Na tržištu oglašeno 470 garaža za prodaju i 387 za iznajmljivanje, pojedina mesta koštaju do 35.000 evra

Tržište nekretnina u Srbiji beleži snažan rast interesovanja za garažna mesta, a cene u Beogradu dostižu rekordne nivoe. Prema dostupnim podacima, trenutno je oglašeno oko 470 garaža za prodaju i 387 za izdavanje širom zemlje, dok su cene u glavnom gradu izuzetno raznolike – od 1.150 evra po kvadratu na obodima, do čak 3.182 evra po kvadratu na prestižnim lokacijama oko Sava Centra. Na primer, garažno mesto od 11 m² na toj lokaciji prodaje se za približno 35.000 evra, dok na Lekinom brdu, Cvetkovoj pijaci ili Trošarini parking mesto od 13 m² košta oko 15.000 evra.

Interesovanje za garaže je znatno veće u odnosu na prethodne godine, pri čemu su one postale poseban investicioni segment. “Stanovi se mogu graditi, ali parking prostor je ograničen resurs. Upravo ta ograničenost dugoročno održava rast vrednosti garaža. U pojedinim mikrolokacijama u Beogradu, rast je bio i brži od rasta cena stanova”, navodi Nikola Radić iz agencije Ataše nekretnine.

Najtraženija su garažna mesta u stambenim zgradama, posebno podzemne garaže u novogradnji, gde kvadrat dostiže 2.150 evra na Vračaru i do 2.270 evra na Novom Beogradu, u luksuznim kompleksima poput Bloka 64. U centralnim gradskim opštinama, garaža od 20 m² može vredeti oko 40.000 evra, dok se u projektima kao što je Beograd na vodi cena garažnog mesta kreće oko 2.500 evra po kvadratu.

Radić ističe da su garaže postale jedna od najstabilnijih investicija na tržištu nekretnina, jer zahtevaju minimalno održavanje i nemaju operativne troškove. “Kupci danas traže jednostavan ulaz i izlaz, direktan pristup liftom, sigurnost vozila i dugoročnu likvidnost. Zidane garaže van objekata i dalje imaju svoje mesto, ali dominantni trend je ka integrisanim garažnim sistemima”, dodaje Radić.

Jedan od ključnih saveta stručnjaka je da kupci obavezno provere vlasništvo i eventualna opterećenja u Katastru pre kupovine garažnog mesta. Pravna sigurnost je zagarantovana ukoliko je garaža upisana kao poseban deo objekta. Kako navode advokati, “pravna sigurnost kupovine garažnog mesta, koje je upisano i uknjiženo u Katastru kao poseban deo objekta, je apsolutna i nema razlike između sticanja prava na garažnom mestu ili na stanu, kući ili zemljištu”.

Investitori u novim stambenim projektima najčešće garažna mesta prodaju kao posebne jedinice, uz dobijanje upotrebne dozvole, što omogućava etažiranje i samostalnu kupoprodaju. Zakonski nije uslovljeno da kupac stana mora posedovati garažno mesto ili obrnuto, pa je moguće kupiti više garažnih mesta kao investiciju bez dodatnih troškova održavanja.

Nemačka Schwarz grupa prvi put nadmašila Konzum po prometu, prosečne plate u Lidlu i Kauflandu iznad sektorskog proseka

Nemačka Schwarz grupa, u čijem sastavu posluju maloprodajni lanci Lidl i Kaufland, ostvarila je ukupni prihod od 2,3 milijarde evra na hrvatskom tržištu tokom prošle godine, preuzimajući lidersku poziciju po prometu među trgovinskim lancima. Ovaj rezultat je za 19 odsto viši u poređenju sa prometom koji je ostvario dotadašnji lider, Konzum, čiji su prihodi iznosili 1,94 milijarde evra, što predstavlja pad od 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju zvanični podaci.

Konzum je bio jedini od deset najvećih trgovaca u Hrvatskoj koji je zabeležio pad prihoda, ali je istovremeno uspeo da poveća neto dobit za 67 odsto, koja je dostigla 85 miliona evra. Ovakav rezultat postignut je pre svega kroz racionalizaciju kadrova, odnosno smanjenje broja zaposlenih. Broj radnika u Konzumu smanjen je sa oko 10.200 na 9.200, dok je prosečna neto plata porasla na 1.360 evra, što je povećanje od 140 evra u odnosu na prethodni period.

Za razliku od Konzuma, Schwarz grupa je beležila rast i po pitanju broja zaposlenih i visine plata. Lidl je zabeležio promet od 1,42 milijarde evra i profit od 70 miliona evra, dok je Kaufland ostvario prihod od 881 milion evra. Neto dobit Schwarz grupe iznosila je 102 miliona evra, što je 20 odsto više od Konzumove dobiti. Prosečna neto plata u Lidlu iznosila je 1.920 evra, dok su zaposleni u Kauflandu primali 1.860 evra, čime su ove kompanije značajno iznad sektorskog proseka u pogledu zarada.

Među ostalim trgovcima, lanac Studenac predvodio je grupu s rastom prihoda od 13 odsto, dok su Tommy, KTC, Plodine i Spar ostvarili rast između 7 i 12 odsto. Italijanski diskonter Eurospin zabeležio je najveći relativni rast prometa od 19 odsto, ali je poslovao sa gubitkom od 6,2 miliona evra zbog intenzivnih investicija u širenje maloprodajne mreže.

Na kraju liste po prosečnim platama nalazi se lanac Boso, koji je sa prihodima od 182 miliona evra zadržao jedanaestu poziciju na tržištu, ali sa prosečnom neto platom od svega 770 evra, što je samo 20 evra više od minimalca i čak dva i po puta manje u odnosu na najuspešnije konkurente.

Podaci ukazuju na nastavak trenda konsolidacije sektora maloprodaje u Hrvatskoj, uz jasno izdvajanje nemačkih lanaca po ukupnom prometu, profitabilnosti, ali i uslovima za zaposlene.

Zarada po akciji dostigla 1,57 dolara, filmski naslovi doneli više od 3,7 milijardi dolara na globalnom tržištu

Kompanija Walt Disney zabeležila je u drugom fiskalnom kvartalu iznadprosečne rezultate, sa prihodima od 24,9 milijardi dolara, što predstavlja rast od sedam odsto na godišnjem nivou. Zarada po akciji, isključujući pojedine stavke, iznosila je 1,57 dolara, nadmašivši procene analitičara koje su iznosile 1,51 dolar.

Sva tri ključna segmenta – zabava, iskustva i sport – ostvarila su operativni profit iznad očekivanja, što potvrđuje stabilnost poslovanja pod vođstvom novog izvršnog direktora Džoša D’Amara, koji je u martu nasledio Boba Ajgera. Kompanija predviđa rast zarade po akciji od 12 odsto tokom ove fiskalne godine, dok su akcije porasle oko osam odsto u ranom trgovanju na Njujorškoj berzi, uprkos padu od početka godine, za razliku od indeksa S&P 500.

Segment direktne prodaje potrošačima, uključujući Disney+ platformu, prvi put je ostvario dvocifrenu profitnu maržu nakon višegodišnjih gubitaka. Filmski studio, pod rukovodstvom Alana Bergmana, postigao je snažnu tražnju, a novi filmski naslovi, među kojima su „Avatar: Fire and Ash“ i „Zootopia 2“, zajedno su prihodovali više od 3,7 milijardi dolara na svetskim blagajnama.

Sportski segment beleži pad operativnog prihoda od pet odsto, što je posledica smanjenih prihoda od oglašavanja na ESPN mreži i povećanih troškova prava za emitovanje. Očekuje se nastavak ovog trenda i u tekućem kvartalu.

Veća potrošnja posetilaca u zabavnim parkovima u Kaliforniji i Floridi nadoknadila je blagi pad broja posetilaca, dok je prodaja putovanja podstaknuta lansiranjem novih kruzera. Dugoročna strategija D’Amara uključuje objedinjavanje korisničkog iskustva putem jedinstvene platforme, gde korisnici mogu da rezervišu ulaznice, kupuju proizvode, igraju igre i gledaju sadržaj, što bi dodatno učvrstilo poziciju Disneyja na konkurentnom tržištu zabave i medija.