Connect with us

Svet

Sjedinjene Američke Države i saveznici upozorili Kinu na ekonomski pritisak prema Panami

Zajedničko saopštenje šest država, slučaj Panamskog kanala izazvao diplomatske tenzije i mere u pomorskom saobraćaju

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Zajedničko saopštenje šest država, slučaj Panamskog kanala izazvao diplomatske tenzije i mere u pomorskom saobraćaju

Sjedinjene Američke Države, zajedno sa pet latinoameričkih i karipskih država, uputile su 14.06.2024. oštro upozorenje Kini povodom navodnog ekonomskog pritiska koji se, prema saopštenju, sprovodi na Panamu. U zajedničkoj izjavi, koju su potpisale SAD, Bolivija, Kostarika, Gvajana, Paragvaj i Trinidad i Tobago, istaknuto je da pokušaji podrivanja suvereniteta država regiona predstavljaju pretnju kolektivnoj bezbednosti.

Diplomatski spor izbio je nakon što je Vrhovni sud Paname ukinuo koncesiju kompaniji CK Hutchison iz Hong Konga za upravljanje terminalima Balboa i Kristobal na ulazima u Panamski kanal. Ovi objekti su decenijama bili pod kineskom upravom, a odluka panamskog suda Kina je protumačila kao neprijateljski čin pod uticajem SAD.

“Suverenitet naše hemisfere nije predmet pregovora. Duboko smo zabrinuti zbog ciljanog ekonomskog pritiska Kine nakon odluke o terminalima Balboa i Kristobal. Stojimo solidarno uz Panamu. Svaki pokušaj podrivanja suvereniteta Paname predstavlja pretnju za sve nas”, navodi se u zajedničkoj izjavi saveznika.

Prema međunarodnim pomorskim regulatorima, nakon sudske odluke zabeležen je nagli porast inspekcija i zadržavanja brodova pod panamskom zastavom u kineskim lukama. Tokom marta 2026. godine, Kina je zadržala gotovo 70 panamskih brodova, što je ocenjeno kao direktan odgovor na gubitak kontrole nad terminalima Balboa i Kristobal. U zvaničnom saopštenju saveznika, ove mere su opisane kao “očigledan pokušaj politizacije pomorske trgovine”.

Potpisnice saopštenja naglašavaju da je Panama ključna za pomorski trgovinski sistem regiona i da treba biti zaštićena od “neprimerenog spoljnog pritiska”. Sloboda plovidbe i nezavisnost institucija istaknute su kao prioritet za prosperitet obe Amerike.

Istovremeno, kompanija CK Hutchison pokrenula je međunarodnu arbitražu tražeći odštetu, dok su upravljanje terminalima privremeno preuzele druge međunarodne firme. Analitičari ocenjuju da je zajednički nastup šest država značajan korak u suprotstavljanju uticaju Kine u Latinskoj Americi i zaštiti Panamskog kanala. Iz Kine su ranije stigle optužbe da SAD koriste “siledžijsku taktiku” i da je odluka panamskog suda “apsurdna”, ali najnoviji događaji ukazuju na nastavak napetosti oko kontrole Panamskog kanala.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Blanche negira da je Tramp naložio krivično gonjenje Džejmsa Komija

Vršilac dužnosti državnog tužioca izjavio da je optužnica protiv bivšeg direktora FBI rezultat istrage i odluke velike porote

Published

17 minutes ago

on

April 29, 2026

By

Vršilac dužnosti državnog tužioca izjavio da je optužnica protiv bivšeg direktora FBI rezultat istrage i odluke velike porote

Vršilac dužnosti državnog tužioca SAD, Tod Blanš, izjavio je 29. aprila 2026. godine da bivši predsednik Donald Tramp nije davao nalog Ministarstvu pravde da pokrene postupak protiv bivšeg direktora FBI, Džejmsa Komija. Blanš je naveo da je slučaj rezultat istrage koja je trajala gotovo godinu dana i da je velika porota donela odluku o podizanju optužnice.

Optužnica, koju je velika porota u Istočnom okrugu Severne Karoline izdala 28. aprila 2026. godine, tereti Komija zbog objave na društvenoj mreži Instagram, gde je u maju 2025. godine postavio fotografiju školjki formiranih tako da prikazuju brojeve “86 47”. Prema navodima tužilaštva, ta objava je protumačena kao pretnja na račun bivšeg predsednika Trampa. Komi je ubrzo nakon objavljivanja slike uklonio fotografiju i naveo da nije bio svestan da navedeni brojevi mogu biti povezani sa nasiljem, već da je smatrao da šalje političku poruku.

U optužnici se navodi da bi “razuman primalac, upoznat sa okolnostima”, mogao fotografiju da tumači kao ozbiljnu pretnju. Optužnicu je potpisao pomoćnik američkog tužioca Metju Petraka, dok je slučaj dodeljen sudiji Luiz Vud Flanagan. Sudske vlasti su izdale i nalog za hapšenje Džejmsa Komija.

Komi je 28. aprila objavio video poruku u kojoj je izjavio da smatra sebe nevinim po svim tačkama optužnice. Blanš je ponovio da motivi za podizanje optužnice nisu politički, već su proistekli iz sudskog i porotnog procesa. “Ovo je nešto što je istraživano skoro godinu dana i rezultat je odluke velike porote”, izjavio je Blanš.

Govoreći o značaju slučaja, Blanš je istakao da se pretnje predsedniku Sjedinjenih Američkih Država moraju ozbiljno shvatati, bez obzira na politički kontekst. Takođe je naveo da “svako ko pokušava da predstavi narativ da je ovaj slučaj politički motivisan, treba da pogleda samu optužnicu”. Do sada nije bilo reakcija iz drugih relevantnih institucija ili međunarodnih organizacija u vezi sa slučajem.

Slučaj protiv bivšeg direktora FBI odvija se u periodu pojačanih političkih tenzija u SAD, a pravosudni procesi protiv visokih zvaničnika privlače veliku pažnju javnosti. Optužnica protiv Komija predstavlja nastavak sudskih postupaka koji se bave pitanjem bezbednosti i pretnji na najvišem državnom nivou.

Pročitaj još

Svet

Vrhovni sud SAD razmatra ukidanje zaštite od deportacije za građane Sirije i Haitija

Saslušanja u Vrhovnom sudu održana povodom odluke administracije da ukine privremenu zaštitu, sudski procesi u toku

Published

17 minutes ago

on

April 29, 2026

By

Saslušanja u Vrhovnom sudu održana povodom odluke administracije da ukine privremenu zaštitu, sudski procesi u toku

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država započeo je razmatranje odluka o ukidanju privremene zaštite od deportacije za građane Sirije i Haitija, prenose međunarodni mediji. Ove odluke deo su šireg plana administracije predsednika Donalda Trampa, koja je od početka drugog mandata pokrenula postupak ukidanja statusa privremene zaštite (Temporary Protected Status, TPS) za više od milion imigranata iz 13 zemalja.

Konkretni slučajevi pred sudom, poznati kao Mullin protiv Doe i Tramp protiv Miot, proističu iz odluka tadašnje sekretarke za unutrašnju bezbednost Kristi Noem da okonča TPS za hiljade građana Sirije i Haitija. Prema zvaničnim navodima, odluke su donete nakon konsultacija sa drugim agencijama i preispitivanja bezbednosnih i humanitarnih uslova u obe zemlje, pri čemu je zaključeno da više ne ispunjavaju kriterijume za privremenu zaštitu.

Status za Siriju je bio predviđen da istekne u novembru prethodne godine, dok je za Haiti kraj bio planiran za februar. Prema zvaničnim saopštenjima, građani iz ovih zemalja imali su rok od oko 60 dana od objave odluke do isteka zaštite.

Nositelji TPS statusa iz Sirije i Haitija podneli su tužbe kojima su osporili zakonitost ovih odluka. Sudovi u Njujorku i Vašingtonu prihvatili su da privremeno odlože stupanje na snagu okončanja TPS statusa, dok su apelacioni sudovi odbili zahtev administracije da se te odluke stave van snage. Administracija je potom uputila slučajeve Vrhovnom sudu na dalje razmatranje.

Odluka Vrhovnog suda imaće značajan uticaj na hiljade imigranata iz Sirije i Haitija koji su u Sjedinjenim Državama dobili privremenu zaštitu od deportacije. TPS program je uspostavljen radi zaštite građana iz zemalja pogođenih oružanim sukobima ili prirodnim katastrofama, omogućavajući im da privremeno ostanu i rade u SAD.

Prema dostupnim informacijama, konačna odluka Vrhovnog suda očekuje se u narednim mesecima. Sudski postupci i dalje su u toku, a administracija i nosioci TPS statusa čekaju dalji razvoj događaja.

Pročitaj još

Svet

Osumnjičeni lider narko-grupe uhapšen u San Dijegu, potvrđuju američke vlasti

Američko tužilaštvo potvrdilo hapšenje osumnjičenog iz Gvatemale, proces u toku pred sudom u San Dijegu

Published

1 hour ago

on

April 29, 2026

By

Američko tužilaštvo potvrdilo hapšenje osumnjičenog iz Gvatemale, proces u toku pred sudom u San Dijegu

Američke vlasti su uhapsile osobu za koju se sumnja da je vođa narko-grupe iz Gvatemale, saopštila je ambasada SAD u toj zemlji. Prema zvaničnim informacijama, Eugenio Molina-Lopez, za kojim je bila raspisana nagrada od 10 miliona dolara, uhapšen je u San Dijegu. Saopštenje je objavilo Tužilaštvo za južni okrug Kalifornije, a ambasada SAD u Gvatemali prenela je te informacije putem društvenih mreža.

Zvanično saopštenje ne navodi tačan datum hapšenja. Molina-Lopez, poznat pod nadimkom „Don Dario“, optužen je za vođenje grupe pod nazivom Los Huistas, za koju se navodi da je uključena u krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike prema SAD preko meksičkih kartela. On je negirao krivicu pred saveznim sudom u petak.

Protiv Molina-Lopeza podignuta je optužnica za zaveru u vezi sa uvozom i distribucijom kokaina, što prema američkim zakonima može nositi kaznu do doživotnog zatvora. Američki tužilac Adam Gordon izjavio je da se slučaj vodi u južnom okrugu Kalifornije.

Prema dostupnim podacima, grupa Los Huistas deluje na severozapadu Gvatemale, u blizini granice sa Meksikom. Ambasada SAD navodi da je ova organizacija aktivna u regionu Huehuetenango, gde se nalazi i ključna ruta za krijumčarenje narkotika.

Sjedinjene Američke Države su u martu 2022. godine uvele sankcije protiv grupe Los Huistas, opisavši je kao dominantnu kriminalnu strukturu u pomenutom regionu. U saopštenju ambasade SAD istaknuto je da je hapšenje rezultat saradnje između američkih i gvatemalskih vlasti, kao i javnosti kroz program nagrada za informacije.

Dalji postupak protiv Molina-Lopeza vodi se pred američkim sudom, dok vlasti ističu da su u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući međunarodnoj saradnji i programu nagrada, uhapšene desetine osoba osumnjičenih za međunarodni šverc narkotika. Nema podataka o dodatnim hapšenjima ili detaljima operacije. Sve informacije u vezi sa slučajem zasnivaju se na zvaničnim saopštenjima američkih pravosudnih organa i ambasade SAD u Gvatemali.

Pročitaj još

U Trendu