi: “Nažalost, proizvođači najmanje zarađuju. To je opomena, odnosno signal za inspekcije da vide sa otkupljivačima, preprodavcima i prerađivačima. Očigledno postoji nesklad, jer kupci često plaćaju znatno višu, pa i nerealnu cenu koja ne odražava stvarno stanje ponude i potražnje.”

Kada je reč o ostalim voćnim vrstama, očekuje se oko 45.000 tona maline, što je manje od prosečnih 65.000 tona, ali znatno više od prošlogodišnjih 18.000 tona. U proizvodnji šljive očekuje se oko 300.000 tona, što je tri puta više nego prethodne godine.

Iako povećanje ponude može dovesti do pada cena na tržištu, proizvođači se suočavaju sa visokim troškovima repromaterijala i energenata, što utiče na njihovu zaradu. Voće najvišeg kvaliteta zadržaće visoku cenu, dok će potrošači imati koristi od povećane dostupnosti i potencijalnog sniženja cena određenih sorti.

Industrijska proizvodnja porasla 6,4 odsto u martu, robni izvoz povećan 15,4 odsto, budžetski deficit manji za 80,3 milijarde dinara

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvom tromesečju 2026. godine realno je porastao za tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što prema podacima Evrostata predstavlja najbolji rezultat u Evropi, navodi se u izveštaju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Ključni izvori rasta su segment ‘ostale’ usluge, neto porezi i trgovina, dok su građevinarstvo i industrija zabeležili pad.

U martu 2026. godine zabeležen je snažan oporavak industrijske proizvodnje, koja je međugodišnje porasla za 6,4 odsto, dok je prerađivački sektor imao rast od 8,4 odsto. Prema MAT-u, privremena normalizacija poslovanja Pančevačke rafinerije nafte, koja posluje u okviru Naftne industrije Srbije, imala je izrazito pozitivan uticaj na dinamiku prerađivačkog sektora.

Vrednost spoljnotrgovinske razmene nastavila je da raste u martu – robni izvoz povećan je za 15,4 odsto, uvoz za 6,3 odsto, dok je deficit u robnoj razmeni smanjen za 23,2 odsto. U periodu januar-mart 2026. pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 84,5 odsto, naspram 79,1 odsto godinu ranije. Budžetski deficit Srbije u prva tri meseca iznosio je 97,9 milijardi dinara, što je za 80,3 milijarde dinara bolji rezultat od planiranog za taj period.

Srbija je, prema evidenciji Evrostata, ostala u evropskom vrhu i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo početkom 2026. godine. MAT navodi da je izuzetna međugodišnja ekspanzija u maloprodaji u martu bila posledica i baznog efekta prošlogodišnjih unutrašnjih političkih dešavanja i bojkota velikih trgovinskih lanaca.

U februaru i martu 2026. zabeležena je mesečna inflacija od po 0,5 odsto, dok je međugodišnja inflacija iznosila 2,5 odsto, odnosno 2,8 odsto. Inflacija se kretala u okviru cilja Narodne banke Srbije, na nivou nižem od tri odsto, a rast međugodišnje inflacije u martu bio je isključivo rezultat povećanja nebazne inflacije, usled prestanka važenja ograničenja marži u trgovini robom široke potrošnje.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, međugodišnja inflacija u Srbiji u martu iznosila je 3,1 odsto, dok je u Evropskoj uniji bila 2,8 odsto, a u evrozoni 2,6 odsto. Od 27 članica EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije imalo je 11 zemalja, među kojima su Rumunija sa devet odsto, Hrvatska sa 4,6 odsto i Litvanija sa 4,4 odsto. Smanjenje međugodišnje inflacije zabeleženo je samo u Sloveniji, Slovačkoj i Švedskoj.

U izveštaju se navodi da će u narednom periodu poseban izazov predstavljati kretanje cena energije, imajući u vidu krizu na svetskom tržištu izazvanu smanjenjem ponude nafte i naftnih derivata usled rata u Persijskom zalivu.

Nacrt izmena zakona uvodi obavezno profesionalno osiguranje i nove procedure do 15. maja

Računovodstveni sektor u Srbiji suočava se sa povećanim administrativnim i finansijskim opterećenjima zbog nacrta izmena Zakona o računovodstvu, čija je javna rasprava otvorena do 15. maja. Ministarstvo finansija predložilo je promene koje se zvanično predstavljaju kao usklađivanje sa pravilima Evropske unije, ali računovođe i poreski savetnici upozoravaju da novi propisi donose dodatne obaveze i troškove, ne rešavajući višegodišnje probleme u struci.

Važeći Zakon o računovodstvu iz 2019. godine već je doneo značajne promene za računovođe, posebno za one zaposlene u agencijama, uz pooštrene uslove rada i pitanje profesionalnih licenci. Novi nacrt zakona nastavlja ovaj trend i uvodi dodatne obaveze izveštavanja, kao i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, što je izazvalo najviše negodovanja među računovođama, koji ove odredbe vide kao novi finansijski i administrativni teret.

Računovođe ističu da već duže vreme rade pod pritiskom stalnih promena propisa, kratkih rokova i komplikovanih elektronskih sistema, kao što su Sistem elektronskih faktura (SEF), elektronske otpremnice i elektronsko bolovanje. Navode da se, prema novim pravilima, interne elektronske otpremnice moraju izrađivati i za sitne nabavke, poput 200 grama kafe za kancelariju, dok kod e-bolovanja problem predstavlja veličina dokumentacije i kompleksnost elektronskog potpisivanja. Sve to povećava potrebu za dodatnim edukacijama, vebinarima i seminarima, što dalje opterećuje budžet firmi.

Poreski savetnici ukazuju i na činjenicu da različita tumačenja poreskih propisa dovode do potrebe za dodatnim mišljenjima Ministarstva finansija, koja formalno nisu obavezujuća i ne pružaju punu pravnu sigurnost. Kao poseban problem izdvaja se obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, koje novi zakon predviđa i koje bi, prema oceni računovođa, predstavljalo dodatni trošak za mnoge agencije, naročito u uslovima postojećih damping cena i nelojalne konkurencije.

Deo struke izražava nezadovoljstvo i zbog načina licenciranja, ističući da je veliki deo ispita zasnovan na teoriji, dok formalna licenca ne garantuje praktično znanje niti sprečava greške u radu. Kritike se odnose i na rad profesionalnih organizacija, kao što je Savez računovođa i revizora Srbije, zbog obaveznih članarina i seminara, uz zabrinutost da bi novi zakon mogao nametnuti članstvo isključivo u tom savezu.

Računovođe predlažu da bi za privredu bilo korisnije uvođenje ozbiljne kontrole kvaliteta računovodstvenog rada, kao što je nekadašnja kontrola SDK, ili formiranje posebne revizorske institucije za privredna društva, po uzoru na sistem kontrole poslovanja budžetskih korisnika.