Connect with us

Svet

Federalne rezerve zadržale kamatne stope nepromenjene treći put zaredom

Odluku potvrdio američki centralni bankarski organ, inflacija i ekonomski pritisci ostaju izazov

Objavljeno pre

6 months

,

Foto Izvor: Pexels / Masood aslami

Odluku potvrdio američki centralni bankarski organ, inflacija i ekonomski pritisci ostaju izazov

Američka centralna banka, Federalne rezerve, odlučila je u sredu da po treći put uzastopno zadrži referentnu kamatnu stopu na istom nivou. Sastanak odbora za monetarnu politiku održan je u trenutku kada se američka ekonomija suočava sa rastućom inflacijom i promenljivim tempom zapošljavanja, navode izvori iz američkog finansijskog sektora.

Prema zvaničnom saopštenju, kamatna stopa na međubankarske pozajmice ostaje u rasponu od 3,5% do 3,75%. Investitori su ovu odluku očekivali, a tržišni analitičari su prethodno ukazivali na visok stepen verovatnoće da neće biti promena u visini stope tokom ovog sastanka.

Odluka Federalnih rezervi usledila je nakon što je inflacija tokom prošlog meseca dostigla najviši nivo u gotovo dve godine, što je povezano sa posledicama aktuelnog sukoba u Iranu i promenama na tržištu rada. Prethodnih meseci, predsednik Sjedinjenih Američkih Država iznosio je javne zahteve za spuštanjem kamatnih stopa, dok je ekonomska politika centralne banke bila usmerena na suzbijanje inflatornih pritisaka.

Današnji sastanak mogao bi biti poslednji kojim predsedava aktuelni guverner Federalnih rezervi, pošto mu mandat ističe 15. maja, nakon osam godina na toj funkciji. Prethodno je Senatski odbor za bankarstvo izglasao predlog da Kevin Varš, kandidat predsednika SAD, preuzme vođenje centralne banke, čime je ovaj proces približen završetku.

Novi predsednik Federalnih rezervi preuzeće instituciju u uslovima povećanih ekonomskih izazova, uključujući zahteve izvršne vlasti za smanjenje kamatnih stopa i nastavak inflatornog trenda. Deo ekonomskih stručnjaka procenjuje da centralna banka neće žuriti sa smanjenjem referentnih stopa, već će nastaviti sa opreznom politikom dok se ne ostvare stabilniji makroekonomski pokazatelji.

Zvaničnici Federalnih rezervi navode da će nastaviti da prate ekonomske pokazatelje i prilagođavati monetarnu politiku u cilju očuvanja stabilnosti cena i podrške tržištu rada. Očekuje se da će naredni sastanci doneti dodatna pojašnjenja o budućem pravcu politike centralne banke, dok tržišni učesnici pažljivo prate razvoj situacije.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Evakuacija na luksuznom kruzeru Crown Iris: Više od 1.500 ljudi napustilo brod zbog dojave o bombi

Putnici i posada broda Crown Iris evakuisani su iz luke Siros nakon što je nepoznata osoba javila o mogućoj eksplozivnoj napravi.

Objavljeno pre

13 minutes

,

November 4, 2026

Objavio:

Evakuacija na luksuznom kruzeru Crown Iris: Više od 1.500 ljudi napustilo brod zbog dojave o bombi

Putnici i posada broda Crown Iris evakuisani su iz luke Siros nakon što je nepoznata osoba javila o mogućoj eksplozivnoj napravi.

Više od 1.500 ljudi moralo je da napusti luksuzni kruzer Crown Iris u grčkoj luci Siros nakon što je stigla dojava o mogućoj eksplozivnoj napravi na trupu broda, saopšteno je u utorak. Ova informacija, koja je stigla putem pomorske radio-veze VHF, podigla je na noge posadu i vlasti, izazvavši evakuaciju svih putnika i članova posade. Prema dostupnim podacima, na brodu su se u tom trenutku nalazila 940 putnika i 597 članova posade, što ukupno čini 1.537 osoba.

Evakuacija na luksuznom kruzeru Crown Iris počela je nešto posle 19 časova, a putnici su prebačeni u prostorije koje su obezbedile opština Siros i Ermupoli. Tamo će ostati dok se ne završe bezbednosne provere. Ova mera preduzeta je iz predostrožnosti, jer je nepoznata osoba obavestila posadu da se na podvodnom delu broda nalazi eksplozivna naprava.

Kako je tekao postupak evakuacije i bezbednosne provere

Po prijemu informacije o potencijalnoj opasnosti, kapetan kruzera je odmah obavestio lokalne lučke vlasti. U akciju su uključeni pripadnici obalske straže, kao i pas obučen za otkrivanje eksploziva i privatni ronilac. Njihov zadatak bio je da detaljno pregledaju brod i utvrde da li postoji bilo kakva opasnost za putnike i posadu.

Prvi pregled kruzera Crown Iris nije pokazao prisustvo eksplozivne naprave. Međutim, stručnjaci obalske straže i dalje nastavljaju sa dodatnim proverama kako bi se uverili u potpunu bezbednost pre nego što brod nastavi svoje putovanje ka izraelskoj luci Haifa.

Dojava o bombi izazvala poremećaje i u drugim delovima Evrope

Dojava o bombi na brodu Crown Iris nije bila usamljena tog dana. Istovremeno je zabeleženo da je najmanje sedam aviona širom Evrope primilo slične pretnje. To je izazvalo privremene poremećaje u avio-saobraćaju, iako u nijednom slučaju eksplozivne naprave nisu pronađene. Istraga o poreklu ovih pretnji i dalje traje.

Pored toga, prema saopštenju lokalnih vlasti, svi evakuisani sa broda biće zbrinuti dok se ne završe sve bezbednosne procedure. Tek nakon što stručnjaci potvrde da nema opasnosti, biće im dozvoljeno da nastave putovanje. U međuvremenu, kapetan i članovi posade sarađuju sa nadležnim organima kako bi se što pre razjasnila situacija.

Na kraju, iako je evakuacija na luksuznom kruzeru Crown Iris prošla bez incidenata, nadležni će nastaviti sa pojačanim merama sigurnosti dok traje istraga. Za sada nije poznato ko stoji iza anonimne dojave, a svi putnici i članovi posade čekaju završetak provere u privremenom smeštaju.

Pročitaj još

Svet

Neuspešno pogubljenje Kriste Pajk: Bolest komplikovala izvršenje smrtne kazne

Pogubljenje u Tenesiju prekinuto zbog zdravstvenih problema Kriste Pajk, advokati ukazuju na rizike i traže promene uslova.

Objavljeno pre

13 minutes

,

November 4, 2026

Objavio:

Neuspešno pogubljenje Kriste Pajk: Bolest komplikovala izvršenje smrtne kazne

Pogubljenje u Tenesiju prekinuto zbog zdravstvenih problema Kriste Pajk, advokati ukazuju na rizike i traže promene uslova.

Pokušaj izvršenja smrtne kazne nad zatvorenicom Kristom Pajk u američkoj saveznoj državi Tenesi prekinut je 30. septembra, nakon što je medicinski tim naišao na ozbiljne poteškoće tokom postupka. Ovaj slučaj neuspešnog pogubljenja Kriste Pajk izazvao je pažnju javnosti, jer je, prema izjavama njenih advokata, retka bolest krvi dodatno komplikovala čitavu proceduru.

Advokati su naveli da Krista Pajk boluje od mijeloproliferativnog poremećaja, što je redak oblik raka krvi karakterisan povećanim brojem trombocita. Prema sudskom podnesku od 8. januara 2026. godine, ovakvo zdravstveno stanje može povećati rizik od razvoja plućnog edema tokom primene smrtonosne injekcije. Kao rezultat, kod izvođenja smrtne kazne moglo bi doći do osećaja gušenja i ozbiljne patnje.

Problemi tokom izvršenja kazne

Osim toga, advokati su upozorili na teškoće sa pronalaženjem odgovarajućih vena za ubrizgavanje lekova. Medicinsko osoblje koristi posebnu iglu prilikom uzimanja krvi, što smanjuje rizik od povreda, ali i dalje predstavlja izazov tokom pripreme za pogubljenje. Tokom pokušaja izvršenja kazne, medicinski tim se suočio sa poteškoćama uspostavljanja intravenskih linija, zbog čega je pogubljenje prekinuto.

Zbog komplikacija koje je prouzrokovala bolest, Krista Pajk je preživela dva pokušaja primene smrtonosnih supstanci. Nakon incidenta, provela je deset dana u bolnici, posle čega je vraćena u zatvorski rehabilitacioni centar Debra K. Džonson, gde većinu vremena provodi u samici. Advokati su zatražili od suda da se njihovoj klijentkinji omogući izlazak iz samice, a očekuje se da će obe strane ove nedelje dostaviti sudu svoje argumente.

Istraga o neuspešnom pogubljenju Kriste Pajk

Guverner Tenesija Bil Li obustavio je preostala pogubljenja u ovoj saveznoj državi tokom godine i naložio sprovođenje nezavisne istrage o neuspešnom izvršenju smrtne kazne. Tok neuspešnog pogubljenja Kriste Pajk dodatno je istakao problematične aspekte primene smrtne kazne, posebno kod osuđenika sa kompleksnim zdravstvenim stanjima.

Krista Pajk osuđena je na smrt zbog ubistva Kolin Slemer 1995. godine, kada je, zajedno sa tadašnjim dečkom, kao osamnaestogodišnjakinja, mučila i usmrtila devetnaestogodišnju žrtvu. Slučaj je poznat kao jedan od najtežih u savremenoj istoriji pravosuđa Tenesija.

Pored toga, zdravstveni problemi osuđenih, kao što je bolest krvi kod Kriste Pajk, pokrenuli su raspravu o etičkim i proceduralnim pitanjima u vezi sa smrtnom kaznom. Očekuje se da će sud u narednim nedeljama doneti odluku o daljem tretmanu Kriste Pajk, dok se nezavisna istraga o neuspešnom pogubljenju nastavlja.

Pročitaj još

Svet

Donald Tramp posle poraza republikanaca: Šta znači njegov odgovor demokratama

Republikanci su izgubili većinu u oba doma Kongresa, a Donald Tramp najavljuje političko blokiranje novih zakona.

Objavljeno pre

1 hour

,

November 4, 2026

Objavio:

Donald Tramp posle poraza republikanaca: Šta znači njegov odgovor demokratama – Donald Tramp poraz republikanaca

Republikanci su izgubili većinu u oba doma Kongresa, a Donald Tramp najavljuje političko blokiranje novih zakona.

Nakon što su republikanci pretrpeli poraz u Senatu i Predstavničkom domu, američki predsednik Donald Tramp oglasio se sa jasnom porukom demokratama. Izbori za Kongres doneli su promene u Vašingtonu, pa su demokrate preuzele većinu, što znači da je Trampova administracija suočena s novim izazovima. U svojoj prvoj izjavi nakon što su rezultati potvrđeni, Tramp je najavio da će detaljno analizirati razloge uspeha i neuspeha kandidata iz svoje partije.

Objavivši fotografiju crvenog kačketa sa natpisom “VETO”, Tramp je poslao snažnu poruku o tome kako namerava da vodi politiku u naredne dve godine. Ovaj simbolični gest jasno ukazuje da će predsednik koristiti pravo veta kako bi blokirao zakone koje nova demokratska većina bude usvajala. Na društvenim mrežama, Tramp je napisao: „Postaću politički komentator, i dobar i loš, kada je reč o razlozima zbog kojih su ovi kandidati pobedili ili izgubili!”

Gubitak većine i posledice za Trampov mandat

Prema zvaničnim projekcijama, Demokratska stranka osvojila je 218 mesta u Predstavničkom domu i obezbedila 51 mesto u Senatu, čime je preuzela kontrolu nad oba doma Kongresa. Ova promena donosi novu dinamiku u Vašington, s obzirom na to da su demokrate pobedile i u saveznih državama koje su do sada važile za uporišta republikanaca. Birači su, prema ocenama, kaznili Trampovu administraciju zbog rasta troškova života, narušavanja demokratskih standarda i vođenja rata sa Iranom koji je obeležio prethodne mesece.

Sada, kada republikanci više nemaju većinu, sprovođenje Trampovog zakonodavnog programa biće znatno otežano. Demokrate preuzimaju ključne kongresne odbore, što im omogućava pokretanje zvaničnih istraga o radu administracije, organizovanje saslušanja državnih zvaničnika i blokiranje finansiranja vladinih projekata.

Donald Tramp i strategija političke blokade

Kao rezultat promena u Kongresu, Donald Tramp se oslanja na predsedničke izvršne uredbe i pravo veta. Objavom fotografije kačketa sa natpisom “VETO”, Tramp je poslao jasnu poruku novoj većini da neće dozvoliti lako usvajanje zakona suprotnih njegovoj politici. Takođe, ovaj potez najavljuje period političke blokade u kojem će svaka inicijativa demokrata naići na prepreke iz Bele kuće.

Pored toga, demokrate sada imaju mogućnost da pokreću zvanične istrage o radu Trampove administracije, kao i da organizuju saslušanja državnih zvaničnika. To znači da će naredne dve godine politički život u Vašingtonu biti obeležen ozbiljnim nadmetanjem između izvršne i zakonodavne vlasti.

Na kraju, gubitak većine u Kongresu označava novu fazu predsedničkog mandata Donalda Trampa. Pravo veta i izvršne uredbe postaju ključni alati za sprovođenje politike, dok demokrate dobijaju šansu da oblikuju zakonodavnu agendu i kontrolišu tok političkih događaja.

Pročitaj još

U Trendu