Iako je sok od cvekle pun antioksidanasa i snižava pritisak, kod određenih žena može izazvati probleme sa varenjem i bubrezima.

Sok od cvekle je sve popularniji među ženama koje žele da unaprede svoje zdravlje i vitalnost, ali važno je znati da nije uvek bezbedan za svakoga. Iako ga mnogi stručnjaci preporučuju zbog bogatstva antioksidanasa i povoljnog dejstva na krvni pritisak, kod pojedinih žena može izazvati neprijatnosti, naročito u vezi sa digestivnim sistemom, bubrezima i pritiskom.

Često se preporučuje kao koristan napitak, ali nije retkost da žene nakon konzumacije soka od cvekle osete stomačne tegobe, kao što su nadimanje, grčevi ili dijareja. Razlog je visoka koncentracija aktivnih sastojaka u soku, koji su znatno izraženiji nego u svežoj cvekli, pa ne prija svima isto. Još jedan čest efekat je promena boje urina i stolice u crvenkaste ili tamne nijanse što može izazvati zabrinutost, iako je ova pojava bezopasna i privremena. “Kada se pojavi crvena boja u urinu ili stolici, žene često pomisle da se radi o krvarenju. Međutim, to je samo pigment iz cvekle i nema razloga za brigu”, kaže dr. Jovana Petrović, specijalista interne medicine.

Posebnu pažnju treba da obrate žene sa trenutnim ili ranijim problemima sa bubrezima. Cvekla sadrži oksalate koji mogu uticati na stvaranje kamena u bubregu, pa se osobama sa porodičnom sklonošću ili istorijom kamena savetuje da ograniče ili izbegavaju čestu upotrebu ovog napitka. Prevelike količine mogu dodatno opteretiti bubrege i povećati rizik od komplikacija.

Još jedan aspekt je uticaj na krvni pritisak. Sok od cvekle može sniziti pritisak, što je korisno za one sa hipertenzijom. Međutim, žene koje imaju niži pritisak ili koriste lekove za regulaciju, mogu doživeti nagli pad pritiska sa simptomima poput slabosti, vrtoglavice i malaksalosti. “U slučajevima kada žene već piju terapiju za pritisak, važno je da se posavetuju sa lekarom pre nego što uvedu sok od cvekle u svakodnevnu rutinu”, ističe dr. Petrović.

S obzirom na sve benefite, ali i potencijalne rizike, preporučuje se umerenost i konsultacija sa stručnjakom pre nego što se ovaj sok uključi u svakodnevnu ishranu. Za one koje žele da unesu više cvekle, preporučuju se i druge varijante, poput salata ili kuvanih jela, koje nisu toliko koncentrovane kao sam sok.

Otkrivamo bakin trik sa vrućim mlekom i masnoćama za savršeno nežne palačinke, čak i kada ih podgrevate

Priprema palačinki koje ostaju mekane i prozračne i sutradan često je pravi izazov, pogotovo kada želite da iznenadite porodicu ili goste doručkom ili užinom. Tradicionalni recept iz bakine kuhinje otkriva jednostavno rešenje: dodavanje vrućeg mleka u smesu. Umesto savremenih dodataka poput kisele vode, vruće mleko menja teksturu testa tako da ono ostaje vlažno i elastično. Na kraju pripreme, u standardnih pola litra tečnosti, umešajte 100 ml proključalog mleka. Na taj način, deo skroba iz brašna se termički obradi, pa testo ne puca i ne cepa se kada palačinke filujete.

Još jedan važan savet za dodatnu mekoću je zamena ulja sa supenom kašikom otopljene svinjske masti ili putera. Ove masnoće čuvaju ivice palačinki od isušivanja i stvrdnjavanja, čak i kada se ohlade. Nakon pečenja, palačinke ređajte jednu na drugu u posudu s poklopcem – para omekšava koricu i produžava svežinu.

Prilikom zaslađivanja, dovoljno je dodati prstohvat soli i pola kašičice šećera u smesu – to omogućava lepu boju, a slatkoću prepustite nadevima poput džema, krema ili voća. Previše šećera može učiniti da se palačinke lepe i brzo postanu tvrde. Ako volite specifičnu aromu, nekoliko kapi ruma može pokriti miris jaja i obogatiti ukus.

Kada vam ostane palačinki za sledeći dan, najbolji način podgrevanja je da ih složite, umotate u aluminijumsku foliju i zagrejete u rerni na 100°C nekoliko minuta. Ovako ostaju mekane, dok mikrotalasna često učini da postanu gumene i suve. Druga opcija je zagrevanje na laganoj vatri u tiganju, uz obavezno poklapanje.

Razlog zbog kojeg palačinke ponekad postanu tvrde je previše jaja ili upotreba oštrog brašna. Birajte meko brašno tip 400 i nemojte previše mutiti smesu, jer se tako oslobađa gluten i testo postaje gumeno. Smesa neka miruje 15 minuta pre dodavanja vrućeg mleka.

Za još više mekoće, svaku palačinku premažite preklapanjem četkicom sa nekoliko kapi vode pre nego što stavite sledeću. Ova mala tajna čuva vlagu i čini ivice posebno nežnim čak i posle više sati.

Stručnjakinja Aleksandra Lišanin otkriva kako prilagođena ishrana pomaže u prevenciji hroničnih i hormonskih problema kod žena

Funkcionalna ishrana poslednjih godina sve više privlači pažnju žena koje žele da unaprede svoje zdravlje na trajniji način. Dijetetičar Aleksandra Lišanin ističe da ovaj pristup podrazumeva gledanje na hranu kao na biološki signal, ne samo izvor kalorija. Hrana direktno utiče na balans šećera i insulina, inflamaciju, zdravlje crevnog mikrobioma, hormone i energiju ćelija. Za razliku od klasičnih dijeta, funkcionalna ishrana nije skup univerzalnih pravila, već način razmišljanja koji se individualno prilagođava svakoj ženi u svim životnim fazama.

Prema rečima Aleksandre Lišanin, „hrana ima terapijsku ulogu kada je pravilno odabrana i osmišljena prema potrebama organizma“. Ovakav način ishrane pomaže i u prevenciji i u tretmanu kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, ali i autoimunih poremećaja, koji su posebno česti kod žena. Ključ je u izbegavanju čestih oscilacija šećera u krvi, smanjenju unosa rafinisanih ugljenih hidrata i industrijske hrane, čime se stabilizuje metabolizam i smanjuje inflamacija u telu.

Lišanin upozorava da „većina ovih poremećaja ne nastaje preko noći, već su rezultat dugotrajnog zanemarivanja signala koje nam telo šalje“. Posebno ističe značaj funkcionalne ishrane za regulaciju insulinske rezistencije, koja je sve češća kod žena usled hormonskih promena, stresa i modernog načina života. „Cilj je da se smanji insulinska stimulacija i stabilizuje metabolizam. To znači znatno smanjenje unosa prostih šećera, izbegavanje rafinisanih proizvoda i prestanak stalnog grickanja između obroka“, naglašava ona.

Personalizacija jelovnika je srž funkcionalne ishrane, budući da ono što odgovara jednoj ženi ne mora odgovarati drugoj. Planiranje ishrane zavisi od individualnih potreba, trenutnog zdravstvenog stanja, rezultata laboratorijskih analiza i tolerancije na pojedine namirnice. „Naš cilj nije samo da ojačamo imunitet, već da smanjimo faktore koji ga stalno iritiraju – to je suština funkcionalne ishrane“, ističe Lišanin.

Za žene koje žele da preduprede zdravstvene probleme poput insulinske rezistencije, hormonskih disbalansa ili autoimunih poremećaja, funkcionalna ishrana predstavlja pravi smer ka boljem zdravlju i energiji. Osnova su izbalansirani obroci bogati povrćem, kvalitetnim proteinima i zdravim mastima, uz izbegavanje industrijski prerađene hrane. Kako zaključuje Aleksandra Lišanin, funkcionalna ishrana nije samo dijeta, već stil života koji ženama omogućava da osluškuju potrebe svog tela i biraju ono što im najviše odgovara.