Najnovija studija upozorava na vezu između menopauze, hormonskog disbalansa i kognitivnog zdravlja žena nakon 45. godine

Nedavna britanska studija otkrila je da menopauza može predstavljati faktor rizika za kognitivni pad kod žena, pre svega zbog smanjenja hormona estrogena. Ovaj hormon igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga, a pad njegovog nivoa tokom menopauze može izazvati razne promene u telu i psihi. Naučnici su ustanovili da žene koje prolaze kroz menopauzu češće razvijaju simptome demencije, uključujući Alchajmerovu bolest, u poređenju s muškarcima. Čak 70% svih dijagnostikovanih slučajeva demencije u svetu odnosi se na žene.

Menopauza je prirodan proces koji označava prestanak menstrualnih ciklusa i plodnosti, najčešće između 45. i 55. godine života. U tom periodu, pad estrogena može izazvati pojavu problema sa pamćenjem, koncentracijom i promenama raspoloženja, što se često opisuje kao „moždana magla”. Ovi simptomi obično prate i valunzi, teškoće sa snom i anksioznost.

Istraživači su pokazali da niži estrogen može dovesti do smanjenja sive mase u određenim regijama mozga, naročito onim koje su odgovorne za emocije i pamćenje. Time se povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Prof. Rossella Nappi, ginekolog i predsednica Svetskog društva za menopauzu, objašnjava: “Nedostatak estrogena svakako utiče na funkciju mozga na mnogim nivoima, uključujući i protok krvi kroz mozak, kao i veze između moždanih ćelija. Neuroni koriste glukozu kao gorivo, a estrogen pomaže da se održi pravilan nivo šećera u ćelijama.”

Ipak, nije svaka žena u menopauzi izložena obaveznom riziku od demencije – promene u mentalnim sposobnostima i raspoloženju često su privremene. Prof. Nappi dodaje: “Ovo je tipično za prelaznu fazu u menopauzu, ali to ne znači da će se demencija nužno razviti kasnije u životu.”

Osim hormonskog disbalansa, drugi faktori poput pušenja, preterane konzumacije alkohola, hroničnog stresa i nedostatka sna dodatno povećavaju rizik od kognitivnog pada. Obrazovanje i svakodnevne mentalne aktivnosti takođe su važni za zaštitu mozga. Prof. Nappi ističe: “Kada je ravnoteža između estrogena i progesterona poremećena tokom menopauze, valunzi mogu biti potencijalni znak upozorenja. Ako žena ima malo simptoma, dovoljno kvalitetnog sna i dobro mentalno stanje, manja je verovatnoća da će razviti demenciju.”

Pad estrogena u menopauzi može dovesti do valunga, problema sa spavanjem i emocionalnih promena, što može biti znak da je mozgu potrebna dodatna pažnja. Stručnjaci savetuju ženama da zdravim životnim navikama, pravilnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima i mentalnom stimulacijom mogu smanjiti rizik od kognitivnog pada. Za sve nedoumice i preciznu dijagnozu, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Simptomi potresa mozga kod žena često ostaju neprepoznati, a pravovremena reakcija može sprečiti komplikacije

Iako se o potresu mozga najčešće govori u kontekstu sportista i mladih, ovaj problem ne zaobilazi ni žene u srednjem i starijem životnom dobu. Povreda nastaje i nakon blažeg udarca glavom ili naglog trzanja vrata, što dovodi do prolaznog poremećaja moždanih funkcija. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, čak 27 odsto odraslih osoba je barem jednom u životu doživelo potres mozga, a samo polovina njih je potražila medicinsku pomoć.

Kako godine prolaze, mozak postaje osetljiviji na povrede ovog tipa, pa je važno ne ignorisati simptome poput glavobolje, mučnine, zaboravnosti ili promene raspoloženja. Dr Šej Data, neurolog i ko-direktorka Centra za potrese mozga, objašnjava: „Svaki iznenadni udarac koji pomera glavu i vrat može uzrokovati da mozak udari o unutrašnjost lobanje.” Ne postoji striktna starosna granica kada su posledice ozbiljnije, ali je poznato da oporavak sa godinama traje duže, a komplikacije su češće.

Kod žena u srednjim i poznim godinama, osim tipičnih simptoma glavobolje i vrtoglavice, često se pojavljuju i problemi sa pamćenjem, konfuzija ili nagle promene raspoloženja. Simptomi se ponekad jave tek dan ili dva nakon povrede, zbog čega ih mnoge žene pripisuju stresu ili umoru. Ignorisanje ovih znakova može produžiti oporavak, jer mozak sa godinama sporije zaceljuje.

Ukoliko se potres mozga ne leči adekvatno, povećava se rizik od trajnih kognitivnih tegoba ili mentalnih smetnji. Žene su sklone da umanjuju simptome kako bi nastavile uobičajene aktivnosti, ali oporavak zahteva odmor, izbegavanje fizičkog i mentalnog napora i praćenje simptoma. „Viđala sam ljude u sedamdesetim koji se brzo oporave, ali i mlade osobe koje teško podnose potres mozga”, dodaje dr Data.

Istraživanja pokazuju da žene često imaju duže posledice nakon potresa mozga. Uzroci se još ispituju, ali se smatra da hormoni, građa vrata i glave i stil života mogu igrati ulogu.

Ako nakon povrede glave primetite glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, zaboravnost ili promene ponašanja, obavezno posetite lekara. Važno je da se odmarate, izbegavate ekrane i fizičke napore, kao i donošenje važnih odluka dok simptomi traju. Pravovremeno obraćanje stručnjaku i praćenje simptoma smanjuju rizik od komplikacija. „Nikada ne treba zanemariti promene koje traju duže od nekoliko dana ili se pogoršavaju”, naglašava dr Data. Samo rana i adekvatna reakcija omogućava brži i potpuniji povratak svakodnevnim aktivnostima.

Prepoznajte simptome žutice kod odraslih žena i saznajte kada je vreme da posetite lekara

Promene boje kože i beonjača, naročito kada poprime žutu nijansu, postaju sve učestalije među ženama u Srbiji. Ovaj simptom poznat kao žutica, često se pogrešno vezuje samo za novorođenčad, ali stručnjaci naglašavaju da kod odraslih žena gotovo uvek ukazuje na poremećaje u funkciji jetre ili krvi. Pravovremeno prepoznavanje ovih promena je ključno za ranu dijagnozu i efikasno lečenje.

Žutica nastaje kada dolazi do prekomernog nakupljanja bilirubina, pigmenta koji se stvara razgradnjom crvenih krvnih zrnaca. Uobičajeno, jetra preradi bilirubin i eliminiše ga kroz žuč. Međutim, problemi sa jetrom ili začepljenjem žučnih puteva mogu dovesti do taloženja bilirubina u organizmu, što rezultira žutom bojom kože i očiju.

Uzroci pojave žutice kod odraslih žena su brojni. Najčešće se radi o virusnim hepatitisima, masnoj jetri, prekomernom konzumiranju alkohola, kamenju ili zapaljenju žučne kese, kao i upotrebi određenih lekova. Hemolitičke anemije, tumori jetre, pankreasa ili žučnih puteva, kao i nasledni poremećaji metabolizma bilirubina, takođe mogu biti uzrok. Gojaznost i dijabetes dodatno povećavaju rizik od razvoja bolesti jetre koje mogu izazvati žuticu. Treba imati na umu da žutica kod odraslih nije samostalna bolest, već upozorava na ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva dalje ispitivanje.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju, osim žute kože i beonjača, uključuju i tamnu mokraću, svetlu ili glinastu stolicu, svrab, bol ispod desnog rebarnog luka, mučninu, povraćanje, gubitak telesne mase i povišenu temperaturu. U težim slučajevima javljaju se izražen umor, pospanost, konfuzija ili lako stvaranje modrica. Dr Marijana Rajić, specijalista interne medicine, ističe: “Ako žena primeti krv u stolici ili povraćenom sadržaju, to je alarmantan simptom i zahteva hitan pregled.”

Kod beba, žutica je uglavnom posledica nezrelosti jetre i često prolazi spontano ili uz jednostavne terapije. Međutim, ako beba odbija da jede, previše je pospana ili neprekidno plače, potrebno je odmah posetiti pedijatra jer visok nivo bilirubina može izazvati oštećenje mozga.

Prevencija i lečenje žutice podrazumevaju zdravu ishranu, izbegavanje prekomernog unosa alkohola i redovne lekarske kontrole. Pravovremeno prepoznavanje promena na koži i očima i drugih simptoma je od suštinskog značaja. “Žene često zanemaruju prve znake, misleći da je reč o bezazlenoj pojavi. Međutim, svaka promena boje kože ili beonjača zaslužuje pažnju i dodatnu dijagnostiku”, objašnjava dr Rajić. Dodaje i da ne treba odlagati odlazak kod lekara, jer rana dijagnoza može sprečiti ozbiljne komplikacije.

U zaključku, žutica kod odraslih žena najčešće je prvi znak ozbiljnijih oboljenja, pa se savetuje da se u slučaju promena odmah obratite stručnjaku.